U podkastu „Dva i po psihijatra“, psihološkinja Ana Radanović govorila je o važnosti učenja dece od najranijih dana emocionalnoj regulaciji:
„Emocionalna regulacija je jedan od osnovnih korelata teškoća mentalnog zdravlja – depresije, anksioznosti, samopovređivanja.
Istraživanja pokazuju da je jako važno da decu naučimo da regulišu emocije. Da ih na taj način možemo opremiti jako bitnim alatima i da ih na neki način možemo zaštititi. To je zapravo proces koji dete tokom odrastranja uči preko koregulacije sa roditeljima.
Kad je dete malo, i kad mu kažemo: „Jesi li gladan? Gde osećaš da si gladan? Ovde, u stomaku? Šta radimo kad smo gladni – jedemo.“
E tako isto i za emocionalnu regulaciju: „E sad si baš ljut. Baš si ljut. Baš te je naljutilo što ti je uzeo igračku. Gde osećamo kad smo ljuti? Crveni smo, toplo nam je, ruke nam se tresu, jel tako izgleda kad smo ljuti? E šta možemo da radimo kad smo ljuti? Evo mama, na primer, kad je ljuta, ona uradi deset čučnjeva. Hajde probaj, da vidimo hoće li da radi posao.“
Učimo decu od malena šta su emocije, da ih identifikuju, da ih regulišu i kako da ih upotrebe. I to je nešto što je jako važno, jer adolescencija je dosta težak period i dosta se tu stvari dešava – i hormonalne promene, i socijalne promene i vršanjci, i vršnjačka grupa koja postaje bitna. Pa se menja porodična dinamika pa moraju neke stvari tu da se promene, i zbog toga je jako važno da adolescentima pružimo alate da umeju da nauče da regulišu ta intenzivna osećanja koja se često javljaju. Tako što im od ranog razvoja pomažemo da identifikuju emocije kod sebe i drugih, i pružamo im neke funkcionalne mehanizme regulacije.“
Ceo podkast požete pogledati ovde:
Izvor: Detinjarije.com
