Cilj je prvenstveno da dete na neusiljen način, kroz igru razvije motoriku, da dok radi priča šta radi i šta želi da napravi.
Od rođenja sam bila u umetničkom okruženju pa je nekako logično bilo da upišem Likovnu akademiju, smer grafike, na kome sam i magistrirala. Od kada sam diplomirala nalazim se u statusu slobodnog umetnika.
U ranom detinjstvu nisam pokazivala baš toliko sklonosti ka likovnoj umetnosti ili mi se čini, pošto sam sve to što sam vajala, šila, plela – smatrala delom igre. Moram priznati da mi je najveći san bio da radim u cirkusu, zatim da budem učiteljica, kasnije sam pokazivala sklonost ka pisanju i jezicima, bila je i dilema da li upisati psihologiju ili akademiju.
Nisam se pokajala ni jednog trenutka, jer radim posao koji volim,a vremenom sam spojila svoja ranija interesovanja tako da sam još po završetku akademije krenula da držim kreativne radionice za decu. Nakon što sam napravila malu pauzu, na „nagovor“ prijatelja sam ove godine opet krenula.
Uočila sam da ove mlade generacije sve manje maštaju, da stalno traže da ih neko animira, da imaju užasnu motoriku i ne umeju pravilno da drže olovke dok pišu, da skoro svako drugo dete ima neku govornu manu…
Krenula sam da organizujem eksperimentalne radionice sa decom uzrasta od 2 do 10 godina u koje sam kasnije uključila i roditelje, koji su ih vrlo rado prihvatili jer sam ih nazvala „antistres radionice za roditelje“. Moram priznati da su bili veće deca od svoje dece…
U radionicama se ne radi klasično slikanje i ne koriste se popularne mase za oblikovanje kojima nas bombarduju u svakom šoping centru. Cilj je prvenstveno da dete na neusiljen način, kroz igru razvije motoriku, da dok radi priča šta radi i šta želi da napravi. Rešavamo se čak i nekih strahova – najomiljenije su bile lutkice koje smo pravili a posle su bili frizeri i šišali ih. Igramo se keramičkom i vajarskom glinom i kroz taj taktilni doživljaj dete spontano krene da pravi oblike, pravimo i kolače pošto koristimo modle za kolače.
Učimo se i reciklaži – kako dete možete zabaviti na maštovit način onim šta imate u kući. Lako je kupiti skupu igračku, ali nažalost, ona je izgustirana za par minuta. Međutim, uz pomoć recimo plastične kašičice, papirnog tanjira, kartonske rolne od papirnih ubrusa, neke šarene slamčice i kutija od jaja – mogu se napraviti čuda i svaki put nekome padne na um neka nova maštovita ideja.
A tek koja je radost kad se uči grafika, pa se prave pečati od kromira,kartona! Pravili smo slike od otisaka stopala i šaka, pa je mašta učinila svoje i tu su prepoznavane razne figure i doslikavane ribe, leptiri….
Tako da kroz igru učimo i da posmatramo svet oko sebe,da zapažamo u prirodi boje i oblike.
Nedavno su deca po povratku sa odmora donela po neku njima zanimljivu grančicu, školjku, kamenčić i sve to na vrlo kreativan način upotrebila za nove radove koje sa ponosom pokazuju.
Ivana Vidić – Atelje Vidić
tel. 061 4 555 408
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KULTURICA
To je što vi niste znali, smeh vam fali!
Piše: Jelena Tasić Među dvadesetak naslova u „Pustolovinama“ namenjenim za uzrast predškolaca i mlađih osnovaca, Kreativni centar je objavio pet čika Braninih knjiga: „Zunzarina palata“, „Priča o valjušku“, „Vrlo retka...
Dva nova strip albuma štumpfovskih avantura
ŠTRUMFOVI 9: TOTALNO DRUKČIJI OD DRUGIH/ MAŠINA ZA LEPO VREME Pjer, Pejo TOTALNO DRUKČIJI OD DRUGIH Lep je život u selu štrumpfova. Njegovi stanovnici ni u čemu ne oskudevaju. Pa ipak,...
Neverovatna priča o džinovskoj krušci
Neverovatna priča o džinovskoj krušci počinje u Suncogradu, divnom gradu kraj mora, u kojem su skoro svi stanovnici srećni i zadovoljni. Oni imaju samo dva problema – prvi je to...
Od čitanja se raste: Slađana Galuška – bibliotekar u školi „Sveti Sava“ u Beogradu
Čuveni pisac Nil Gejmen rekao je: Najjednostavniji način da budemo uvereni da odgajamo pismenu decu jeste da ih naučimo da čitaju i da im pokažemo da je čitanje aktivnost koja...
Nema komentara.