Cilj je prvenstveno da dete na neusiljen način, kroz igru razvije motoriku, da dok radi priča šta radi i šta želi da napravi.
Od rođenja sam bila u umetničkom okruženju pa je nekako logično bilo da upišem Likovnu akademiju, smer grafike, na kome sam i magistrirala. Od kada sam diplomirala nalazim se u statusu slobodnog umetnika.
U ranom detinjstvu nisam pokazivala baš toliko sklonosti ka likovnoj umetnosti ili mi se čini, pošto sam sve to što sam vajala, šila, plela – smatrala delom igre. Moram priznati da mi je najveći san bio da radim u cirkusu, zatim da budem učiteljica, kasnije sam pokazivala sklonost ka pisanju i jezicima, bila je i dilema da li upisati psihologiju ili akademiju.
Nisam se pokajala ni jednog trenutka, jer radim posao koji volim,a vremenom sam spojila svoja ranija interesovanja tako da sam još po završetku akademije krenula da držim kreativne radionice za decu. Nakon što sam napravila malu pauzu, na „nagovor“ prijatelja sam ove godine opet krenula.
Uočila sam da ove mlade generacije sve manje maštaju, da stalno traže da ih neko animira, da imaju užasnu motoriku i ne umeju pravilno da drže olovke dok pišu, da skoro svako drugo dete ima neku govornu manu…
Krenula sam da organizujem eksperimentalne radionice sa decom uzrasta od 2 do 10 godina u koje sam kasnije uključila i roditelje, koji su ih vrlo rado prihvatili jer sam ih nazvala „antistres radionice za roditelje“. Moram priznati da su bili veće deca od svoje dece…
U radionicama se ne radi klasično slikanje i ne koriste se popularne mase za oblikovanje kojima nas bombarduju u svakom šoping centru. Cilj je prvenstveno da dete na neusiljen način, kroz igru razvije motoriku, da dok radi priča šta radi i šta želi da napravi. Rešavamo se čak i nekih strahova – najomiljenije su bile lutkice koje smo pravili a posle su bili frizeri i šišali ih. Igramo se keramičkom i vajarskom glinom i kroz taj taktilni doživljaj dete spontano krene da pravi oblike, pravimo i kolače pošto koristimo modle za kolače.
Učimo se i reciklaži – kako dete možete zabaviti na maštovit način onim šta imate u kući. Lako je kupiti skupu igračku, ali nažalost, ona je izgustirana za par minuta. Međutim, uz pomoć recimo plastične kašičice, papirnog tanjira, kartonske rolne od papirnih ubrusa, neke šarene slamčice i kutija od jaja – mogu se napraviti čuda i svaki put nekome padne na um neka nova maštovita ideja.
A tek koja je radost kad se uči grafika, pa se prave pečati od kromira,kartona! Pravili smo slike od otisaka stopala i šaka, pa je mašta učinila svoje i tu su prepoznavane razne figure i doslikavane ribe, leptiri….
Tako da kroz igru učimo i da posmatramo svet oko sebe,da zapažamo u prirodi boje i oblike.
Nedavno su deca po povratku sa odmora donela po neku njima zanimljivu grančicu, školjku, kamenčić i sve to na vrlo kreativan način upotrebila za nove radove koje sa ponosom pokazuju.
Ivana Vidić – Atelje Vidić
tel. 061 4 555 408
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KULTURICA
Za razvoj fine motorike: Poklanjamo vam “Iseci i zalepi”
Svestrani razvoj ličnosti odavno je postaljen kao cilj vaspitanja. Suštinu ovako postavljenog cilja predstavlja zahtev da se omogući svakom detetu da se razvije do maksimuma u skladu sa svojim predispozicijama....
Pismo naučnice Džejn Gudal deci o tome kako su knjige promenile njen život
Draga deco, želim nešto da vam otkrijem - kada sam bila u vašem uzrastu obožavala sam knjige! Naravno, tada nije bilo ni interneta ni televizije, i sve smo učili iz...
Najbolje knjige za decu i mlade u 2018 – godišnja priznanja Knjigoskopa
Blog za književnost za decu i mlade Knjigoskop objavio je svoja godišnja priznanja za 2018. godinu. Godišnja priznanja Knjigoskopa dodeljuju se neformalno i njihova uloga je da skrenu pažnju na...
Danas je Međunarodni dan čitanja naglas!
Mnogi roditelji čitaju naglas maloj deci, ali na žalost, čim ona krenu u školu i nauče da čitaju, prestanu sa tim. Mi roditelji često mislimo da, čim je dete u...
Nema komentara.