Lekari su otkrili da više grupa antibiotika povećava rizik od alergija, a najveći je kod onih iz grupe penicilina. Grupe antibiotika koje se obično prepisuju bebama kasnije u detinjstvu mogu da rezultiraju povećanim rizikom od alergija, pokazalo je novo američko istraživanje.
Otkrili su da mala deca koja su primala antibiotike poput penicilina imaju veći rizik od razvoja alergija na hranu, astmu ili kožni dermatitis, prenosi N1.
„Iznenadio sam se kad sam video povezanost svih tih antibiotika sa kasnijim razvojem alergijske bolesti“, priznaje i sam autor istraživanja, pedijatar gastroenterolog na Uniformed Services Universuty u Marilendu, dr Kejd Najland.
„Pokazali smo da antibiotici nisu povezani samo sa povećanim rizikom od alergijske bolesti, već da postoji i povećan rizik od više grupa antibiotika“, rekao je Najland, i dodao da bespotrebno i preterano prepisivanje antibiotika za virusne infekcije drastično povećava rizik od razvoja alergija kod dece u kasnijoj dobi.
U ovom istraživanju lekari su pregledali medicinsku dokumentacije oko 800.000 dece rođene između 2001. i 2013. godine, a onda su ispitali kome je od njih u prvih šest meseci života prepisan penicilin. Zatim su te podatke uporedili sa decom kojoj je kasnije dijagnostikovana neka od alergija: poput alergije na hranu, anafilaksije, astme, atopijskog dermatitisa, alergijskog rinitisa, alergijskog konjunktivitisa ili kontaktnog dermatitisa.
Otkrili su da antibiotici povećavaju rizik od alergijske bolesti, s tim da je on bio najmanji kod dece koja su primala sulfonamide, a najveći kod onih koji su dobijali neki od penicilinskih antibiotika.
„Zbog njih je rizik za alergije na hranu porastao za osam odsto, a za razvoj astme za čak 47 odsto“, rekao je Najland, koji naglašava da ova studija nije potpuna, i da su dokazali samo da postoji povezanost, ali ne i da je sigurno reč o uzročno-posledičnoj vezi između antibiotika i alergija.
Alergolog i imunolog na NYU Langone dr Purvi Parik kaže da bi ta povezanost mogla imati veze sa našim mikrobiomom, pogotovo onim u crevima, koji igra veliku ulogu u imunološkom sistemu.
„Poznato je da antibiotici ne ubijaju samo bakterije koje prouzrokuju infekciju, već i dobre bakterije koje nas štite od razvoja alergijskih ili autoimunih bolesti“, rekla je dr Parik i dodala da je ovo istraživanje korisno u smislu da dodatno potvrđuje ono što znamo o korišćenju antibiotika i promenama u mikroflori organizma.
„Dakle, ako je detetu potreban antibiotik za bakterijsku infekciju“, upozorava dr Parik, „ne sme se izbegavati zbog straha od alergijske bolesti“. Pored toga, nipošto ne treba preterivati sa prepisivanjem antibiotika onda kad oni nisu preko potrebni, pogotovo za viruse ili prehlade, jer mogu izazvati dugoročne posledice i razviti otpornost zbog prekomerne upotrebe.
Izvor: Yumama
