Zadatak roditelja, kao i baka i deka mora biti da decu edukuju i svakodnevno sa njima pričaju o značaju fizičke aktivnosti i zdrave ishrane.
Piše: Marko Aleksandrić
Takav stav treba da bude još od samog jutra i ustajanja gde će deca zajedno sa odraslima učiti da spreme zdrav doručak. Na ovaj način će takođe shvatiti koliko je doručak kao obrok važan. Uživaće u pripremanju svoje užine. Biće im krajnje zabavno i interesantno da nose voće i kvalitetne sendviče u školu sa sobom.
Decu još od malih nogu treba vaspitavati i angažovati kada se pripremaju obroci. Zajednički odlazak u nabavke ili kupovinu je normalna stvar koju savesni roditelji treba da praktikuju često. Neka spisak namirnica bude kod dece i neka sve to bude jedna lepa igra iz koje će se u kasnijim godinama roditi svest o potrebi da se ona zdravo hrane.
Zajednički porodični obroci vikendom moraju biti neizostavna stvar. Pokušajte da imate što više kreativnosti i da obogatite i osmislite lepu trpezu. Možda neka prijatna muzika nije loša ideja za sveukupni doživljaj. Naučite decu da se za stolom pridržavaju bontona. Edukacija o tome šta su zapravo proteini,masti i ugljeni hidrati može da počne. Koje povrće ima najviše C vitamina, takođe može biti jedna od tema kroz koju će se adolescenti i tinejdzeri približiti pravilnoj ishrani. Ovakav uloženi trud od strane odraslih će se višestruko vratiti kada deca odrastu, a korisne navike nastave da ih prate kroz život.
Adolescenti imaju običaj da odbijaju porodične modele ishrane. Poistovećuju se sa svojim idolima i gube poverenje u odrasle. Lagano počinju da žive svoj svet i da se sami informišu na razne načine o dijetama i raznim vrstama ishrane, o sportu i treningu. Na ovaj način će često eksperimentisati sa hranom tražeći brza rešenja koja mogu biti opasna po zdravlje. Vrlo često je slučaj da njihov organizam trpi posledice nepravilne ishrane. Ekstremna i brza dijeta za decu u pubertetu može poremetiti njihov metabolizam. Nekada potpuno neobavešteni konzumiraju razne suplemente neproverenih zdravstvenih sastava. Sve ovo je dodatni razlog da roditelji budu na oprezu i prate šta se dešava sa njihovim detetom i budu spremni da na vreme reaguju i isprave ga ako greši.
Deci na praktičnim stvarima pokažite sta je dobro a šta loše. Neka deca vide tanjir prepun raznih boja kuvanog i barenog povrća. Objasnite im funkciju proteina i koje sve vitamine i minerale imaju u ribi i mesu. Neka nauče da dnevne obroke treba da podele na tri dela uz jednu ili dve užine. Večera treba da bude najmanje obilna.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KULTURA ISHRANE
Više od 6000 poljoprivrednih proizvođača u Srbiji bavi se organskom proizvodnjom
Predstavnici Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju Serbia Organica bili su domaćini panela na kome su zajedno sa ekspertima iz ove oblasti predstavili benefite organskih proizvoda, kao i ulogu domaće organske...
Top lista negativaca među mlečnim proizvodima – gde je tu sladoled?
Piše: prof. dr Jagoda Jorga, subspecijalista dijetoterapeut Mlečni proizvodi su neophodni u ishrani, posebno tokom rasta i razvoja. Nećemo ovde nširoko pričati o potrebi unosa kalcijuma i proteina, to, čini mi...
Zdrave navike u ishrani stiču se – pre rođenja
Deca sklonost ka zdravim namirnicama razvijaju još pre nego što se rode, pošto bebe u stomaku osećaju ukus hrane koju majka jede. Većina roditelja muku muči sa klincima koji povrće,...
Slatkiši – koliko toga sme?
Piše: dr Jagoda Jorga, doktor medicinskih nauka i supspecijalista za ishranu Kada kažemo slatkiši, mislimo pre svega na šećer ali često su kalorije velikim delom iz masti. Pa, pitanje koliko toga...
Nema komentara.