Kako da prepoznamo darovito dete, i, još važnije, kako da ga usmerimo i izbegnemo greške u vaspitanju, otkriva je Uroš Petrović
Z.U: Ono što sigurno interesuje svakog roditelja i vaspitača je kako da prepoznaju darovito dete? U kom uzrastu je najranije moguće primetiti da je dete natprosečno inteligentno?
U.P: Prepoznati ga je relativno lako – ako vas njegovi odgovori, pitanja, crteži, delanja ili interesovanja često zatiču i iznenađuju, eto prvih, jasnih znakova. Dakle, nije potreban genijalan um da bi se isti prepoznao. Pravi problem je teže prepoznati, iako je ogroman: Kad otkrijemo darovito dete, šta ćemo sa njim? U Srbiji ne postoji specijalna škola za darovitu decu mlađeg uzrasta. Mislim na ozbiljnu, državnu ustanovu koja bi okupila te mališane i spasila ih puta na kojem vrebaju mnoge zamke. I njih, i njihove roditelje. Možda i sve nas, ali tek za tridesetak godina.
Danas se zna da se uslovi za darovitost mogu i stimulisati, ako se krene rano i sistematično. Kreatvno roditeljstvo je jako lep i zanimljiv način da se taj jedinstveni period životnog puta osmisli i šteta ga je propustiti ili okrnjiti, ma koliko se činilo da nas današnji ritam života u tome ometa. Baš takve aktivnosti predstavljaju lekovitu protivtežu opštoj površnosti savremeno okruženja.
Z.U: Koje su najčešće greške koje roditelji prave u vaspitanju svoje dece?
U.P: Mislim da je o savremenim uslovima života već mnogo toga rečeno i napisano. Svesni smo da je vremena sve manje ali nismo da važnost trenutaka provedenih s decom svojim značajem i smislom prevazilazi sve ostalo – često se to jasno vidi tek kada se okolo rastrče unuci. Prilično smo upućeni i da je dugotrajno gledanje u ekran tokom dana opasno za odrastanje, nezavisno od toga koliko inča ima dijagonala te čarobne zamke. Možda je bolje da odgovor na ovo pitanje usredsredim na jednu opasnost u predivnom, uzvišenom pakovanju – ljubav. Ljubav prema deci je najvažniji segment roditeljstva, ali i veoma čest inicijator, izgovor i opravdanje za greške. Prezaštićivanje je direktno upereno protiv deteta, bomba sa odloženim ali dugoročnim dejstvom. Takođe, preterano povlađivanje detetu proizvešće ga u hirovitu princezu ili egocentričnog viteza, koji će bez slugu malo šta uspeti da učine. Ulazak u svet odraslih bi u tom slučaju mogao da bude veoma bolan i opterećenen nemalim brojem teško rešivih problema. Paradoksalno, želeći najbolje, deci smo onemogućili važne segmete detinjstva kakvo smo i sami imali, i uljuljkali ih u zonu preterane udobnosti – a iz takvih skuta se malo šta kvalitetnog iznedrilo. Logično je – prepreke i problemi pokreću. Tamo gde je sve potaman, izostaju stimulansi za razvoj.
“Prezaštićivanje je direktno upereno protiv deteta, bomba sa odloženim ali dugoročnim dejstvom.”
Z.U: Posao koji danas veoma uspešno radite nije profesija kojom ste započeli svoju karijeru. Bavili ste se potpuno drugim stvarima. Šta vas je privuklo u svet književnosti i edukacije? Da li je to što ste otkrili da ste jedan od najinteligentnijih ljudi na svetu odredilo i vaš profesionalni put?
U.P: Sve što sam radio imalo je smisla, oblikovalo je neki deo kaldrme kojom se i danas krećem – negde se malo sapletem, negde je klizava kao posle kiše. Na pojedinim delovima se naginje i vodi nizbrdo, ali to neminovno nadoknadi srazmernom uzbrdicom. Takav je životni put. Doprinos različitih vrsta znanja i iskustava je dragocen, često presudan faktor za kvalitet življenja, ali se jasno vidi tek prilikom osvrtanja. Eto, kada se neko okuša u mnogim stvarima, ima izbor i izglednu priliku da se zadrži tamo gde nalazi najviše smisla i radosti. Važi i obratno – onaj ko se učauri, sve se jako sužava, uključujući i šansu da radi ono što mu najbolje ide i šta najviše voli. Dakle, samo napred u istraživanje sebe i svojih mogućnosti unutar sveta oko sebe!
A to u vezi s otkrivanjem moje navodno vrhunski plasirane inteligencije zasniva se na davnim podacima i diskutabilnom merenju. Pa da je to baš tako, ja bih danas uživao negde u Švajcarskoj, zar ne? Uh, stanite! Pa ja ovo i pišem u Švajcarskoj!
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VASPITARIJE
Prijavi se za vebinar “7 roditeljskih mitova koji ti otežavaju život”
Da li je svaka kazna nepoželjna i traumatična za dete? Postoji li jedan pravi recept za podizanje dece? Koliko roditelji zaista mogu da utiču na svoju decu? Da li treba...
Jesam li ja kanta ili roditelj?
Nemam svoje granice. Ja sam majka koji je previše ozbiljno shvatila ideju da biti roditelj znači biti sigurna luka i kanta za negativne emocije svoje dece. Zato što želim da se osećaju potpuno prihvaćenim, dopuštam...
Da bi dete izraslo u dobru osobu, nije potrebna samo ljubav – nego i jasna disciplina
Piše: Milan Damjanac, psihoterapeut Pošto stalno pričamo o ljubavi koju deca moraju dobiti u svojim porodicama kako bi bile zdrave individue, red je da prozborim koju o tome šta...
„Išao bih sa tatom u bioskop, a s tobom ne želim.”
"Ja-poruke" daju mogućnost deci da bliže upoznaju nas, roditelje. Često se krijemo od dece oklopom „autoriteta", koji se trudimo da održimo po svaku cenu. Nosimo masku „vaspitača" i bojimo se...
Nema komentara.