Uskoro, radni listovi i za trudnice

Sigurna sam da je većina roditelja bila oduševljena time što će njihovi trogodišnjaci od sada ozbiljnije učiti u vrtiću. Bojim se da ja to vidim kao još jednu stvar koja će odvraćati vaspitače od onog što bi trebalo da im je glavni posao, a to je, valjda, vaspitavanje dece.

Piše: Jovana Papan

Naravno, nema nikakvih radnih listova za trudnice. Ali, nije ih bilo ni za decu koja su tek pošla u vrtić. Do sada. Međutim, posle ukupno šest godina mog druženja sa vrtićem, sa najmađim detetom i to je došlo na red. Naime, umesto standardne ponude za pretplatu na časopis, ove jeseni stigla je ona “koja se ne odbija”.

Uz ponuđeni časopis za klince, se sada dobijaju i radni listovi. A pošto su svi roditelji prihvatili ovu ponudu sa idejom da će njihova deca, dok su u vrtiću, uz radne listiće sada konačno imati šta da rade (dok su do sad valjda čamila zapuštena), čik neka neko ostavi svoje dete bez pretplate, da gleda kako cela grupa popunjava radne listove dok ono vrti palčevima.

Nikada nisam uzimala deci časopise za koje se pretplata nudila preko vrtića. Za početak, uz tako dobru ponudu raznih sličnih materijala u svakoj knjižari, zašto bih uzimala nešto na neviđeno i to po paprenoj ceni, umesto da sama izaberem? Ko kaže i da će detetu svakog meseca uopšte trebati časopis, pored članarine u biblioteci, bojanki, papira, bojica? Umesto da potrošim tih 2.000 dinara na nešto što će se vući naokolo i vrlo brzo završiti u staroj hartiji, zašto ne bih isti taj novac dala na neku lepu dečiju enciklopediju koja će trajati godinama i koju inače možda ne bih mogla da im priuštim?

Ali, neumoljiva logika današnjeg vremena je “što više i što brže”, što važi i za roditeljstvo.

Prvo su predškolci počeli da koriste radne listove, kao pripremu za školu. Onda su uvedeni u starije grupe, kao priprema za pripremu, da se deca naviknu na rad. A ovo je valjda priprema za pripremu za pripremu? U svakom slučaju, korisna priprema za roditelje da se naviknu na večito plaćanje.

„Ovo je valjda priprema za pripremu za pripremu? U svakom slučaju, korisna priprema za roditelje da se naviknu na večito plaćanje.“

Pa što ne bi onda stigli i do trudnica? Ja sam sigurna da se može smisliti način da one ozbiljnije rade sa svojim bebama dok su u stomaku, stimulišući njihov intelektualni razvoj. Da se deca pripreme za dolazak na svet, a ne da se rađaju neuka i bez predznanja.

Sigurna sam da je većina roditelja bila oduševljena time što će njihovi trogodišnjaci od sada ozbiljnije učiti u vrtiću. Bojim se da ja to vidim kao još jednu stvar koja će odvraćati vaspitače od onog što bi trebalo da im je glavni posao, a to su, valjda, vaspitavanje dece, stvaranje i igranje sa njima. Znate, one neke osnovne stvari koje ne mogu i ne bi trebalo da čekaju, za razliku od radnih listova. Hvala, molim, dobar dan, izvini, izvoli… Kako se  ponaša prema drugarima, prema starijima… Kako se vezuju pertle, zakopčavaju dugmići, otvara rajferšlus, drži kašika, briše guza… Za razliku od brojeva i slova, ova manje “trendi “ znanja danas se prepuštaju višim nivoima obrazovanja – učiteljima, nastavnicima, profesorima, šefovima na poslu… Ne verujete mi? Probajte da uđete u bilo koju osnovnu školu kada zazvoni, a da vas ne obori na pod buljuk dečurlije koju, za početak, niko nije imao vremena da nauči kako se koriste vrata, bez rušenja osoba koje se kreću u suprotnom smeru.

Vaspitači i učitelji nemaju više kad da decu uče ovakvim stvarima. Oni imaju tone papirologije, portfolija, samovrednovanja, dnevnih, nedeljnih i ostalih planova, i prosvetnu inspekciju koja im očigledno dahće za vratom proveravajući da li su sve upisali, zalepili, dokumentovali. Čudim se kako uopšte stignu da zapamte imena dece koja su im poverena. A sada imaju i radne listove, koje treba redovno popunjavati, i roditelje koji sigurno neće biti srećni ako vide da njihovi trogodišnjaci ne koriste svoja skupo plaćena nastavna sredstva, ne razvijaju svoje potencijale u punoj meri, i ne pripremaju se kako treba za pripremu pripreme.

Naravno, za staromodne prakse kao što je izvođenje dece u dvorište, više se, od tolikih dečijih obaveza, nema vremena. To se danas retko viđa. Zbog toga mi ostaje smo da se nadam da će jednog dana da se pojave neki radni listići i za to…

 Pročitajte još i: Mamozofija: Daj nam bože srpski standard i švajcarsko blato

 

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Kako li je toj MAJCI?

Galamili, vikali, plakali, ćutali, opet ćemo – na posao, do pekare po kiflu i jogurt, u školu na pismeni iz matematike, na ispit, na letovanje, na trening, planinarenje… opet ćemo da mesimo, da idemo u pozorište, na utakmicu, u nabavku…

Tragedija u Novom Sadu: Kako pomoći deci u krizi

Neka deca su nastradala, neka su izgubila svoju braću, sestre, komšije, prijatelje. Važno je da budemo tu za njih, da ih vidimo, osetimo, čujemo i podržimo.

Dario Rosi: Zaustavimo ih opravdanom ljutnjom. Ako nas uvuku u mržnju pobedili su nas.

Decenijsko pujdanje izazvalo je epidemiju mržnje, nužnu reakciju ovih drugih i zamaglilo granicu između subjekta i objekta

Neka se jednom shvati da je laž zločin, a okretanje glave prevara sopstvene dece, jer kada jednom odćutimo, izbrisali smo im budućnost

Treba jednom da prestanemo biti saučesnici u zločinima, malim i velikim, lokalnim i nacionalnim, jer to jesmo. Ćutanje je isto što i zločin. Piše: Biljana Vasić

Čime plaćamo „Votsap“ i druge besplatne aplikacije

To je stara priča – ako ste vi korisnik nečega i ne plaćate ništa, onda je velika verovatnoća da ste vi proizvod.

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img