Nekoliko istraživanja pokazalo je da nagrade za ocene nisu dobra ideja. Deci tako motivacija za učenje postaju pokloni, a ne znanje.
Približava se kraj školske godine, ispravljaju se ocene, deca su pod pritiskom, a s njima i mnogi roditelji.
Ne bi li svoju decu dodatno motivisali, roditelji neretko obećavaju (ozbiljne) nagrade ukoliko dete ostvari određeni rezultat. Isto rade i roditelji odlikaša koji dete žele da nagrade za trud tokom cele godine i smatraju da je to ispravno. Darovi su razni: od novih telefona, bicikala, tableta, putovanja i sl.
Ipak, nekoliko istraživanja pokazalo je da nagrade za ocene nisu dobra ideja. Psiholog Ričard Ryan sa Univerziteta Ročester u Njujorku smatra da su deci tako motivacija za učenje pokloni, a ne znanje.
“Sada je roditelj taj koji mora da nadzire i podstiče dete, umesto da dete samo shvati vrednost učenja i upornosti. Bilo bi bolje da roditelj na drugi način pohvali dete – recimo, da mu predloži da zajedno proslave uspeh, odu na izlet, večeru i sl. Nagrađivanje i proslava nekog uspeha dve su različite stvari“, smatra prof. Ryan.
Na taj način razmišlja i mama blogerka, Kristina Organ.
“Ja verujem u nagrađivanje truda, a ne rezultata. Jedno dete može prolaziti kroz sve razrede s čistom peticom bez mnogo muke, dok drugo dete mora više da se potrudi i uči za četvorku. Šta poručujemo ako nagradimo samo učenika koji je prošao s peticom? Da trud onog drugog nije vredan? Lično, uspeh dece radije slavim nego da ga nagrađujem, a najviše razloga za slavlje imam kad vidim da su moja deca lepo vaspitana i pomažu drugima. Uostalom, to je ono što je važno, a ne ocene u dnevniku”, kaže mama Kristina.
Izvor: Zelena učionica
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Intervju, Bojana Vojnović: Pustite dete da pogreši i da preuzme odgovornost za svoj život!
Bojana Vojnović je predstavnica generacije mladih koji znaju šta sadašnje vreme zahteva u profesionalnom smislu - da se stalno menjaš, učiš, razvijaš, da...
Pristup tehnologiji u školama nije nikakav čarobni napitak od koga će deca bolje učiti
Tokom proteklih deset godina munjevite ekspanzije tehnologije u školama, nastavnici i uprave škola dovoljno često su svedoci površne upotrebe tehnologije da znaju da pristup tehnologiji sam po sebi nije nikakav...
Uvodi se nacionalna čitanka “u cilju razvijanja ličnog i nacionalnog identiteta”
Među 60 zakona koliko ih je usvojeno na prvom i poslednjem jesenjem zasedanju Skupštine Srbije 26. oktobra usvojen je i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, kojim se...
“Kako je na nebu, učiteljice? Borim se, ali neću izdržati”: Svetlana je učiteljica koja radi sa decom obolelom od raka,
"Kako je na nebu učiteljice? Ja se borim, ali mislim da neću izdržati". Ovo je jedino pitanje na koje učiteljica Svetlana Ateljević (57) iz Beograda nije imala odgovor, a ono...
Sve fin neki svet. Verovatno su ti isti roditelji odrastali uz zuljeve na rukama cisteci balegu u selima iz kojih su dosli, pa se dolaskom u prvi veci grad, tikve pokondirile. Ta ista deca ce danas-sutra, sa tim istim snegovima, reci da nije njihov posao da ciste sneg ispred istih tih zgrada u kojima zive. E pa jeste, zivot u zgradi je zivot u vertikalnoj ulici..tamo se mora svasta nesto placati, cistiti sneg, razbijati led, bacati djubre, prati, ribati…inace-kazna.
Bolje da pocne na vreme-da ne budem pogresno shvacen-treba i ucitelj da istu uzme u ruke i da primer toj deci, deca treba da nauce da i to treba da se radi, a ne da se izrabljuju, to nikako ne, ali taj stav “moje dete je…” nas je i doveo ovde gde smo.