Uticaj ishrane u prvoj godini života na sve aspekte odrastanja

Ishrana odojčeta ima veliki značaj u zaštiti i održanju zdravlja, kao i u psihološkom razvoju deteta. Usvajanje zdravih navika u najranijem periodu odrastanja predstavlja osnov za buduće zdravlje dece.

Ishrana dece je ključni faktor rasta i razvoja svakog deteta i u velikoj meri utiče na sve aspekte odrastanja: fizički, emotivni, socijalni i mentalni. Za razliku od odraslih, deci je potrebna veća količina hrane srazmerno telesnoj masi i to podrazumeva snabdevanje organizma belančevinama, mastima, ugljenim hidratima, vitaminima, mineralima i drugim esencijalnim supstancama. “Sama činjenica da odojče (dete u prvoj godini života) u prvih šest meseci života udvostruči svoju porođajnu masu, a na kraju prve godine je utrostruči, ukazuje na značaj pravilne ishrane. Nepravilna i nedovoljna ishrana oštećuje organizam i zdravlje dece što često dovodi do energetskog deficita i pothranjenosti,” objašnjava dr Biljana Alimpić, pedijatar-dijetolog u Institutu za majku i dete “dr Vukan Čupić” u Beogradu.

Tri tipa ishrane odojčeta

Ishrana odojčeta se može podeliti na više tipova: prirodnu, mešovitu i veštačku. Prirodna ishrana je kada odojče dobija isključivo majčino mleko. Mešovita ishrana se često naziva i dohrana. Ona može biti suplementarna, kada se kombinuje majčino mleko i adaptirana mlečna formula kod dece od četvrtog odnosno šestog do dvanaestog meseca života i komplementarna, kada se kombinuje majčino mleko ili adaptirana mlečna formula sa nemlečnom hranom pa se naziva i nemlečna. Veštačka ishrana se naziva substitutivna, kada odojče dobija samo adaptiranu mlečnu formulu, ali ne kravlje mleko.

“Majčino mleko je najsavršenija i nezamenjiva hrana za odojče, jer je prilagođeno potrebama bebe. Osim što obezbeđuje prirodnu ishranu dojenjem se ostvaruje veza između majke i bebe, emocionalna stabilnost i pospešuje imunitet”, kaže dr Alimpić. Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Evropskog udruženja za pedijatrijsku gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu (ESPHGAN) komplementarna, nemlečna ishrana se uz nastavak dojenja uvodi tokom cele prve godine, a počinje između 4. i 6. meseca života. Dr Alimpić navodi da je ovo uzrast kada se postepeno smanjuju zalihe minerala, posebno gvožđa, a to je i period veće aktivnosti odojčeta zbog postepenog razvoja psihomotornih funkcija. “U ovoj fazi počinje: rast zuba (denticija), lučenje pljuvačke, razvijanje ukusa, sazrevanje organa za varenje pa odojče počinje da sitni, drobi, žvaće i guta čvrstu hranu. U tom uzrastu dete počinje čvrsto da drži glavu i vrat, da stabilno sedi, počinje zainteresovano da gleda ljude oko sebe kako jedu i da stavlja ruke u usta. Kada je odojče ubrzo gladno posle bogatog mlečnog obroka, noću nemirno spava, plače kada vidi hranu, pruža ruke i žvaće sve što mu je „na dohvat ruke“ znači da je spremno za uvođenje nemlečne hrane.” objašnjava dr Biljana Alimpić.

Uvođenje prvih namirnica

Preporučuje se postepeno uvođenje žitarica, voća, povrća, mesa i drugih hranljivih, gradivnih i zaštitnih namirnica. Redosled uvođenja pojedinih namirnica nije toliko bitan. Bitno je da se najpre uvodi svega par kašičica nove hrane, pa se postepeno povećava količina; u razmacima 5-7 dana, u prepodnevnim satima i nikada dve nove namirnice istovremeno.

“Obično se prvo počinje sa davanjem žitarica (pirinač i kukuruzno brašno), ali i drugih (proso, heljda, kinoa, amarant i slično) koje ne sadrže gluten,” kaže dr Alimpić. “Vrlo brzo se, između 5. -7. meseca života prelazi na žitarice sa glutenom (pšenica, raž, ječam, ovas i slično). Nakon obroka od žitarica uvode se kašice od voća i povrća, a samim tim se unos minerala i vitamina povećava. Voće se uvodi prvo u vidu sokova zatim u vidu kašica i pirea. Daju se: jabuka, kruška, kajsija, banana, šljiva, breskva, bundeva, dinja ili lubenica u obliku kompota i kašica bez šećera. Sa punih 6 meseci se može kombinovati i mleveni keks u kašicama,” savetuje ona. “Stav pedijatara u pogledu preporuka o vremenu uvođenja nemlečne hrane, menjao se tokom godina i još će se menjati, jer ono što je danas predloženo nije poslednja reč nauke o ishrani. Običaji, verovanja, nasleđe i emocije utiču na vrstu hrane, broj obroka ili način ishrane.”

Lino kašice

Posvećujući pažnju potrebama beba, u saradnji sa pedijatrima i nutricionistima, kompanija Podravka razvila je dve linije prvih nemlečnih obroka za odojčad.

Lino kašice od žitarica sa kombinacijama heljde, prosa i riže, zatim riže sa bananom i riže sa jabukom i šargarepom, se pripremaju sa vodom. S obzirom da sadrže vitamine koji pozitivno deluju na imunitet deteta, predstavljaju siguran, praktičan i kvalitetan izbor za prve nemlečne obroke beba.

Lino voćne kašice, 8 različitih proizvoda jabuka, jabuka banana, jabuka šljiva, jabuka kruška, kruška, breskva, marelica, jabuka keks, su hranljive i lako varljive, blagog i prijatnog ukusa sa visokim procentom voća kontrolisanog porekla i kvaliteta, bez dodatnih zaslađivača, šećera, glutena, konzervansa, boja i aroma. Velika prednost Lino voćnih kašica je i u tome što se nalaze u staklenim, sterilnim, čašicama i zgodne su za upotrebu, pa se bebi mogu dati u svakom trenutku.

Obe linije proizvoda napravljene su u skladu sa najsavremenijim tehnološkim postupkom i po ispitanim receptima koji osiguravaju nutritivnu vrednost i poseduju sertifikate koji to i potvrđuju.

Podeli tekst: