Roditelji su odgovorni (i prema zakonu a i prema sopstvenoj volji) da brinu da njihova deca imaju hranu na stolu i krov nad glavom. Većina njih se zaista svim silama trudi da detetu pruži sve neophodno, pa i malo preko toga. Ali, sigurno poznajete najmanje jednog roditelja koji očekuje da mu dete jednog dana za taj njegov trud na neki način – vrati. A nisu retki ni oni koji od malena deca nabijaju osećaj krivice za sve što za njih čine.
Mislite da ovo nije tako strašno da zavređuje baš da se o tome piše?
Deca kojoj roditelji od malena stvaraju pritisak i osećaj krivice uvek kada nešto zatraže, počinju da se osećaju odgovorno zbog ovih materijalnih teškoća koje porodica eventualno ima. To su deca koja neprestano žive sa podsećanjem da svojim roditeljima imaju da zahvale što su živi i da će jednog dana i oni o njima morati da brinu. Jer, to im je dužnost.
Slažete se, ovo je nepošteno.
Da, deca bi trebalo da imaju kućne poslove. Pomoć oko kuvanja, čišćenja itd. Ali to je neophodno kako bi naučili odgovornost, a ne da bi time vratili nekakav dug.
Posledice
Mnogi tinejdžeri su bežali od kuće kako bi osetili slobodu ili pobegli od stega. Bilo da su to deca koja su imala cilj i upisivala škole daleko od kuće ili devojke koje su stupale u bračne zajednice prerano kako bi pobegle od loših porodičnih odnosa.
Deca zbog ovog načina vaspitanja gube i samopouzdanje. Čini im se da ih njihovi roditelji ne vole zbog onoga što jesu. A da bi ih voleli, moraju da urade nešto – da otplate dug.
Znamo da je osećaj krivice simptom depresije kod odraslih. Ali dinamika počinje već u detinjstvu, a prekomerna krivica dovodi do fizičkih promena u mozgu. Prema dvanaestogodišnjoj studiji Univerziteta u Vašingtonu, stalni osećaj krivice izaziva:
promene raspoloženja;
anksiozne poremećaje;
povećani rizik od šizofrenije.
Osećaj dužnosti i krivice oduzima puno od deteta. A tu prazninu ne mogu popuniti ni hrana, ni igračke, ni odeća.
Mentalitet savremenih ljudi
Zapadni individualizam doveo je do mentaliteta “oko za oko”. Savremeni ljudi čine dobra dela, a zatim se pozivaju na njih i traže nešto u zamenu. Ali deca ne bi trebalo da otplaćuju dug. Oni nisu odgovorni za činjenicu da ste postali roditelji.
To je bila vaša odluka i izbor.
Izvor: Zelena učionica
