Majke i očevi svakodnevno su suočeni s nedoumicama, izazovima, strahovima, sa pitanjima da li svoje dete vaspitavaju pravilno. Kako bi roditeljima olakšali, psiholozi su sakupili 13 pravila koja čine ‘sveti gral’ vaspitanja.
Vaspitate dete koje će verovati da je super junak i da u životu može sve i to na ovaj način:
1. Dozvolite detetu da pogreši
Ako želite da vaspitatee samostalnu osobu, detetu morate nekad dopustiti da pogreši, bez vašeg uplitanja. Zapamtite: dugoročna dobrobit – tinejdžer koji, naprimer, zna sam da opere veš – iziskuje trenutnu neprijatnost.
Pre nego uskočite da pomognete detetu u obavljanju nekog fizičkog zadatka, zapitajte se „Da li je moje dete u opasnosti?“ Zatim se zapitajte ima li dete potrebne veštine (spretnost i ravnotežu) i zadovoljene osnovne potrebe (je li naspavano i sito). Ako je odgovor da, pustite dete da samo proba da izvrši zadatak.
2. Pridržavajte se 3 pravila domaćeg zadatka
1. pravilo: Prvo uradi ono najteže. 2. pravilo: Skloni mobilni. Za domaći zadatak detetu će možda trebati tehnologija, poput digitrona, ali za to vreme barem ne mora slati SMS-ove. 3. pravilo: Čim je domaći gotov, spakuj torbu za sutra i stavi je pored vrata.
Ovaj proces od tri koraka dete lako može da usvoji pa ćete ga vi puno manje „gnjaviti“ zbog obavljanja školskih dužnosti.
3. Zapamtite akronim G.U.U.U.
Napadi besa često se događaju zato jer je dete gladno, uznemireno, usamljeno ili umorno.
4. Praktikujte svakodnevne činove dobrote
Učite svoje dete da drugima mora da pomogne svaki dan, a ne samo kada su praznici. Podstaknite dete da barem jednom nedeljno učini neko malo dobro delo, bilo da pomogne prijatelju ili komšiji da počisti opalo lišće. Fokusirajući se na druge, dete će naučiti šta znači biti zahvalan.
5. Budite strogi oko vremena odlaska na spavanje
Istraživanje je dokazalo da 7-godišnjaci koji nemaju određeno vreme odlaska na spavanje imaju više problema s ponašanjem od onih koji svaku večer idu na spavanje u isto vreme.
6. Pustite ga da čita šta želi
Deca koja čitaju iz vlastitog zadovoljstva razvijaju mnogo šire poglede na svet te su mnogo bolja ne samo u društvenim, nego i u prirodnim predmetima. Pustite da dete u slobodno vreme čita šta želi – najbitnije je da stekne naviku čitanja.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Prepoznajte anskioznost kod dece na vreme
Ova tri elementa u ponašanju ukazuju da dete možda pati od anksioznosti. Evo na šta bi trebalo da obratite pažnju da biste detetu mogli da pomognete na vreme. Svi roditelji...
Strah od škole: Zašto se javlja i šta možemo da učinimo?
Тo je otpor deteta da ide u školu zbog iracionalnog straha koji je vezan za određene objektivne ili izmišljene okolnosti. Strah prouzrokuje jaku nelagodnost i dete se na različite načine...
Saveti psihologa: Dečja igra – ključ za srećno detinjstvo
Piter Grej, razvojni psiholog sa Bostonskog koledža, smatra da je igra ključna za prevazilaženje urođenih nagona ka agresiji i dominaciji. Kao i da su, zahvaljujući igri koja dovodi do uzajamne...
Da li je opasno imati previše samopouzdanja?
Iako umeju da nas impresioniraju odvažni stavovi (pogotovo tokom političkih izbora), činjenica je da previše samopouzdanja može biti fatalna greška. Ne čudi onda što je laureat za Nobelovu nagradu Danijel...
Ne znam zasto nema komentara da ovaj divan tekst. Slazem se sa svime sto je navedeno. Zalosno je sto se danas vidja veoma malo roditelja koji ovako vaspitavaju svoju decu. Uglavnom, kad dobiju dete, zivot pocne da im se okrece iskljucivo oko njega, a zanemaruju druge aspekte. Zene pogotovo. Zato nije retkost da deca predugo ostaju u roditeljskoj kuci i da zenska deca ne zele da udju u brak kad za to dodje vreme, bas zato da ne bi postale robinje kao njihove majke, jer su celog zivota imale takav primer u kuci, a muskarci od zena ocekuju da se ponasaju isto kao i njihove majke, pa cesto ostaju sami, ne mogavsi, srecom, da nadju devojku koja bi pristala na takav zivot.
Zbog dobrobiti svoje dece, ne mazite ih suvise i dozvolite im da pogrese, da onda to shvate i isprave, da bi kasnije postali osobe na koje se svako moze osloniti, a naravno i vi, roditelji. Jednom sam u komentarima na neki tekst procitala da je sebicno radjati decu samo zato da bi u starosti imao ko da brine o vama, ali to je plitko razmisljanje. Ljudi od 20-30 godina ne razmisljaju ko ce ih gledati u starosti da bi im to bio motiv za radjanje dece, ali zamislite koliko je omasio u zivotu roditelj koji je odgajio decu koju nije briga kako je i gde zivi njihova majka ili otac, je li zdrav ili bolestan, je li uopste ziv. Valjda je normalno da deca brinu o roditeljima kad sami to ne budu mogli. Naravno, ne da zapostave svoj zivot zbog toga, ali i ne biti sebican i reci: “Ma, bas me briga!” Izvrtanje roditeljstva nekim nezrelim osobama pruza razloge sto to nisu i sami ucinili u svom zivotu, ali to treba da zadrze za sebe i dozvole nekim mladim, jos neformiranim licnostima, da na osnovu primera iz svog okruzenja donesu odluku hoce li jednog dana postati roditelji, bez zlonamernih komentara kako su deca obaveza, unistavanje sopstvenog zivota. To nije tacno, deca su obaveza i zadovoljstvo, zrtvovanje i nagrada, ljubav i zahvalnost Bogu sto ih imamo!