9. Ne kuvajte posebne obroke za dete
Dete mora naučiti da jede ono što jedu njegovi roditelji. Ne mora pojesti sve što ste pripremili za ručak, ali mora izabrati one namirnice koje će mu pružiti hranjive supstance. Mnogo je važnije šta sve dete pojede tokom dana ili nedelje, nego jedan balansirani obrok.
10. Posebno pažljivi budite kada napuni 14 godina
U tom uzrastu uticaj vršnjaka počinje da slabi pa dete počinje da razmišlja svojom glavom umesto da samo sledi „vođu“. Ako želite da vaše dete što pre počne da razmišlja sopstvenom glavom, što češće podstičite razgovore o njegovim prijateljima (pitajte ga, na primer, šta ima novoga kod njegovih prijatelja) kako biste znali s kime se druži.
11. Pobedite strahove zdravim razumom
Ako se dete boji psa nemojte ga voditi na drugu stranu ulice kada prema vama ide pas. Demistifikujtete strah. Recite „Vidi, kuca! Hajde da pitamo vlasnika možemo li ga pomaziti i videti kako mu je krzno mekano“. Kada dete, na primer, ide na vakcinaciju, budite saosećajni, ali ne previše emocionalni. Kažite „Sve je u redu. Gotovo je za par minuta“, umesto „Znam, boli!“.
Ne znam zasto nema komentara da ovaj divan tekst. Slazem se sa svime sto je navedeno. Zalosno je sto se danas vidja veoma malo roditelja koji ovako vaspitavaju svoju decu. Uglavnom, kad dobiju dete, zivot pocne da im se okrece iskljucivo oko njega, a zanemaruju druge aspekte. Zene pogotovo. Zato nije retkost da deca predugo ostaju u roditeljskoj kuci i da zenska deca ne zele da udju u brak kad za to dodje vreme, bas zato da ne bi postale robinje kao njihove majke, jer su celog zivota imale takav primer u kuci, a muskarci od zena ocekuju da se ponasaju isto kao i njihove majke, pa cesto ostaju sami, ne mogavsi, srecom, da nadju devojku koja bi pristala na takav zivot.
Zbog dobrobiti svoje dece, ne mazite ih suvise i dozvolite im da pogrese, da onda to shvate i isprave, da bi kasnije postali osobe na koje se svako moze osloniti, a naravno i vi, roditelji. Jednom sam u komentarima na neki tekst procitala da je sebicno radjati decu samo zato da bi u starosti imao ko da brine o vama, ali to je plitko razmisljanje. Ljudi od 20-30 godina ne razmisljaju ko ce ih gledati u starosti da bi im to bio motiv za radjanje dece, ali zamislite koliko je omasio u zivotu roditelj koji je odgajio decu koju nije briga kako je i gde zivi njihova majka ili otac, je li zdrav ili bolestan, je li uopste ziv. Valjda je normalno da deca brinu o roditeljima kad sami to ne budu mogli. Naravno, ne da zapostave svoj zivot zbog toga, ali i ne biti sebican i reci: „Ma, bas me briga!“ Izvrtanje roditeljstva nekim nezrelim osobama pruza razloge sto to nisu i sami ucinili u svom zivotu, ali to treba da zadrze za sebe i dozvole nekim mladim, jos neformiranim licnostima, da na osnovu primera iz svog okruzenja donesu odluku hoce li jednog dana postati roditelji, bez zlonamernih komentara kako su deca obaveza, unistavanje sopstvenog zivota. To nije tacno, deca su obaveza i zadovoljstvo, zrtvovanje i nagrada, ljubav i zahvalnost Bogu sto ih imamo!