Što više roditelji razgovaraju sa decom, povećavaće se i njihov rečnik, ali i rezultati testova inteligencije koji se rade nakon trećeg rođendana.
Već više od tri decenije, naučnici iz celog sveta pokušavaju da povežu značaj rane lingvističke stimulacije sa kasnijim uspehom dece u školi. Razna istraživanja dokazuju da način govora, količina razgovora i teme, bitno utiču na proširivanje rečnika kod dece, te da su jedan od ključnih razloga razvoja i budućeg uspeha pojedinca. Tokom brojnih istraživanja sprovedenih u svetu, naučnici su došli do saznanja da postoje velike sličnosti i razlike u svim porodicama, kada su razgovori sa decom uzrasta do 3 godine u pitanju.
U kolikoj meri treba podsticati dete u razvoju?
Sličnosti se ogledaju u učenju dobrih manira: kako se obući, koristiti nošu, kako pravilno jesti. Ipak, razlike su u fondu reči koje se izgovore u različitim porodicama. Fondacija za istraživanja LENA (Language Environment Analysis) razvila je 2005. godine mali digitalni uređaj koji može da snimi do 16 sati razgovora i da pri tom napravi razliku u govoru odraslih, dece i njihove međusobne konverzacije, a isključi govor koji dolazi sa televizora ili razgovor u kome dete nije aktivno. Deca su ovaj maleni uređaj nosila uz svoju garderobu, a on je dao precizne rezultate, ali i dokaze roditeljima koliko zaostaju u svakodnevnim očekivanim rezultatima. Jedan od, možda, najvažnijih rezultata korišćenja ovog malog uređaja je zvanični dokaz da deca uzrasta do dve godine mogu da uče jezik isključivo od drugih ljudskih bića, a ne preko televizora, kompjutera ili CD. Tu presudnu ulogu imaju roditelji koji jesu prvi i najvažniji učitelji i starija braća i sestre.
Da bi se na pravilan način razvijao dečji rečnik, dete treba da čuje preko 20000 reči u jednom danu, a ova brojka je smanjena u porodicama koje koriste manji fond reči.
Da bi se na pravilan način razvijao dečji rečnik, dete treba da čuje preko 20000 reči u jednom danu, a ova brojka je smanjena u porodicama koje koriste manji fond reči (istraživanja su pokazala da su to uglavnom porodice sa manjim primanjima).
Takođe, u skladu sa kvantitetom ide i kvalitet razgovora. Istraživanja su pokazala da što su roditelji obrazovaniji imaju širi spektar tema o kojima pričaju, koriste složenije rečenice i imaju sofisticiran rečnik. Ipak, ne sme se vršiti generalizacija jer ponekad i roditelji sa većim primanjima i obrazovani roditelji ne razgovaraju zbog brojnih obaveza sa svojom decom.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: PREDŠKOLCI
Fina motorika: Prstići se igraju, a mozak – vežba
Fina motorika je sposobnost da se prave precizni sitni pokreti rukom uz zadržavanje dobre koordinacije između prstiju i oka. U pitanju su pokreti malih mišića ruku koji će do kraja...
Koliko reči treba da znaju trogodišnjaci
Bogatstvo dečijeg rečnika intenzivno se razvija. Normalan razvoj govora podrazumeva da jednogodišnjak zna nekoliko reči, dvogodišnje dete treba da vlada sa 200 do 300, dok trogodišnjaci koriste od 1.500 do...
“Decu u vrtić dovode samo oni koji nisu uspeli drugačije da se snađu”
Smanjena dolaznost dece u vrtiće, koja ne premašuje 50 posto, pomaže povoljnoj epidemiološkoj situaciji i zahvaljujući tome mogu da se sprovedu sve predviđene mere za prevenciju korone. Predsednica Samostalnog sindikata...
Adaptacija na vrtić – čega se jedna mama dosetila da svom dečaku olakša
I oni koji su adaptaciju prošli pre godinu ili dve, ovih dana pribojavaju se novog početka. Većina dece zaboravila je kako to izgleda svakog jutra ustajati rano i čitavog dana...
Nema komentara.