Što više roditelji razgovaraju sa decom, povećavaće se i njihov rečnik, ali i rezultati testova inteligencije koji se rade nakon trećeg rođendana.
Već više od tri decenije, naučnici iz celog sveta pokušavaju da povežu značaj rane lingvističke stimulacije sa kasnijim uspehom dece u školi. Razna istraživanja dokazuju da način govora, količina razgovora i teme, bitno utiču na proširivanje rečnika kod dece, te da su jedan od ključnih razloga razvoja i budućeg uspeha pojedinca. Tokom brojnih istraživanja sprovedenih u svetu, naučnici su došli do saznanja da postoje velike sličnosti i razlike u svim porodicama, kada su razgovori sa decom uzrasta do 3 godine u pitanju.
U kolikoj meri treba podsticati dete u razvoju?
Sličnosti se ogledaju u učenju dobrih manira: kako se obući, koristiti nošu, kako pravilno jesti. Ipak, razlike su u fondu reči koje se izgovore u različitim porodicama. Fondacija za istraživanja LENA (Language Environment Analysis) razvila je 2005. godine mali digitalni uređaj koji može da snimi do 16 sati razgovora i da pri tom napravi razliku u govoru odraslih, dece i njihove međusobne konverzacije, a isključi govor koji dolazi sa televizora ili razgovor u kome dete nije aktivno. Deca su ovaj maleni uređaj nosila uz svoju garderobu, a on je dao precizne rezultate, ali i dokaze roditeljima koliko zaostaju u svakodnevnim očekivanim rezultatima. Jedan od, možda, najvažnijih rezultata korišćenja ovog malog uređaja je zvanični dokaz da deca uzrasta do dve godine mogu da uče jezik isključivo od drugih ljudskih bića, a ne preko televizora, kompjutera ili CD. Tu presudnu ulogu imaju roditelji koji jesu prvi i najvažniji učitelji i starija braća i sestre.
Da bi se na pravilan način razvijao dečji rečnik, dete treba da čuje preko 20000 reči u jednom danu, a ova brojka je smanjena u porodicama koje koriste manji fond reči.
Da bi se na pravilan način razvijao dečji rečnik, dete treba da čuje preko 20000 reči u jednom danu, a ova brojka je smanjena u porodicama koje koriste manji fond reči (istraživanja su pokazala da su to uglavnom porodice sa manjim primanjima).
Takođe, u skladu sa kvantitetom ide i kvalitet razgovora. Istraživanja su pokazala da što su roditelji obrazovaniji imaju širi spektar tema o kojima pričaju, koriste složenije rečenice i imaju sofisticiran rečnik. Ipak, ne sme se vršiti generalizacija jer ponekad i roditelji sa većim primanjima i obrazovani roditelji ne razgovaraju zbog brojnih obaveza sa svojom decom.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: PREDŠKOLCI
“Dozvoliti dolazak u vrtić samo za decu čiji su roditelji radno angažovani”
Samostalni sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije i GSPRS “Nezavisnost” uputili su danas zajednički dopis predsednici Vlade Ani Brnabić, ministru prosvete Branku Ružiću i Kriznom štabu Vlade Republike Srbije. U...
Više mesta u vrtićima u Srbiji: Ministar prosvete najavio velike promene
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić izjavio je danas da se, zahvaljujući izgradnji novih vrtića i adaptacijom postojećih, očekuje povećanje mesta u vrtićima za više od 10.000. "Predškolsko...
Inficirano ili u izolaciji više od 700 vaspitača
Među zaposlenima u 60 predškolskih ustanova širom Srbije, od početka novembra do sada, više je od 700 zaraženih ili u izolaciji zbog sumnje na virus korona, a kovid pozitivnih radnika...
Ministarstvo: Potvrde o radu nisu potrebne za vrtiće
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja saopštilo je da roditelji za sada, s obzirom na trenutnu epidemiološku situaciju, nisu u obavezi da donose u vrtić potvrdu o obaveznom radu na...
Nema komentara.