Nije isto za dete da čuje “To je kuca” ili “To je kuca, ima dugačku crnu dlaku, on ima drvenu kućicu…”. Važne su i pohvale, za stimulaciju deteta, jer dete prirodno voli da uči, da pita, da otkriva svet. Ako dete uči govor i nešto pita nije isto ako mu kažemo “Da, to je av av” ili ako kažemo “Bravo to je kuca, on kaže av av”.
Sa manjim izuzecima, što više roditelji razgovaraju sa decom, povećavaće se i njihov rečnik, ali i rezultati testova inteligencije koji se rade nakon trećeg rođendana. Prvi problemi kod dece sa kojima se ne razgovara dovoljno često i kvalitetno, primetni su već kod uzrasta od 18 meseci! Takođe, zna se da deca koja su sa manjim vokabularom ušla u školski sistem, vrlo često napuštaju obrazovanje ili ne postignu zavidne rezultate. Srećom, čak i ta deca, kada se uključe u dobar predškolski program, imaju odlične šanse da nedostatak nadoknade pre polaska u školu.
Dete upija i u periodu kada još nije u stanju da ponovi ni najjednostavnije reči. Iako ih ne ponavlja, beba ih čuje i memoriše.
U cilju sprečavanja ovog problema, pojavljuju se programi koji za cilj prvenstveno imaju ohrabrivanje roditelja da više razgovaraju sa decom uzrasta do dve godine kao i osvešćivanje problema koji nastaju nedostatkom razgovora. Danas svi, od negovateljica u jaslama, preko proizvođača igračaka do političara razmatraju mogućnosti ranog razvoja mozga. Sve u cilju što bolje polazne osnove za dalji rast i razvoj. Na žalost, sve je veći broj roditelja koji ne shvataju značaj razgovora sa bebom i odlažu ovu aktivnost za period kada dete poraste.
Razvoj govora: Ne treba da vežbamo, već da pričamo sa njima
Postoji nekoliko načina kako poboljšati osnove za uspeh deteta. Kao prvo, biti svestan da dete upija i u periodu kada još nije u stanju da ponovi ni najjednostavnije reči. Iako ih ne ponavlja, beba ih čuje i memoriše. Roditelji se ohrabruju da koriste sve moguće situacije da sa svojom decom razgovaraju, pa makar ta komunikacija izgledala jednosmerna. Situacije određuju teme razgovora: prodavnica, u kojoj mama kupuje namirnice, idealna je ne samo za učenje o voću i povrću, već i o oblicima, bojama, mirisima i teksturama. Dete treba posmatrati kao odraslog sagovornika i jasno mu davati do znanja da treba da se uključi u razgovor. Pogledom, dodirom i jasnom artikulacijom i gestikulacijom izgovorenih reči, dete nas pažljivije gleda, sluša i oponaša naš govor.
