Srbija je prva u Evropi po potrošnji antibiotika.
Više od polovine naše dece tokom godine dobije makar jedan antibiotik, a čak jedna petina dece dobije više od tri antibiotika.
– Imamo slučajeve da su deca dobijala i po 10 antibiotika u toku jedne terapije, rekla je predsednica Evropskog udruženja dečijih farmakologa prof. dr Milica Bajčetić iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.
Antibiotici su ključni u prevenciji infekcija, u njihovom tretiranju i lečenju. Bez njih mnoge operacije mogle bi postati opasne po život pacijenata. Transplantacije organa postale bi gotovo nemoguće.
Porođaji bi bili mnogo rizičniji, a upala pluća koja je pre antibiotika bila jedan od vodećih uzroka smrti, mogla bi da vrati stari status najvećeg ubice.
Kako bi se sačuvala delotvornost antibiotika i za buduće generacije, neophodno je da se svi uključe u njihovo odgovorno korišćenje.
– Čak 50 odsto prepisanih antibiotika je neracionalno, najčešće za ona oboljenja koja su uzrokovana virusima. Pojava rezistencije predstavlja sve više alarmantnu pojavu, objasnila je dr Bajčetić na predavanju povodom obeležavanja dana Univerzitetske dečije klinike.
Ministarstvo zdravlja inteziviralo je kontrolu apoteka i danas smo smanjili izdavanje antibiotika bez recepta za 80 procenata. Od 2011. do 2015. godine prepisivanje antibiotika na recept smanjeno je za 15 odsto. Za pet godina stopa prepisivanja je od 1.300 na 1.000 dece, što je mnogo više nego u Evropi, gde se na primer u skandinavskim zemljama prepisuje 400 antibiotika.
– Antibiotici se najčešće daju deci starosti od dva do 23 meseca. To može značajno uticati na njihov imunitet, rast i razvoj, jer većina antibiotika ima visok broj neželjenih eekata. Ono što posebno zabrinjava je da je prošle godine značajno porastao broj prepisanih antibiotika kod najmlađe dece do prvog meseca. Čak 80 odsto antibiotika prepisano je u primarnoj zdravstvenoj ustanovi, objašnjava dr Bajčetić.
U 85 odsto slučajeva za koje se u Srbiji prepisuju antibiotici u vodiču Ministarstva zdravlja su navedeni kao indikacije za koje ih ne treba upotrebljavati.
Direktor Tiršove smatra da će integrisani zdravstveni informacioni sistem (IZIS) sprečiti neracionalnu upotrebu antibiotika.
– Tiršova, visokospecijalizovana ustanova i nastavna baza Medicinskog fakulteta, odgovorno otvara najznačajnije teme. Racionalna upotreba antibiotika je značajna za zdravlje dece i uprkos pritiscima, sa dobrom praksom kontrole moramo istrajati. IZIS će nam pomoći da steknemo jasan uvid u to kako da unapredimo ovu oblast i najefikasnije podržimo lekare, kaže prof.dr Zoran Radojičić, direktor Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.
Izvor: Srbija danas
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Povišena temperatura kod dece u sred leta
Visoka temperatura je jedan od najčešćih uzroka zabrinutosti, pa i straha kod roditelja, bez obzira na uzrok i vreme kada se javlja. Infekcije su glavni uzrok povišene temperature kod dece,...
Šest namirnica koje deca ne smeju često da jedu
Navike u ishrani koje usvojimo u najranijoj dobi, određivaće kakvu hranu ćemo preferirati i kasnije u životu. Svi ponekad detetu ponudimo 'brzu' hranu, većinom zbog nedostatka vremena, ali koje su...
Dr Nestorović: Zdravo detinjstvo je ono koje je najvećim delom u igri
Deca imaju samo jednu obavezu u životu, a to je da se igraju. Oni treba neprestano da skaču, da se igraju i da trče. Nema veze što će se ponekad...
Šećer u ishrani dece i njegov uticaj na zdravlje deteta
Većina roditelja je svesna činjenice da su slatkiši omiljena dečija hrana, ali i da ta hrana sadrži šećer u velikim količinama. Koliko je šećer zaista štetan u ishrani dece, i...
Nema komentara.