Srbija je prva u Evropi po potrošnji antibiotika.
Više od polovine naše dece tokom godine dobije makar jedan antibiotik, a čak jedna petina dece dobije više od tri antibiotika.
– Imamo slučajeve da su deca dobijala i po 10 antibiotika u toku jedne terapije, rekla je predsednica Evropskog udruženja dečijih farmakologa prof. dr Milica Bajčetić iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.
Antibiotici su ključni u prevenciji infekcija, u njihovom tretiranju i lečenju. Bez njih mnoge operacije mogle bi postati opasne po život pacijenata. Transplantacije organa postale bi gotovo nemoguće.
Porođaji bi bili mnogo rizičniji, a upala pluća koja je pre antibiotika bila jedan od vodećih uzroka smrti, mogla bi da vrati stari status najvećeg ubice.
Kako bi se sačuvala delotvornost antibiotika i za buduće generacije, neophodno je da se svi uključe u njihovo odgovorno korišćenje.
– Čak 50 odsto prepisanih antibiotika je neracionalno, najčešće za ona oboljenja koja su uzrokovana virusima. Pojava rezistencije predstavlja sve više alarmantnu pojavu, objasnila je dr Bajčetić na predavanju povodom obeležavanja dana Univerzitetske dečije klinike.
Ministarstvo zdravlja inteziviralo je kontrolu apoteka i danas smo smanjili izdavanje antibiotika bez recepta za 80 procenata. Od 2011. do 2015. godine prepisivanje antibiotika na recept smanjeno je za 15 odsto. Za pet godina stopa prepisivanja je od 1.300 na 1.000 dece, što je mnogo više nego u Evropi, gde se na primer u skandinavskim zemljama prepisuje 400 antibiotika.
– Antibiotici se najčešće daju deci starosti od dva do 23 meseca. To može značajno uticati na njihov imunitet, rast i razvoj, jer većina antibiotika ima visok broj neželjenih eekata. Ono što posebno zabrinjava je da je prošle godine značajno porastao broj prepisanih antibiotika kod najmlađe dece do prvog meseca. Čak 80 odsto antibiotika prepisano je u primarnoj zdravstvenoj ustanovi, objašnjava dr Bajčetić.
U 85 odsto slučajeva za koje se u Srbiji prepisuju antibiotici u vodiču Ministarstva zdravlja su navedeni kao indikacije za koje ih ne treba upotrebljavati.
Direktor Tiršove smatra da će integrisani zdravstveni informacioni sistem (IZIS) sprečiti neracionalnu upotrebu antibiotika.
– Tiršova, visokospecijalizovana ustanova i nastavna baza Medicinskog fakulteta, odgovorno otvara najznačajnije teme. Racionalna upotreba antibiotika je značajna za zdravlje dece i uprkos pritiscima, sa dobrom praksom kontrole moramo istrajati. IZIS će nam pomoći da steknemo jasan uvid u to kako da unapredimo ovu oblast i najefikasnije podržimo lekare, kaže prof.dr Zoran Radojičić, direktor Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.
Izvor: Srbija danas
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Problemi gutanja: najčešći uzroci otežanog gutanja i kome se obratiti
Šta su zapravo problemi gutanja? Problemi gutanja ili disfagija su jako širok pojam i obuhvataju put od vizuelnog prepoznavanja hrane, mirisa, ukusa pa preko planiranja i izvođenja svih pokreta žvakanja,...
Koncentracija olova u krvi kod dece u Srbiji među najvećima u Evropi: Otkud to i šta su posledice?
M. Radenković Prosečna koncentracija olova u krvi dece u Srbiji jedna je od najvećih u Evropi, i iznosi 2,4 mikrograma po decilitru. Slične vrednosti mogu se naći u još par...
Tiodorović o akutnom hepatitisu kod dece: “Možda se radi i o koroni”
Još se ne može precizno reći i sa sigurnošću tvrditi šta izaziva akutni hepatis kod dece, od koga je obolelo 450 dece u 30 zemalja sveta, ali postoje pretpostavke koje...
„Misterioznim hepatitisom“ zaraženo 228 dece u svetu
Iako se u Srbiji prati stanje jednog devetogodišnjaka, zvanične potvrde o pojavi hepatitisa nepoznatog porekla u Srbiji nema. Lekari apeluju da ne treba dizati paniku, već održavati higijenu i ukoliko...
Nema komentara.