Na pregledima za upis u prvi razred čak četiri petine dece ima poremećaj u govoru, nepravilno izgovara slova i ima premali fond reči, napominju stručnjaci.
Foto: Unsplash
Većina budućih prvaka ima neki poremećaj u govoru, podaci su logopeda i pedijatara sa poslednjih sistematskih pregleda za upis u školu.
Prema njihovoj statistici, oko 80 odsto predškolaca ne zna pravilno da izgovori sva slova ili ima premali fond reči za svoj uzrast, piše “Informer”
Stručnjaci kažu da je glavni uzrok ove pojave preterano korišćenje tableta i mobilnih telefona, ali i zakasneli pregled kod logopeda.
Zašto deca u Srbiji sve kasnije progovore
Pedijatar Aneta Jovanović iz Doma zdravlja “Palilula” u Beogradu ističe da se prilikom sistematskih pregleda koji deca moraju da prođu prilikom upisa u prvi razred osnovne škole primećuju brojni nedostaci i deformacije.
Razvoj detetaDetet starosti do 18 meseci treba da razume šta mu roditelji govore i da ponavlja reči, do dve godine treba da nauči da povezuje dve do tri reči i da izgovara proste rečenice. Do tri godine dete treba da nauči da izgovara čitave smislene rečenice.
“Uporedni podaci sa sistematskih pregleda govore da četiri petine dece imaju neku govornu manu, bilo da ne umeju pravilno da izgovaraju slova ili da ih jednostavno preskaču. Često uočavamo i takozvano maženje kroz govor, a redovna je pojava da dete ima premali fond reči za predškolski uzrast. Ispitivali smo ovu pojavu i došli do zaključka da su za nju najviše krivi mobilni telefoni i tabletijer deca preteranim korišćenjem ovih naprava ne vežbaju svoj govor. Takođe, i roditelji su odgovorni jer decu ne vode kod logopeda kada primete neku manu”, rekla je za ovaj list dr Jovanović.
Logoped Mirjana Mirković iz Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju objašnjava da govorne mane i slab fond reči mogu imati ozbiljne posledice po decu kada krenu u školu.
Ni mama, ni tata, već – tablet?!
“Potrebno je da dete jezički sistem razvije od druge do pete godine, a na logopedski pregled bi trebalo doći do treće godine. To je idealno vreme da se detetu pomogne i da se sve nepravilnosti isprave. Uglavnom su im problem slova poput č, dž, š,ž, ali i s, z, c, ć, đ. Ali glavni problem je što je poslednjih godina primetno da deca sve kasnije počinju da govore”, objašnjava dr Mirković za “Informer”.
Pedijatar dr Saša Milićević kaže da je situacija alarmantna jer deca sve kasnije progovaraju.
“Gledajući u telefon, deca su navikla da ćute i sve rade pokretima prstiju. Zato do treće, čak i četvrte godine sve traže pokretom ruku. Ona u tom uzrastu jedva izgovaraju reči poput ‘mama’, ‘tata’, ‘hajde’, što već treba da znaju sa godinu i po do dve”, kaže dr Milićević.
Izvor: Mondo
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Zoran Milivojević: Roditelj kao drugar
Autor: Zoran Milivojević Deca imaju potrebu da se igraju s drugom decom. Nekada, ne tako davno, deca su se igrala u dvorištima, igralištima i ulicama. Danas se taj javni prostor...
Deca koja obavljaju kućne poslove uspešnija kad porastu
Želite da vaše dete postane uspešan odrasli? Terajte ga da obavlja kućne poslove. Ako gunđa, objasnite mu da nauka kaže da je to za njegovo dobro. Najveće kontinuirano istraživanje u...
Zoran Milivojević: Roditelj i bes tinejdžera
Autor: Zoran Milivojević Izlazak iz detinjstva i ulazak u mladalaštvo je po pravilu veoma buran period života. Promene u telu koje su došle s pubertetom čine da mlada osoba preispituje...
GRDANA – savremena bajka ili poziv u pomoć?
Dok smo mi odrastali uz “Uspavanu lepoticu” danas deca odrastaju uz zlu vilu GRDANU. Iako ova rečenica zvuči negativno, iza nje se ipak krije pozitivna poruka. Šta nas uči Grdana?...
Nema komentara.