Velika studija: Mladima u poslednje dve decenije značajno opala emocionalna inteligencija

Autori studije smatraju da je drastičan porast upotrebe društvenih mreža kod mladih odgovoran bar za deo pada nivoa emocionalne inteligencije.

Emocionalna inteligencija sastoji se od četiri faktora: psihičkog blagostanja, samokontrole, osećajnosti i društvenosti
Meta analiza obuhvatila je 70 studija i oko 17.000 subjekata.
Tri elementa emocionalne inteligencije opala su tokom vremena: psihičko blagostanje, samokontrola i osećajnost.
Uočena je veza između pristupa tehnologiji i psihičkog blagostanja i samokontrole

Nova studija objavljena u poslednjem broju Journal of Personality predstavlja meta-analizu (analizu skupa prethodnih studija) koja pokazuje da je u periodu od 2001. do 2019. među studentima u zapadnom svetu došlo do opadanja nivoa emocionalne inteligencije, piše sajt Psychology Today.

Šta je emocionalna inteligencija?

Emocionalna inteligencija je složen koncept koji se sastoji od četiri faktora: osećaja sreće, samokontrole, osećajnosti i društvenosti. Psihičko blagostanje obuhvata pozitivan odnos prema sebi kao i osećanje sreće i optimizma. Samokontrola je sposobnost kontrolosanja sopstvenih osećanja, uključujući emocije, stres i nagone. Osećajnost uključuje veštine odnošenja sa drugima – opažanje svojih i tuđih emocija kao i osećanje empatije. Društvenost predstavlja sposobnost da se delotvorno komunicira, vrši uticaj na druge i grade socijalne mreže.

Studija je pokazala da je tokom poslednje dve decenije došlo do znatnog pada emocionalne inteligencije izražene kroz tri faktora – psihičkog blagostanja, samokontrole i emocionalnosti. Autori studije su sproveli i dodatna istraživanja koja ukazuju da je u svakoj od zemalja obuhvaćenih analizom, povećan pristup tehnologiji povezan sa nižim nivoima psihičkog blagostanja i samokontrole.

Autori studije smatraju da je drastičan porast upotrebe društvenih mreža kod mladih odgovoran bar za deo pada nivoa emocionalne inteligencije. “Direktna komunikacija “oči u oči” omogućava veću emocionalnu bliskost i vezivanje u poređenju sa onlajn komunikacijom, što je problematično za osobe koje su direktnu komunikaciju zamenili ovom drugom”. Društvene promene tokom poslednje dve decenije mogu biti odgovorne za “generacijsko opadanje sposobnosti empatije i porast učestalosti depresije i simptoma anksioznosti”, kao i “sve više poremećaja raspoloženja, suicidalnih ideja i pokušaja samoubistva.”

Iako metodologija ove studije ne omogućava uspostavljanje uzročno posledinih veza, autori sprekulišu da su društvene mreže dovele do “povećane usamljenosti kao i trenda međusobnog upoređivanja i vršnjačke zavisti”. Naučnici dodaju i da drugi faktori poput akademskog stresa i nestabilne porodične atmosfere mogu dodatno uticati na opadanje emocionalne inteligencije. “Nalaženje uzorka sve nižih nivoa psihičkog blagostanja, samokontrole i osećajnosti je veoma važno zbog prevencije problema sa mentalnim zdravljem,” poručuju autori studije.

Izvor: Detinjarije.com

Dole samopouzdanje, živela samokontrola!

„Samokontrola je ono što vas zaista može učiniti boljom osobom, za razliku od samopouzdanja koje čini da sebe smatrate boljom osobom,“ kaže Baumajster.