- Emocionalna inteligencija sastoji se od četiri faktora: psihičkog blagostanja, samokontrole, osećajnosti i društvenosti
- Meta analiza obuhvatila je 70 studija i oko 17.000 subjekata.
- Tri elementa emocionalne inteligencije opala su tokom vremena: psihičko blagostanje, samokontrola i osećajnost.
- Uočena je veza između pristupa tehnologiji i psihičkog blagostanja i samokontrole
Nova studija objavljena u poslednjem broju Journal of Personality predstavlja meta-analizu (analizu skupa prethodnih studija) koja pokazuje da je u periodu od 2001. do 2019. među studentima u zapadnom svetu došlo do opadanja nivoa emocionalne inteligencije, piše sajt Psychology Today.
Šta je emocionalna inteligencija?
Emocionalna inteligencija je složen koncept koji se sastoji od četiri faktora: osećaja sreće, samokontrole, osećajnosti i društvenosti. Psihičko blagostanje obuhvata pozitivan odnos prema sebi kao i osećanje sreće i optimizma. Samokontrola je sposobnost kontrolosanja sopstvenih osećanja, uključujući emocije, stres i nagone. Osećajnost uključuje veštine odnošenja sa drugima – opažanje svojih i tuđih emocija kao i osećanje empatije. Društvenost predstavlja sposobnost da se delotvorno komunicira, vrši uticaj na druge i grade socijalne mreže.
Studija je pokazala da je tokom poslednje dve decenije došlo do znatnog pada emocionalne inteligencije izražene kroz tri faktora – psihičkog blagostanja, samokontrole i emocionalnosti. Autori studije su sproveli i dodatna istraživanja koja ukazuju da je u svakoj od zemalja obuhvaćenih analizom, povećan pristup tehnologiji povezan sa nižim nivoima psihičkog blagostanja i samokontrole.
Autori studije smatraju da je drastičan porast upotrebe društvenih mreža kod mladih odgovoran bar za deo pada nivoa emocionalne inteligencije. „Direktna komunikacija „oči u oči“ omogućava veću emocionalnu bliskost i vezivanje u poređenju sa onlajn komunikacijom, što je problematično za osobe koje su direktnu komunikaciju zamenili ovom drugom“. Društvene promene tokom poslednje dve decenije mogu biti odgovorne za „generacijsko opadanje sposobnosti empatije i porast učestalosti depresije i simptoma anksioznosti“, kao i „sve više poremećaja raspoloženja, suicidalnih ideja i pokušaja samoubistva.“
Iako metodologija ove studije ne omogućava uspostavljanje uzročno posledinih veza, autori sprekulišu da su društvene mreže dovele do „povećane usamljenosti kao i trenda međusobnog upoređivanja i vršnjačke zavisti“. Naučnici dodaju i da drugi faktori poput akademskog stresa i nestabilne porodične atmosfere mogu dodatno uticati na opadanje emocionalne inteligencije. „Nalaženje uzorka sve nižih nivoa psihičkog blagostanja, samokontrole i osećajnosti je veoma važno zbog prevencije problema sa mentalnim zdravljem,“ poručuju autori studije.
Izvor: Detinjarije.com
Dole samopouzdanje, živela samokontrola!
„Samokontrola je ono što vas zaista može učiniti boljom osobom, za razliku od samopouzdanja koje čini da sebe smatrate boljom osobom,“ kaže Baumajster.
