Žitarice za doručak nekih proizvođača koje se reklamiraju kao veoma zdrav doručak za decu i odrasle, često su, poput jogurta i gotovih sosova prave “skrivene šećerne bombe”, pa naučnici preporučuju pažljivo čitanje sastojaka na njihovim etiketama.
Nemačka kompanija Stiftung Warentest koja se bavi testiranjem proizvoda po narudžbi i zbog dobrobiti kupaca, nedavno je objavila rezultate istraživanja o sadržaju šećera u raznim proizvodima koji se nude na policama trgovina.
Kutija sa žitaricama jednog od proizvođača koju su nasumice odabrali, sadržavala je 43 odsto dodatnog šećera, što znači da se u obroku od otprilike 60 gr žitarica, nalazilo osam kockica šećera.
Treba istaknuti da Svetska zdravstvena organizacija (WHO) osnovnoškolskoj deci preporučuje manju konzumaciju šećera na dnevnoj bazi.
Najbolja alternativa su domaći musliji koji se mogu napraviti od zobenih pahuljica i naseckanog sušenog voća, koje sadrži puno zdraviju vrstu voćnog šećera.
I mlečni proizvodi, poput jogurta mogu sadržati dodatnu količinu šećera. Nemačka kompanija testirala je 15 prozivoda. Ustanovljeno je da je u nekima količina šećera ekvivalentna četiri kockice po plastičnoj čašici, koja prosečno sadrži 2,5 dcl jogurta.
Pritom, nisu računali na šećer koji se prirodno nalazi u mleku i u voću koje se u njega dodaje. Varijanta prirodnih jogurta dobra je zamena i može se zasladiti komadićima voća ili malom kašikom marmelade.
Ako vodite računa o svojoj ishrani, morate pripaziti i na gotove sosove. Nemačka kompanija testirala je sosove za meso na roštilju koji su sadržali čak tri kockice šećera po jednoj kašici sosa, dok su neke vrste kečapa sadržale 1,5 kockicu šećera.
Ako niste u mogućnosti da sami pripremite sos za roštilj, pokušajte da smanjite količinu koju konzumirate, a iz Nemačkog Stiftung Warentesta preporučuju da je i razredite prirodnim jogurtom ili koncentratom od paradajza.
Skriveni šećeri nalaze se i u pakovanjima zdrave hrane koja, ironično, ima malo kalorija, ali puno šećera.
Izvor: Jutarnji list / Moj pedijatar
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KULTURA ISHRANE
Više od 6000 poljoprivrednih proizvođača u Srbiji bavi se organskom proizvodnjom
Predstavnici Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju Serbia Organica bili su domaćini panela na kome su zajedno sa ekspertima iz ove oblasti predstavili benefite organskih proizvoda, kao i ulogu domaće organske...
Top lista negativaca među mlečnim proizvodima – gde je tu sladoled?
Piše: prof. dr Jagoda Jorga, subspecijalista dijetoterapeut Mlečni proizvodi su neophodni u ishrani, posebno tokom rasta i razvoja. Nećemo ovde nširoko pričati o potrebi unosa kalcijuma i proteina, to, čini mi...
Zdrave navike u ishrani stiču se – pre rođenja
Deca sklonost ka zdravim namirnicama razvijaju još pre nego što se rode, pošto bebe u stomaku osećaju ukus hrane koju majka jede. Većina roditelja muku muči sa klincima koji povrće,...
Slatkiši – koliko toga sme?
Piše: dr Jagoda Jorga, doktor medicinskih nauka i supspecijalista za ishranu Kada kažemo slatkiši, mislimo pre svega na šećer ali često su kalorije velikim delom iz masti. Pa, pitanje koliko toga...
Nema komentara.