Žitarice za doručak nekih proizvođača koje se reklamiraju kao veoma zdrav doručak za decu i odrasle, često su, poput jogurta i gotovih sosova prave “skrivene šećerne bombe”, pa naučnici preporučuju pažljivo čitanje sastojaka na njihovim etiketama.
Nemačka kompanija Stiftung Warentest koja se bavi testiranjem proizvoda po narudžbi i zbog dobrobiti kupaca, nedavno je objavila rezultate istraživanja o sadržaju šećera u raznim proizvodima koji se nude na policama trgovina.
Kutija sa žitaricama jednog od proizvođača koju su nasumice odabrali, sadržavala je 43 odsto dodatnog šećera, što znači da se u obroku od otprilike 60 gr žitarica, nalazilo osam kockica šećera.
Treba istaknuti da Svetska zdravstvena organizacija (WHO) osnovnoškolskoj deci preporučuje manju konzumaciju šećera na dnevnoj bazi.
Najbolja alternativa su domaći musliji koji se mogu napraviti od zobenih pahuljica i naseckanog sušenog voća, koje sadrži puno zdraviju vrstu voćnog šećera.
I mlečni proizvodi, poput jogurta mogu sadržati dodatnu količinu šećera. Nemačka kompanija testirala je 15 prozivoda. Ustanovljeno je da je u nekima količina šećera ekvivalentna četiri kockice po plastičnoj čašici, koja prosečno sadrži 2,5 dcl jogurta.
Pritom, nisu računali na šećer koji se prirodno nalazi u mleku i u voću koje se u njega dodaje. Varijanta prirodnih jogurta dobra je zamena i može se zasladiti komadićima voća ili malom kašikom marmelade.
Ako vodite računa o svojoj ishrani, morate pripaziti i na gotove sosove. Nemačka kompanija testirala je sosove za meso na roštilju koji su sadržali čak tri kockice šećera po jednoj kašici sosa, dok su neke vrste kečapa sadržale 1,5 kockicu šećera.
Ako niste u mogućnosti da sami pripremite sos za roštilj, pokušajte da smanjite količinu koju konzumirate, a iz Nemačkog Stiftung Warentesta preporučuju da je i razredite prirodnim jogurtom ili koncentratom od paradajza.
Skriveni šećeri nalaze se i u pakovanjima zdrave hrane koja, ironično, ima malo kalorija, ali puno šećera.
Izvor: Jutarnji list / Moj pedijatar
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KULTURA ISHRANE
Slatkiši – koliko toga sme?
Piše: dr Jagoda Jorga, doktor medicinskih nauka i supspecijalista za ishranu Kada kažemo slatkiši, mislimo pre svega na šećer ali često su kalorije velikim delom iz masti. Pa, pitanje koliko toga...
Novi pravilnik o obrocima u školama: Nikada ne treba odustajati od menjanja dečijih navika
Novim pravilnikom o ishrani učenika, koji je ove jeseni stupio na snagu, predviđeno je da đaci treba da imaju zdrav obrok tokom boravka u školi, koji uključuje meso, povrće, voće,...
Kupologija vitamina – da li je sveže zaista sveže?
Većina nas ulazi u zeleni deo samoposluge s idejom o tome šta želimo da kupimo. Ponekad čak nosimo i spisak. Američki način ishrane promenio se da bi zadovoljio naše svakodnevne...
Dr Jagoda Jorga: Posebna priča o povrću… To baš i ne volimo, zar ne?
Povrće je pravi izbor za sve one koji vode računa o dobroj ishrani, a žele da regulišu težinu. Može i treba da se unosi u velikim količinama, bar pola kilograma...
Nema komentara.