Žitarice za doručak nekih proizvođača koje se reklamiraju kao veoma zdrav doručak za decu i odrasle, često su, poput jogurta i gotovih sosova prave “skrivene šećerne bombe”, pa naučnici preporučuju pažljivo čitanje sastojaka na njihovim etiketama.
Nemačka kompanija Stiftung Warentest koja se bavi testiranjem proizvoda po narudžbi i zbog dobrobiti kupaca, nedavno je objavila rezultate istraživanja o sadržaju šećera u raznim proizvodima koji se nude na policama trgovina.
Kutija sa žitaricama jednog od proizvođača koju su nasumice odabrali, sadržavala je 43 odsto dodatnog šećera, što znači da se u obroku od otprilike 60 gr žitarica, nalazilo osam kockica šećera.
Treba istaknuti da Svetska zdravstvena organizacija (WHO) osnovnoškolskoj deci preporučuje manju konzumaciju šećera na dnevnoj bazi.
Najbolja alternativa su domaći musliji koji se mogu napraviti od zobenih pahuljica i naseckanog sušenog voća, koje sadrži puno zdraviju vrstu voćnog šećera.
I mlečni proizvodi, poput jogurta mogu sadržati dodatnu količinu šećera. Nemačka kompanija testirala je 15 prozivoda. Ustanovljeno je da je u nekima količina šećera ekvivalentna četiri kockice po plastičnoj čašici, koja prosečno sadrži 2,5 dcl jogurta.
Pritom, nisu računali na šećer koji se prirodno nalazi u mleku i u voću koje se u njega dodaje. Varijanta prirodnih jogurta dobra je zamena i može se zasladiti komadićima voća ili malom kašikom marmelade.
Ako vodite računa o svojoj ishrani, morate pripaziti i na gotove sosove. Nemačka kompanija testirala je sosove za meso na roštilju koji su sadržali čak tri kockice šećera po jednoj kašici sosa, dok su neke vrste kečapa sadržale 1,5 kockicu šećera.
Ako niste u mogućnosti da sami pripremite sos za roštilj, pokušajte da smanjite količinu koju konzumirate, a iz Nemačkog Stiftung Warentesta preporučuju da je i razredite prirodnim jogurtom ili koncentratom od paradajza.
Skriveni šećeri nalaze se i u pakovanjima zdrave hrane koja, ironično, ima malo kalorija, ali puno šećera.
Izvor: Jutarnji list / Moj pedijatar
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KULTURA ISHRANE
Novi Pravilnik o ishrani đaka: Bez mesnih prerađevina, aditiva, koncentrata
Prethodno je potrebno dosta da se uradi: da se naprave zakonske izmene kojima bi se to omogućilo, da se uspostavi veza proizvođača i škola bez posrednika, da lokalne samouprave reše...
Pet naučno dokazanih koristi porodičnih obroka
Moć zajedničkih porodičnih obroka Svi volimo ideju porodične večere uz razgovor o provedenom danu. Međutim, sa današnjim zgusnutim rasporedima, teško je naći vremena za to. Evo u čemu je stvar:...
Više od 6000 poljoprivrednih proizvođača u Srbiji bavi se organskom proizvodnjom
Predstavnici Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju Serbia Organica bili su domaćini panela na kome su zajedno sa ekspertima iz ove oblasti predstavili benefite organskih proizvoda, kao i ulogu domaće organske...
Top lista negativaca među mlečnim proizvodima – gde je tu sladoled?
Piše: prof. dr Jagoda Jorga, subspecijalista dijetoterapeut Mlečni proizvodi su neophodni u ishrani, posebno tokom rasta i razvoja. Nećemo ovde nširoko pričati o potrebi unosa kalcijuma i proteina, to, čini mi...
Nema komentara.