Veliko istraživanje o kognitivnom razvoju dece: Zašto su važne tate?

Iako na prvi pogled majka ima ključnu ulogu čak i u obrazovanju, nova istraživanja pokazuju da je sve mnogo komplikovanije od toga. Istraživanje je otkrilo da su deca koja su imala angažovanog oca, pokazivala bolje znanje jezika, a očevo prisustvo i toplina, kako je naglašeno, povezano je i s višim koeficijentom inteligencije kod mališana od godinu dana do tri godine

Onog trenutka kada je pomenut razvod Anđeline Džoli i Breda Pita i za javnost neočekivana mogućnost da on nije dobar otac, pomenulo se pitanje starateljstva i toga kako je slavni glumac, srcelomac, očajnički plakao za decom. Bred Pit, sada, grubo rečeno, „otac na službenom putu“, svojevremeno je rekao da su deca kao ogledalo svojih roditelja. Ništa nije tačnije od toga. Istraživanja iznova potvrđuju koliko je važna uloga roditelja, a pre svega, najčešće odsutnog oca, u razvoju, pa i u kasnijem uspehu dece.

Iako na prvi pogled majka ima ključnu ulogu čak i u obrazovanju, nova istraživanja pokazuju da je sve mnogo komplikovanije od toga. Britanski Institut za očinstvo bavio se detaljno uticajem oba roditelja na razvoj deteta, s posebnim osvrtom na očeve. Pokazalo se da je podrška oca od izuzetne važnosti za kognitivni razvoj deteta. Ona deca koja su imala angažovanog oca, pokazivala su bolje znanje jezika, a očevo prisustvo i toplina, kako je naglašeno, povezano je i s višim koeficijentom inteligencije kod mališana od godinu dana do tri godine. Efekat IQ pojačava se i kod starije dece čiji je otac pozitivan i uključen, kao i kod školskog uspeha sedmogodišnjaka, ali i dece koja ulaze u pubertet. Neverovatno je da očev uticaj ide i do matematike, i do toga da li će deca kasnije potcenjivati svoje sposobnosti ili ne. Autoritet oca, pokazalo se, treba da bude snažan, ali ne pregrub — disciplina je važna, ali je važno i da on ulije osećaj samopoštovanja, samokontrole i efikasnosti (studija Pleck & Masciadrellii, 2004). Čak i kada postoji takozvani „mekdonalds tata“, kada je porodica razdvojena, ukoliko se on trudi da provodi dovoljno vremena sa mališanima i bude uključen u širok spektar aktivnosti sa njima, deca će biti bolja u školi. Čitanje deci uzrasta od jedne do dve godine povezano je sa tim hoće li kasnije deca voleti da čitaju. Ako krenemo od toga da je on prvi heroj svoga sina, a prva ljubav svoje ćerke, onda se uloga oca i te kako podiže na kub.

Srbija je, s druge strane, tradicionalno imala problem „odsutnih“ očeva. Nekada zbog ratova, onda zbog vaspitanja, a kasnije i zbog neke čudne balkansko-siromašne adaptiranosti na razvode. „Otac ko kolac“ čućete od generacija onih koji su odrastali na činjenici da su se očevi ovde shvatali vrlo patrijarhalno. I danas, čak i kada se milenijumska generacija otrgla i promenila način vaspitavanja, ostali su neki repovi starih obrazaca ponašanja i skučenost tradicionalne podeljenosti među polovima, bar tako pokazuje poslednje istraživanje.

„U proseku su očevi u Srbiji veoma malo uključeni u direktnu negu dece dok su ona mala“, kaže dr Dragan Stanojević, docent na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta koji je analizirao temu očinstva u svom doktoratu „Oblikovanje novog očinstva u Srbiji“. „Na primer, četvrtina očeva uopšte ne učestvuje u hranjenju, kupanju, prepovijanju, zabavljanju i uspavljivanju dece, a tek svaki peti otac učestvuje koliko i njegova supruga. Nešto češće su spremni da se igraju sa decom, a najmanje da se uključe u svakodnevne rutinske poslove, na šta ukazuje i činjenica da su gotovo u potpunosti isključeni iz kućnih poslova.“

O tome da li su novije generacije očeva angažovanije i koliko su još uvek jake predrasude da su majke te koje odgajaju decu, dr Dragan Stanojević kaže:

„Roditelji smatraju da su i otac i majka podjednako sposobni da odgajaju decu, ali da je značaj majke veći i da je ta roditeljska uloga bitnija za ženu nego za muškarca. U partnerskoj dinamici i roditeljstvu i dalje je dominantna patrijarhalna podela rodnih sfera, ali se mora istaći da dolazi do postepenih promena čiji su nosioci mlađe, obrazovane i urbane generacije. I zanimljivo je da se promene najpre dešavaju u sferi roditeljstva tako što su muškarci spremniji da se postepeno uključuju u tu sferu privatnog života (za razliku od domaćih poslova)“, kaže Stanojević dodajući da je tema doktorata bila prepoznavanje osobina ovih muškaraca koji polako menjaju obrasce.

Pomenuta britanska istraživanja pokazuju da na uspeh i kognitivni razvoj dece utiče, nažalost, i efekat društvenog statusa: otac koga možemo svrstati u srednju klasu, pritom pozitivan, uticaće znatno više na IQ dece nego otac koji potiče iz radničke klase. Postoji i začkoljica: čak i kad je porodica na prvi pogled srećna i složna, ukoliko otac provodi vrlo malo vremena sa detetom starosti od sedam godina, on neće uticati na visinu inteligencije kod dece uopšte. Tu je isti uticaj kao kod odsutnog oca — nema ga. Povezanost s ocem i njegova uključenost utiče i na ponašanje dece u školi, štaviše, biva presudna. Nema tu novih rupa na saksiji — ukoliko je otac depresivan tip, istraživanje je pokazalo da će on ostaviti negativan trag posebno na dečake do sedme godine. Ali ukoliko je otac posvećen, onda sva istraživanja u poslednje tri decenije pokazuju jedno te isto, samo se dijapazon pozitivnih efekata širi. Na primer, predškolska deca čiji tata razgovara sa njima i čita im, imaju bolju koncentraciju i mnogo su bolja u pomenutoj matematici (Baker, 2013). U petoj godini ta deca znaju mnogo više reči, bolja su u rešavanju problema; do desete godine, njihov vokabular je širi a logičke sposobnosti bolje (McKelvey et al, 2010). Interesantno je da su očevi mnogo zahtevniji kada razgovaraju sa decom, postavljajući im pitanja, dok majke najčešće ponavljaju dok im deca ne uzvrate. Naravno, najbolje je imati i tatu i mamu, govori studija iz 2013. Tamis-LeMonda et al (što je prvobitno pokazala i studija Ryan et al, 2011), jer se uključenost oba roditelja snažno povezuje sa dečjim napretkom.

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Prof. Miodrag Zec: Kad sam upisao gimnaziju, nas je 32 upisalo, a 16 završilo. A danas je najteže upisati. Ko upiše, taj je i...

Naglasio je da je za jedno društvo strašno važno upravo to da li ono može iz narodnog potencijala da izvuče maksimum.

Na današnji dan rođen je Vuk Stefanović Karadžić

Uvodeći narodni jezik u književnost i reformom azbuke Vuk je uveo revolucionarne promene i izazvao najveće rasprave u našoj kulturnoj istoriji

Začini za koncentraciju, pamćenje i dobro zdravlje

Aromatične i ukusne biljke i začini oduvek su bili važni za zdravlje čoveka. Cenjeni su vekovima, kako zbog lekovitih svojstava, tako i zbog ukusa, savremena istraživanja utvrdila su brojne zdravstvene prednosti.

Kad je mama po ceo dan sama

Porodili ste se i postali MAMA. Nije se rodilo samo dete, već ste se i vi rodili u novoj ulozi u vašem životu.

Kako reagovati kada dete besni u radnji

Kako reagovati kada na sred radnje ili usred prepunog autobusa vaš, do tada, divni mališan, krene da pravi scenu i vrišti na sav glas?

Pratite nas

KOMENTARI

1 Komentar

  1. Prethodni vlasnik od vinograda vadio 10 tona u godini. Novi gazda Univerziteski profesor ga kupio i radio ga po knjigama. Nakon dve godine rada po knjigama, vinograd propao. Nije dao ni 1kg.

    Isti slucaj i sa vaspitavanjem dece po knjigama.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img