Veliko istraživanje o kognitivnom razvoju dece: Zašto su važne tate?

U nedavno objavljenoj domaćoj studiji „Postajanje roditeljem u Srbiji“ Instituta za sociološka istraživanja, u kojoj je jedan od autora i naš sagovornik, jedan od zaključaka je i da se značaj sfere privatnosti polako menja tako da roditeljstvo postaje izvor satisfakcije za muškarca na nov način.

„U uslovima povećanja rodne ravnopravnosti u javnoj sferi, povećanja verovatnoće da brak neće trajati, veoma nestabilnog tržišta rada, niskih i nepredvidivih prihoda, i privatno polje, a naročito roditeljstvo, postaje mesto ostvarenja identiteta muškaraca. Priče onih muškaraca koji pripadaju tipu angažovanog očinstva otkrivaju nam da je za njih roditeljstvo veoma značajno — kako na nivou životnih prioriteta, tako i svakodnevne prakse koju odnos sa detetom podrazumeva. Većina ovih očeva o roditeljstvu govori bez rodnih predznaka, odnosno ne pravi razlike u tome šta treba da čini majka a šta otac. Dobar otac je otac koji je prisutan u svim aspektima života deteta i zainteresovan za njegov psihofizički razvoj, ali koji je istovremeno i sam psihički i emocionalno stabilan i zreo da odgovori na izazove odgajanja novog života“, napominje Stanojević.

Velja Pavlović, novinar i voditelj kultne emisije „Nivo 23“ na Studiju B, jedan je od retkih koji je u medijima pričao o tome kako je sam odgajao ćerku Kristinu. Ostali su sami kada je ona imala nepunih godinu dana, a on je posle razvoda u dogovoru sa bivšom suprugom preuzeo starateljstvo, što je u to vreme, pre više od dve decenije, bilo skoro pa revolucionarno u Srbiji. Savete o odgajanju devojčice često je „kupovao“ od samohranih majki, a kao samohrani otac, što je vrlo retka kategorija u Srbiji, bio je nekako prinuđen da sve podredi detetu. Odbijao je primamljive poslovne ponude jer je bio svestan da neće moći da uskladi brigu o detetu i krcatu agendu, putovanja van Beograda, a na prvi koncert je otišao tek kada je Kristina imala deset godina.

„Zvala me je na svakih deset minuta i na kraju sam morao da se vratim kući“, prisetio se Velja te simpatične epizode. Kako je rekao, sa distance od 26 godina, uveren je da je svaki muškarac sposoban da menja pelene, hrani, presvlači i kupa dete, priča priče za laku noć, uči ga tablicu množenja, preslišava nepravilne francuske glagole i rešava tinejdžerske probleme. Kao otac koji je sam odgajao ćerku, o predrasudama koje u našoj sredini i dalje postoje o očinstvu i stereotipu da je odgajanje dece isključivo ženski posao, Pavlović kaže:

„Najbolje bi bilo da dete ima oba roditelja, ali kad ima samo pola porodice, svaka od te dve polovine podjednako je sposobna da preuzme svu brigu. Sujete, predrasude, inati, bes i osveta, javljaju se kod svakog razvoda, a tu treba da budu na poslednjem mestu, jer dete ne vidi razliku u ljubavi prema tati ili prema mami.“

„Ja sam sada ‘tata sa strane’, tako da kažem, jer moja ćerka ima već skoro 26 godina, ali nekad je bilo, ‘sve podređeno njoj’. Sad je izgleda pomoć što manje mešati joj se u život“, kaže Velja koji smatra da je dobro vaspitao ćerku, kao i da zbog svoje odluke da bude „i otac i majka“ nije zažalio nijednog trenutka.

Kako oblikovati to „novo očinstvo“ koje se polako pomalja u Srbiji i menjati duboko ukorenjene predrasude — da nije sramota da i tata menja pelene, kupa dete, plete ćerki kikice… Šta je neophodno učiniti na tom putu većeg angažovanja i uključivanja očeva u odgajanje dece?

„Imajmo na umu da roditeljstvo treba posmatrati primarno kroz odnose. Odnos sa detetom je jedna dimenzija, ali pomaljanje novih, ravnopravnih oblika roditeljstva zahteva i novo osmišljavanje partnerskih odnosa. Partnerstvo koje počiva na komunikaciji, dogovoru, razumevanju i ravnopravnosti ima veće šanse da promeni tradicionalne obrasce ponašanja i muškaraca i žena. Ali za to su neophodni i podsticajni strukturni preduslovi i novi vrednosni obrasci“, kaže Stanojević.

On dodaje da postoji nekoliko proverenih strategija u tom pravcu. Neke se odnose na izjednačavanje prava i obaveza muškaraca i žena u javnoj sferi.

„Istraživanja u Srbiji pokazuju da kada postanu roditelji muškarci rade još više, dok žene neretko dobijaju otkaz ili privremeno ili trajno postaju domaćice, što reprodukuje podelu rodnih sfera na javnu i privatnu. Druge strategije odnose se na podizanje svesti o značaju uključivanja muškaraca u roditeljstvo i u privatnu sferu“, objašnjava Stanojević.

Izvor: Nedeljnik