Nemojte decu ostaviti bez pojašnjenja i na ovu temu, kako ne bi pomislili da su zlikovci, ako su pogrešnu osobu pitali nešto što ne razumeju.
Foto: Freepik
Piše: Snežana Goloć, pedagog
Kada se sa nekim ne slažemo, tada ga najbolje upoznajemo. Tada vidimo da li čuje, koliko čuje i koliko na sagovornika lepi etikete koje drži spremne u fioci. Najčešće iz ličnih slabosti, a nekada i zbog lošeg odnosa sa sagovornikom.
Tada se može videti i kako je sagovornik sam sa sobom i svojim životom. A i kako smo mi, sami sa sobom.
Dobrim delom se buka oprašta, što manje lično shvata, ali je važno utvrditi prostor za rad.
Reč seče, ali reč i gvozdena vrata otvara.
Da li smo, kao društvo, spremni da podučavamo decu veštinama komunikacije?
Imali smo sada priliku da danima slušamo i čitamo paradu histerije i agresije, etiketiranja i klevećenja, izazvanu pitanjem: Zašto nisu ranije prijavile?
Ako sa tim pitanjem (pod uslovom da nije retoričko i udruženo sa osudom, omalovažavanjem, mizogonijom, negiranjem) počinje i završava se komentar laika, ono je sasvim razumljivo. Većina ljudi ne zna dovoljno o zlostaljačima, manipulaciji i obmani maloletnih lica, o moći uticaja nastavnika nad decom, itd…
Ljudi koji su se, kao laici, zapitali o svemu tome, predstavljeni su i tretirani kao gori monstrumi od samog počinioci ovog strašnog dela. Etiketirani su kao odbrana zlostavljača. Kao neko ko ne razume žrtvu, kao grubijani.. Kao neko ko mrzi. Kao saučesnici.
Etiketirani su predrasudama društva koje ima još mnogo da uči o veštinama komunikacije.
Kako je neko strašnu osudu devojaka, podršku zlostavljaču, saučesništvo i nerazumevanje žrtve čuo u pitanju LAIKA – Zašto nisu ranije rekle?
Trebalo bi da se zapitamo, a i uplašimo, jer je bilo masovno i vrlo uočljivo, a ozbiljno ograničavalo slobodu izražavanja i postavljanje pitanja ne temu o kojoj ne znamo dovoljno. A ako ne pitamo, nećemo ni saznati..
Hteli smo deci da kažemo – deco, vi slobodno pitajte ako vam nešto nije jasno i budite otvoreni prema nama. Sve nam kažite.
Međutim, verujem nesvesno, dodali smo i – za čas posla ćemo mi to izvući iz konteksta i dodati još 9/10 na vašu priču, pa vas osuditi, ako pitanje ne bude po našoj meri.
Visok nivo veštine komunikacije podrazumeva zaobilaženje napada bez zadrške, predrasuda, vređanja, podržavanje. Usmeravanje na pojašnjenja, razumevanje neznanja, argumentovanje stavova u koje verujemo.
Čak i moje kolege su URLALE na neistomišljenike.
To je nivo na kom smo, ostao u našem društvu duboko ukorenjen i posla ima još za pet generacija.
Događaj iz medija uzet je samo kao primer, na kom ovaj fenomen možemo lepo videti, a ima ga na svakom ćošku.
Nemojte decu ostaviti bez pojašnjenja i na ovu temu, kako ne bi pomislili da su zlikovci, ako su pogrešnu osobu pitali nešto što ne razumeju.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Mi kao vrsta nismo evoluirali da se samostalno brinemo o deci
Od početka pandemije, mentalno i fizičko zdravlje roditelja trpi izuzetan pritisak. Nivo stresa, anskioznosti i depresije je u porastu pa su se mnogi zapitali - zašto je odjednom toliko teško...
5 ponašanja roditelja koja ugrožavaju pravilan razvoj dece: Psiholog savetuje kako da ih promenite
Autor: Olivera Milivojčević - Infomacije koje deca primaju od nas i kroz naše ponašanje kao roditelja i vaspitača u mogome utiču na njihov celokupan razvoj - kaže za Telegraf psihoterapeut...
Roditeljski stilovi imaju malo ili nimalo uticaja na ličnost deteta, pokazuje nova velika studija
Studija objavljena ovog novembra u časopisu Collabra: Psychology istraživala je odnos između različitih aspekata roditeljstva (uključenost u obrazovanje, struktura/rutine, kulturni podsticaji i ciljevi roditeljstva) i razvoja ličnosti kod dece. Mnoge...
Zašto da se naša deca trude ako mi vodimo mučne živote?
Odlučila sam da se menjam zbog mog deteta. Nakon drugog karcinoma, život mi je izgledao kao strašno mesto. Nepravedno, teško nosivo i bolno. Traume imaju takvu moć nad našom percepcijom,...
Nema komentara.