Stručnjaci upozoravaju da je broj mališana sa hipertenzijom u porastu
Srećom, većini dece kojoj se izmere visoke vrednosti u ordinaciji pritisak skoči zbog straha od lekara. Radi se o takozvanoj hipertenziji belog mantila. Od 20 do 40 odsto dece kod kojih se izmeri visok pritisak ima upravo ovu vrstu hipertenzije.
Asistent dr Dušan Paripović, nefrolog u Dečjoj univerzitetskoj bolnici u Tiršovoj, kaže da se prava hipertenzija prepoznaje po veoma visokim vrednostima:
– Dešavalo se da kod dece izmerimo pritisak od 180 sa 120, i tu je jasno da se radi o pravoj hipertenziji. Da bi se utvrdilo koji tip hipertenzije postoji, potrebna su dodatna merenja, van pedijatrijske ustanove. Pritisak se meri 10 do 14 dana kod kuće, obično ujutru i uveče, pa se zapisane vrednosti pokazuju pedijatru.
Iako mnogi odmah pomisle na srce, ono nije najčešći razlog koji utiče na krvni pritisak, osim u slučaju suženja, odnosno koarktacije aorte. Bolesti bubrega su prve na listi uzroka sekundarne hipertenzije, a porast broja dece sa hipertenzijom prati i epidemiju gojaznosti, koja je sve češći uzročnik primarne hipertenzije.
DOKTOR Dušan Paripović upozorava na znake hipertenzije kod dece:
– Ako se dete žali na potiljačne glavobolje, zamaranje, ima česta krvarenja iz nosa, ako je inače krupnije, i ako mu pritisak u kućnim uslovima prelazi normalne vrednosti, obavezno je da ga roditelji odvedu kod lekara.
Put do dijagnoze hipertenzije nije lak, jer kod dece maksimalne „normalne“ vrednosti pritiska nisu jasno definisane kao kod odraslih. Uzrast, telesna masa i visina su glavni faktori koji definišu gornje granice normalnog pritiska kod mališana. Sve vrednosti koje su iznad 120 sa 80 kod adolescenata su prethipertenzija. Nije potrebno da budu povišeni i gornji i donji pritisak. Smatra se da neko ima hipertenziju i ako samo jedna od ovih vrednosti prelazi dozvoljenu granicu.
– Što su deca mlađa, a vrednosti krvnog pritiska više, tada se uglavnom radi o sekundarnoj hipertenziji. Primarnu hipertenziju najčešće otkrivamo kod adolescenata, i to onih gojaznih. To su deca koja imaju 80, 90, 100 kilograma – objašnjava dr Paripović.
Terapija zavisi od toga da li postoji oštećenje ciljnih organa, kao što je uvećana leva komora srca, ili problem sa krvnim sudovima. U svakom slučaju neophodno je smanjenje kilaže, promena ishrane, pre svega smanjenje soli i slatkiša, povećanje fizičke aktivnosti.
Za razliku od odraslih, kod kojih je antihipertenzivna terapija doživotna, kod velikog broja dece je moguće otkriti i otkloniti uzrok visokog pritiska, pa tako terapija traje kraće.
Izvor: Novosti
