Visoka temperatura uglavnom ne traje predugo i zapravo je korisna. Neka istraživanja pokazuju da se telo uz temperaturu brže oporavlja od virusnih infekcija, piše sajt Real Clear Science.
Ponekad je ljudsko telo toplije nego inače. Bilo zbog infekcije, bilo zbog nekog drugog uzroka, hipotalamus podiže temperaturu tela iznad normalnog opsega, koji je između 36,5 i 37,5. A kad temperatura skoči, većina reaguje tako što popije paracetamol ili ibuprofen. Ovi lekovi blokiraju signale iz hipotalamusa pa temperatura spada.
Međutim, da li je dobro skidati temperaturu?
Visoka temperatura ima svoju svrhu. U pitanju je reakcija organizma koja se nastala kroz evoluciju još pre 400 miliona godina. Povišena temperatura usporava rast i razmnožavanje bakterija i virusa i podstiče stvaranje neutrofila i T-limfocita, što znači da telo samo sebe leči.
Visoka temperatura uglavnom ne traje predugo i zapravo je korisna. Neka istraživanja pokazuju da se delo uz temperaturu brže oporavlja od virusnih infekcija.
Uprkos njenom blagotvornom tejstvu, mnogi ljudi pate on onoga što naučnici nazivaju “temperaturofobijom”. Prema studiji objavljenoj u časopisu Pediatrics 92% roditelja veruje da visoka temperatura može izazvati posledice kao što su konvulzije, oštećenja mozga, koma, slepilo i smrt. Od svega toga, visoka temperatura može izazvati samo febrilne konvulzije i to kod male dece, a one nisu razlog za strah.
Uzrok ovim zabludama, misle naučnici, jeste u povazivanju visoke temperature sa hipertermijom, opasnim stanjem nekontrolisanog pregrevanja tela usled spoljašnjeg uzroka. U pitanju su dve potpuno različite stvari.
Da li to znači da temperaturu nikada ne treba snižavati? Naravno da ne znači. Ukoliko groznica sprečava bolesnika da spava ili vodi dehidriranosti, treba sniziti temperaturu da bi se naspavao i povratio izgubljenu tečnost.
Dakle, stvar nije u broju koji pokazuje toplomer, već u tome kako se dete oseća. Ako dete ima temperaturu od 39°C i ne oseća se dobro, dajte mu antipiretik. Ako mu temperatura nimalo ne smeta, i to je sasvim u redu.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Komisija: Deca rođena posle NATO bombardovanja podložna malignim bolestima
Deca rođena između 1999. i 2015. godine bila su izložena toksičnom faktoru koji je uticao da budu podložni malignim bolestima, pokazalo je istraživanje Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999....
Italija zabranila nevakcinisanoj deci da dolaze u školu
Deci u Italiji rečeno je da ne dolaze u školu dok ne donesu dokaz da su vakcinisana. Roditelji rizikuju da budu kažnjeni sa 500 evra ako pošalju nevakcinisanu decu u...
Kako se zaštititi od HPV-a, glavnog uzročnika raka grlića materice
Humani papilom virus jedan je od glavnih uzročnika raka grlića materice, po čemu je Srbija na trećem mestu po broju obolelih u Evropi. Na Međunarodni dan protiv HPV-a lekari podsećaju...
Deca kojoj nedostaje hormon rasta nam ostaju niska, a roditelji obično ne reaguju na vreme
Detinjstvo je period u životu mlade osobe tokom kojeg se odvija proces najintenzivnijeg telesnog rasta i razvoja. Stručnjaci kažu da, ako se na vreme ne otkrije, nedostatak HR (hormona rasta)...
Nema komentara.