Visoka temperatura uglavnom ne traje predugo i zapravo je korisna. Neka istraživanja pokazuju da se telo uz temperaturu brže oporavlja od virusnih infekcija, piše sajt Real Clear Science.
Ponekad je ljudsko telo toplije nego inače. Bilo zbog infekcije, bilo zbog nekog drugog uzroka, hipotalamus podiže temperaturu tela iznad normalnog opsega, koji je između 36,5 i 37,5. A kad temperatura skoči, većina reaguje tako što popije paracetamol ili ibuprofen. Ovi lekovi blokiraju signale iz hipotalamusa pa temperatura spada.
Međutim, da li je dobro skidati temperaturu?
Visoka temperatura ima svoju svrhu. U pitanju je reakcija organizma koja se nastala kroz evoluciju još pre 400 miliona godina. Povišena temperatura usporava rast i razmnožavanje bakterija i virusa i podstiče stvaranje neutrofila i T-limfocita, što znači da telo samo sebe leči.
Visoka temperatura uglavnom ne traje predugo i zapravo je korisna. Neka istraživanja pokazuju da se delo uz temperaturu brže oporavlja od virusnih infekcija.
Uprkos njenom blagotvornom tejstvu, mnogi ljudi pate on onoga što naučnici nazivaju “temperaturofobijom”. Prema studiji objavljenoj u časopisu Pediatrics 92% roditelja veruje da visoka temperatura može izazvati posledice kao što su konvulzije, oštećenja mozga, koma, slepilo i smrt. Od svega toga, visoka temperatura može izazvati samo febrilne konvulzije i to kod male dece, a one nisu razlog za strah.
Uzrok ovim zabludama, misle naučnici, jeste u povazivanju visoke temperature sa hipertermijom, opasnim stanjem nekontrolisanog pregrevanja tela usled spoljašnjeg uzroka. U pitanju su dve potpuno različite stvari.
Da li to znači da temperaturu nikada ne treba snižavati? Naravno da ne znači. Ukoliko groznica sprečava bolesnika da spava ili vodi dehidriranosti, treba sniziti temperaturu da bi se naspavao i povratio izgubljenu tečnost.
Dakle, stvar nije u broju koji pokazuje toplomer, već u tome kako se dete oseća. Ako dete ima temperaturu od 39°C i ne oseća se dobro, dajte mu antipiretik. Ako mu temperatura nimalo ne smeta, i to je sasvim u redu.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Koncentracija olova u krvi kod dece u Srbiji među najvećima u Evropi: Otkud to i šta su posledice?
M. Radenković Prosečna koncentracija olova u krvi dece u Srbiji jedna je od najvećih u Evropi, i iznosi 2,4 mikrograma po decilitru. Slične vrednosti mogu se naći u još par...
Tiodorović o akutnom hepatitisu kod dece: “Možda se radi i o koroni”
Još se ne može precizno reći i sa sigurnošću tvrditi šta izaziva akutni hepatis kod dece, od koga je obolelo 450 dece u 30 zemalja sveta, ali postoje pretpostavke koje...
„Misterioznim hepatitisom“ zaraženo 228 dece u svetu
Iako se u Srbiji prati stanje jednog devetogodišnjaka, zvanične potvrde o pojavi hepatitisa nepoznatog porekla u Srbiji nema. Lekari apeluju da ne treba dizati paniku, već održavati higijenu i ukoliko...
Upomoć! Dete mi je krenulo u vrtić i stalno je bolesno!
Svima se dešava: Dete počne da ide u vrtić i odjednom mu je nos neprestano slinav i ne prestaje da kašlje. Stručnjaci procenjuju da deca u proseku zakače šest infekcija...
Nema komentara.