Razlog za donošenje ovog dokumenta krije se u činjenici što je 2016. godine broj odraslih u Srbiji sa viškom kilograma premašio 56 odsto populacije dok je taj procenat kod mališana i adolescenata nešto manji i kreće se oko 30 odsto. Gojaznost je ujedno postala i uzrok mnogih bolesti koje imaju i smrtni ishod – infarkt, moždani udar, zloćudni tumori organa za varenje, dojki i materice, ali i dijabetes. Država je odlučila da utvrdi strategiju da bi zaustavila ovaj trend.
Izvor “Blica” iz Nemanjine 11 tvrdi da je alarm za donošenje ovakvog dokumenta bila posebno zabrinjavajuća činjenica to što je gojaznost dece i adolescenata dobila razmere epidemije.
– Rezultati pokazuju da sve više dece zbog nezdrave ishrane, ali i nedostatka fizičke aktivnosti ima simptome koji ukazuju da za koju godinu možemo da postanemo gojazna nacija. Da do toga ne bi došlo, Vlada je definisala mere i subjekte koji treba da se uključe u edukaciju stanovništva. Reč je o akciji promocija pravilne ishrane, podsticanja svakodnevne fizičke aktivnosti, uradiće se i nacionalna preporuka za ishranu dece i odraslih, a sa proizvođačima hrane će se pokrenuti akcija za smanjenje soli i šećera i ograničenja sadržaja masti. U celu akciju biće uključene zdravstvene institucije, predškolske i školske ustanove, ali i mediji – objašnjava naš sagovornik.
On dodaje da su i podaci o fizičkoj aktivnosti dece, ali i odraslih u Srbiji takođe pogubni.
– Deca i omladina u Srbiji, prema istraživanju iz 2013. godine, svoje slobodno vreme ne provode u fizičkim aktivnostima, već čak 73,3 odsto njih gleda televiziju. Slično je i sa odraslima, gde je čak dve trećine populacije fizički neaktivno. To je pored ishrane glavni razlog za povećanje broja gojaznih – kaže naš izvor.
Stručnjaci kažu da je dobro što je država shvatila značaj problema gojaznosti za zdravlje nacije.
– U Evropi je svako treće dete uzrasta od 11 godina predgojazno ili gojazno. Jedan od tri gojazna dečaka i dve od pet gojaznih devojčica će u budućnosti oboleti od šećerne bolesti tipa 2. Ukoliko gojaznost nastavi ovim tempom da raste, naša deca će imati kraći životni vek nego njihovi roditelji. Zato je neophodna prevencija koja se zasniva na pravilnoj ishrani i redovnim fizičkim aktivnostima – kaže profesorka doktorka Edita Stokić, endokrinolog Kliničkog centra Vojvodine.
Slađana Vukašinović
Izvor: Blic
