Džanarika, koju mnogi nazivaju divljom šljivom, danas se uglavnom koristi za proizvodnju džemova u fabrikama jer ima jako neutralan ukus pa može da služi kao baza za razvno voće.
Ako ste rođeni devedesetih godina, onda sve verovatno kao i većina vaših vršnjaka dobar deo detinjstva proveli pentrajući se po drveću i skupljajući slasne, ponekad crvene a ponekad žute plodove, a posle ih i jeli ili se gađali njima. Čuvene džanarike obeležile su odrastanje više generacija, a danas ih više niko ni ne gleda.
Zaista, drveće koje krasi beogradske parkove, ulice, šetališta i livade danas uglavnom stoji zaboravljeno od dece. Niko više ne jede džanarike pa današnji klinci nemaju pojma kakvu im besplatnu poslasticu njihov grad svakodnevno pruža.
Deca devedesetih su se delila na one koji vole žute i one koji vole crvene – one koje nisu jeli, njima su se gađali međsobno. Mame se još uvek jako dobro sećaju fleka koje su se teško skidale, ali i bolova u stomaku s kojima su se deca vraćala kući kad pojedu više nego što treba.
Džanarika, koju mnogi nazivaju divljom šljivom, danas se uglavnom koristi za proizvodnju džemova u fabrikama jer ima jako neutralan ukus pa može da služi kao baza za razvno voće. Otkupljuje se po smešnoj ceni od osam do deset dinara po kilogramu, a domaćice koje od nje prave sokove su zaista retke.
A deca, koja danas pored ovog drveća prolaze gledajući u telefone i ni ne obraćajući pažnju da gaze po najlepšim plodovima koji su pali, nikad neće znati kako je dobar osećaj kad se popneš skroz na vrh drveta i dohvatiš baš tu poslednju džanariku. Za to je čak vredelo i pasti!
Izvor: 24 sata
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: BAŠTA KAO UČIONICA
Deca koja se bave baštovanstvom jedu više voća i povrća kao adolescenti
Pored očigledne dobrobiti od izlaženja napolje i pomaganja oko plevljenja, ispostavlja se da baštovanstvo tokom detinjstva može imati i dugoročne koristi. Nova studija sprovedena na Univerzitetu Florida pokušala je da...
Mali poljoprivrednici dočekali prve plodove svog truda
Sećate li se naših "malih poljoprivrednika" koji su početkom proleća sadili povrće kao gosti i pomoćnici kompanije Iceberg Salat centar? Od tada je prošlo taman toliko vremena da salate koje...
Urbani voćnjaci: U svetskim metropolama, gradska deca uživaju u branju voća
Većina dece danas živi u gradovima i često nije ni svesna odakle dolazi hrana koju svakodnevno jede. Takođe, nema ni priliku da iskusi radosti nekadašnjih klinaca poput branja trešanja ili...
Letovanje na organskoj farmi
Ako ste već odavno želeli da provedete slobodne dane na netipičan način, koji ne podrazumeva klasičan desetodnevnipolupansion u nekom od dupke punih letovališta, a pri tom vas interesuje organska proizvodnja,...
Nema komentara.