Koliko bi vas roditelja, koji imate decu tinejdžere, volelo da vaše dete ne sedi satima za kompjuterom, već da vreme provodi konstruktivno.
Piše: Aleksandar Labus
U Srbiji volontiranje znači nešto drugo. Takvo je vreme. Onome ko volontira uglavnom donosi sažaljenje okoline, jer se ova vrsta aktivnosti najčešće odnosi na neplaćeni probni rad, koji može trajati i godinama. U svetu, normalnom i razvijenom, ono donosi čast i divljenje, jer je tamo aktivnost zadržala svoj originalni smisao – rad u interesu društva, svojevoljan i sa ljubavlju.
U tom svetu volontiranje mogu obavljati ljudi svih godina i profila, pa tako možete videti npr. penzionere koji volontiraju i pomažu u muzeju. Isto tako, deca se vrlo rano ohrabruju da počnu sa volontiranjem, a zašto? Zato što su koristi od ovakvog rada višestruke, kako po pojedinca, tako i po društvo u celini. Kod nas je, kao i u svim ostalim oblastima, situacija malo nerazvijenija i slobodno možemo reći, učmalija.
“U svetu, normalnom i razvijenom, ono donosi čast i divljenje, jer je tamo aktivnost zadržala svoj originalni smisao – rad u interesu društva, svojevoljan i sa ljubavlju.”
Pre nego što počnemo da kritikujemo, nemojmo zaboraviti da se i kod nas nekada volontiranje cenilo, i da je, takoreći, izgradilo dobar deo države (država), samo pod drugim imenom – radne akcije. Doduše, vreme i okolnosti su bile drugačije, ali to ne znači da mi danas to ne možemo ili nismo sposobni. Samo nas treba pokrenuti.
Volontiranje pre svega treba da bude praksa mladih, jer su oni puni energije i entuzijazma, koje samo treba pravilno iskoristiti i usmeriti. Nažalost, deca u školama, to može svako istraživajne i anketa potvrditi, ne znaju skoro ništa, što znači da se i ne bave time. Ima izuzetaka, a gruba procena bi bila da ti izuzeci čine 10 posto, što znači 3-4 učenika u odeljenju. Ako pitate učenike, oni ne znaju ništa o tome jer ih niko nije informisao, ponudio im, ili ih podstakao na takvu vrstu aktivnosti. Ali kad im se ponude određene aktivnosti, shvataju da postoje one kojim bi se bavili u slobodno vreme i rado bi pristali na to.
A te aktivnosti mogu biti razne: rad sa starim i ugroženim licima, rad i briga o životinjama, rad na održavanju zelenila i očuvanju prirode, pomaganje u okviru institucija, organizacija ili događaja (poput doma zdravlja, doma za stare, Crvenog krsta, Univerzijade, raznih sajmova..), prikupljanje pomoći za ugrožene vršnjake iz okruženja, drugih krajeva zemlje ili čak drugih zemalja i komunikacija sa njima (poste jednih drugima), a kod srednjoškolaca popularni (ali nedovoljno) odlasci u inostrane kampove. Rad i pomaganje u školi oko okruženja ili organizacija priredaba takođe može spadati u volontiranje, a na školama je da same odrede koje bi aktivnosti bile odgovarajuće i koje bi eventualno nagrade pružale.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Samo ne onlajn
Učiteljica iz Hrvatske koja poslednjih dana beleži ozbiljan rast broja obolelih od koronavirusa, iznela je svoj stav o situaciji i tome kako ona utiče na obrazovni sistem. Iako nismo ista...
Pomoćnik ministra: Ako dođe do prelaska na onlajn, to će se raditi postupno
Mere “zatvaranja” škola i prelazak na onlajn nastavu sprovodiće se u konkretnim školama u kojima dođe do naglog skoka broja zaraženih među nastavnicima ili učenicima, izjavio je danas pomoćnik ministra...
Deca u školu ulaze kao upitnici, a iz nje izlaze kao tačke
Piše: Vesna Andrić Sedneš, čitaš iz sveske ili udžbenika, ponavljaš naglas ili u sebi i trudiš se da zapamtiš gradivo, najčešći je odgovor roditelja na dečje pitanje kako da uče....
Hajde da škola ne bude bauk: Kako da dete nauči da prezentuje znanje
Pričali smo o komunikaciji u porodici i da onako kako mi komuniciramo sa decom da će ona tako predstavljati...
Nema komentara.