Vođenje domaćinstva ne samo da nije retro, već se vraća na velika vrata kao svetski trend. Voditi domaćinstvo znači pametno i zdravo kupovati, spremati zdrave obroke, samim tim mudro upravljati i novcem i zdravljem, što odmah znači i ključnu stvar – dobro živeti.
Domaćinski živeti
Vođenje domaćinstva ne samo da nije retro, već se vraća na velika vrata kao svetski trend. Voditi domaćinstvo znači pametno i zdravo kupovati, spremati zdrave obroke, samim tim mudro upravljati i novcem i zdravljem, što odmah znači i ključnu stvar – dobro živeti.
Istoričarka Helen Zoe Fajt ide korak dalje u svojoj tvrdnji da bi povratak domaćinstva u škole imao ključnu ulogu u lečenju epidemije gojaznosti. „Lep način da započnete rešavanje ovog problema bi bio da se više ljudi nauči i posveti kuvanju“, ona je nedavno rekla.
Majkl Mos, istraživački novinar čija je nedavno izdata knjiga „So, šećer, mast“ ujedno i jedna od najprodavanijih, u knjizi objašnjava kako su američke prehrambene kompanije „navukle“ Amerikance na prerađenu hranu, i upozorava na važnost edukacije mladih i u toj oblasti, oblasti ishrane i kuvanja. Između ostalog, i on se slaže da je smanjenje kućnih budžeta i te kako uticalo na odabir brze i prerađene hrane, ali i da je krajnje vreme da se kroz nastavu domaćinstva povrati stari poredak stvari.
Neodgovornost prema zdravlju i ishrani
Izostavljanje tog predmeta je, moglo bi se reći, žrtva trendova u obrazovanju i smanjenja školskih budžeta. Previše vremena je posvećeno pripremama za koledž i nekim naizgled važnijim predmetima koji obećavaju, ali i sve većem broju feminističkih shvatanja da žene ne treba da zanima kuća, kuvanje i tzv. uloga supruge, iako bi predmet bio namenjen i momcima i devojkama. Zaista mnogo je faktora uticalo da se stigne do ove tačke neodgovornosti prema svom zdravlju i ishrani. Pitanje je može li uopšte, posle toliko vremena, „reanimacija“ domaćinstva kao nastavnog predmeta išta popraviti.
Osoba koja je ozvaničila pojam kućne ekonomije i uvela ga u škole je Elen Svalov Ričards, predsednica američke Asocijacije kućne ekonomije, koja je na konferenciji „Za boljitak kuće“ ozvaničila taj pojam i ubedila nadležne da usvoje predlog davne 1899. godine. To je podrazumevalo da se sastave lepo i korisno, tj. da se profesionalizuje zanimanje domaćice i time donese dostojanstvo i efikasnost do tada nepriznatom zvanju.
“Zaista mnogo je faktora uticalo da se stigne do ove tačke neodgovornosti prema svom zdravlju i ishrani. Pitanje je može li uopšte, posle toliko vremena, „reanimacija“ domaćinstva kao nastavnog predmeta išta popraviti.”
Nekoliko elitnih fakulteta je uvelo predmete kućne ekonomije, koje je čak i Eleonor Ruzvelt pohvalno prozvala borbenim trupama protiv neuhranjenosti za vreme velike depresije. 1959. godine. Čak polovina američkih srednjoškolaca je imala predmet u okviru kog je učila kako da kupuje, kuva i održava domaćinstvo.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KREATIVCI U KUHINJI
Srpski običaji: Da li se uskršnja jaja farbaju na Veliki četvrtak ili na Veliki petak?
Poslednja (strasna) nedelja pre Uskrsa je posvećena pripremama za najveći hrišćanski praznik, sprema se hrana i farbaju se uskršnja jaja. U nekim krajevima naše zemlje smatra se da jaja treba...
Intervju, Lepi Brka: Učimo decu da nije sramota poneti od kuće užinu koju smo sami napravili
Kuvar i voditelj Nenad Gladić poznatiji kao Lepi Brka, već pet godina član je naše redakcije kao gastro urednik časopisa "Kuvajmo s decom" i glavni protagonista istoimenog projekta u okviru kog je održano...
Planinska Džemara: Teglica puna najlepših uspomena iz detinjstva
Ivana Popović, osnivač i idejni tvorac novog brenda "Džemara" Moderni začin na srpski način Kada postavimo pitanje šta je to što vas čini srećnim, neko se seti svog hobija, neko...
Kreativni tanjirići Ignjatove mame
Dušica Stamenković Vićentijević ima 31 godinu i mama je dvoipogodišnjeg Ignjata i dvoipomesečne Ognjene. Po zanimanju je vaspitač dece predškolskog uzrasta i radi u PU "Jelica Obradović" u Mladenovcu, gde...
Sram da bude onog ko je napisao ovaj tekst. Da, domacinstvo vratiti u skole, a bataliti informatiku i racunarstvo. Nazad, a ne napred u siprazje i srednji vek.
Da, vratite domacinstvo, a kada treba da se radi sajt skole i prijemni ispit na kraju godine zovite nas informaticare da radimo za DZ.
Nekada u SRBIH su postojali predemti Saobracajno vaspitanje (3.i 4.raz.), Domacinstvo za (6. i 7. raz.) i Prva pomoc(dio Biologije)(7.raz). U razvijenim zemljama ucenici imaju obuku plivanja tokom osnovnog obrazaovanja, mada to neznaci da znaju plivati. Da se nezaboravi i vrlo koristni predmet RTV i OTK, Radno-Tehnicko Vaspitanje i Opste Tehnicka Kultura, mada bi trebao ba sadrzi i lekcije o svrsi planiranja naselja, gradjevinskoj dozvoli, javnoj higijeni,…itd Preferim da se ovi predmeti vrate u skole i da se im da vise sati u rasporedu, a ne ONO i DSZ. Predmet ONO i DSZ je VK-“obrozavanje” ili eng.”know-how” pravljena paravojski. Dobrovoljna vjeronauka u vjerske objekte!
Prosto ne mogu da verujem da je neko stvarno napisao da su trendovi zaposljavanja zena doprineli gasenju domacinstva. Jezivo.
Kao zaposlena majka i feministkinja, podrzavam vracanje predmeta domacinstvo u skole, decu ucim o zdravoj hrani, tata ih uci da mese razani hleb…
A pisca stvarno neka brude sramota sto krivi zene za nezdravu ishranu koju propagira prehrambena industrija!