Vođenje domaćinstva ne samo da nije retro, već se vraća na velika vrata kao svetski trend. Voditi domaćinstvo znači pametno i zdravo kupovati, spremati zdrave obroke, samim tim mudro upravljati i novcem i zdravljem, što odmah znači i ključnu stvar – dobro živeti.
Pipci prehrambene industrije
Do 1960-ih i 1970-ih, međutim, nekada revolucionarna ideja o zdravoj ishrani i značaju održavanja kuće postaje bajata i staromodna. Pipci prehrambene industrije, gledajući samo svoj interes i zaradu, uspešno su pridobili sve koji su do tada bili na strani domaćinstva u školama, i početna ideja lako biva podrivena. Promoviše se lakši način života i ishrane a samim tim i brza hrana, gotovi obroci i prerađevine. Dodatno ulje na vatru dolivaju feministički pokreti na čelu sa Robin Morgan, koja iznos optužbe na račun Asocijacije kućne ekonomije, implicirajući da od mladih žena pravi bezobličnu masu koja jedino zna da kuva i jedino misli na brak.
“Pipci prehrambene industrije, gledajući samo svoj interes i zaradu, uspešno su pridobili sve koji su do tada bili na strani domaćinstva u školama.”
Trendovi koji slede, zapošljavanje žena, manjak vremena, previše fabrika hrane, samo su doprineli, rame uz rame sa napadima feministkinja, da se domaćinstvo kao predmet u školi lagano, ali sigurno proglasi za staromodno i nepoželjno, i sasvim nestane iz školstva.
Izlazak iz ćorsokaka
Danas, mnogo godina nakon uspona i pada domaćinstva, mi se pitamo gde smo pogrešili i da li smo nešto propustili da naučimo svoju decu. Ponovni trend zanimanja za zdravu ishranu počeo je i raznim kampanjama, kao recimo one koju je započela Mišel Obama, pod nazivom „Pokrenimo se“, ili putem knjige koju je objavio Majkl Polan, „Dilema omnivora“. Nakon sijaseta sličnih događaja skrenuta je pažnja javnosti na značaj podučavanja dece šta je zaista zdrava hrana i kako se kuva, a to sve je rezultiralo ponovnim uvođenjem škole kuvanja u škole, pa čak se uzgajaju i školske bašte u kojima se uspešno uzgaja povrće. „Mi živimo u društvu u kom se sve više ljudi zanima za to šta su uneli u svoj organizam“, rekao je Mos.
Alis Lihenštajn je 2010. godine iznela jedno od mogućih rešenja za epidemiju gojaznosti, u vidu kampanje „Vratimo domaćinstvo u škole“. Ona u okviru te kampanje predlaže sveobuhvatni nastavni plan i program koji pokriva osnovne tehnike kuvanja, učenje kalorijskih vrednosti hrane, izvora hrane – od farme do stola; informacije o hranljivim materijama – gde da ih pronađu i kako da ih tumače, uticaj hrane na zdravlje, i sl.
En Kuper, predvodnik reforme školstva i uvođenja novih predmeta rekla je povodom tog predloga da nema generacije kojoj su takvi časovi potrebniji i da nemaju svi godina kao ona, ali ni sreće da nauče da kuvaju od svoje bake. Naglasila je i da o svemu tome govori i sa zdravstvenog aspekta, ali i imajući u vidu celokupno konzumerističko društvo. U svakom slučaju, smatra ona, osnove održavanja domaćinstva su neprocenjive: „Ništa se neće promeniti preko noći, ali ako istrajemo u toj vrsti edukovanja, sasvim sigurno nam se smeši bolja budućnost“.
Rut Grejem, pisac iz Nju Hemšira, redovni saradnik časopisa Ideas.
Priredila: Jasmina Jovanović
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KREATIVCI U KUHINJI
Ova beogradska radionica pretvorila je čizkejk u umetnost
Da li ste znali da čizkejk može biti i nepečen i pečen? Da može da se pravi sa bundevom, kikirikijem, makom...? Sve ovo saznali smo od Nikole Radulovića, vlasnika radionice...
Metod „14 dana” za okončanje izbirljivosti kod dece
Čula sam da postoje (ali dok ne vidim ne verujem) deca koja jedu bukvalno sve što im se stavi u tanjir. To, nažalost, nije slučaj kod moje dece, a ako...
Srpski običaji: Da li se uskršnja jaja farbaju na Veliki četvrtak ili na Veliki petak?
Poslednja (strasna) nedelja pre Uskrsa je posvećena pripremama za najveći hrišćanski praznik, sprema...
Intervju, Lepi Brka: Učimo decu da nije sramota poneti od kuće užinu koju smo sami napravili
Kuvar i voditelj Nenad Gladić poznatiji kao Lepi Brka, već pet godina član je naše redakcije kao gastro urednik časopisa "Kuvajmo s decom" i glavni protagonista istoimenog projekta u okviru kog je održano...
Sram da bude onog ko je napisao ovaj tekst. Da, domacinstvo vratiti u skole, a bataliti informatiku i racunarstvo. Nazad, a ne napred u siprazje i srednji vek.
Da, vratite domacinstvo, a kada treba da se radi sajt skole i prijemni ispit na kraju godine zovite nas informaticare da radimo za DZ.
Nekada u SRBIH su postojali predemti Saobracajno vaspitanje (3.i 4.raz.), Domacinstvo za (6. i 7. raz.) i Prva pomoc(dio Biologije)(7.raz). U razvijenim zemljama ucenici imaju obuku plivanja tokom osnovnog obrazaovanja, mada to neznaci da znaju plivati. Da se nezaboravi i vrlo koristni predmet RTV i OTK, Radno-Tehnicko Vaspitanje i Opste Tehnicka Kultura, mada bi trebao ba sadrzi i lekcije o svrsi planiranja naselja, gradjevinskoj dozvoli, javnoj higijeni,…itd Preferim da se ovi predmeti vrate u skole i da se im da vise sati u rasporedu, a ne ONO i DSZ. Predmet ONO i DSZ je VK-“obrozavanje” ili eng.”know-how” pravljena paravojski. Dobrovoljna vjeronauka u vjerske objekte!
Prosto ne mogu da verujem da je neko stvarno napisao da su trendovi zaposljavanja zena doprineli gasenju domacinstva. Jezivo.
Kao zaposlena majka i feministkinja, podrzavam vracanje predmeta domacinstvo u skole, decu ucim o zdravoj hrani, tata ih uci da mese razani hleb…
A pisca stvarno neka brude sramota sto krivi zene za nezdravu ishranu koju propagira prehrambena industrija!