Krajnje je vreme da vratimo nedelju. Ako to uskoro ne učinimo, nikada je više nećemo videti
Piše: David Albahari
Šta se desilo s nedeljom? Juče sam je celog dana tražio i nigde nisam mogao da je nađem. Nekad je, sećam se, svaka nedelja bila praznik, oblačila se bela košulja i prale se uši i vrat. Nedeljom se išlo na porodične ručkove posle kojih su svi dremali, razbacani po stanu kao nasukani kitovi, i tek bi nas miris crne kafe budio iz te omamljenosti. Ustajali smo polako, pažljivo, ništa nije smelo da bude brzo i naglo. Nedelja je bila dan sporosti, dan lenjosti, dan koji se provodio tako kao da mu ništa nije prethodilo ili kao da se ništa neće desiti posle njega.
“Nedeljom se išlo na porodične ručkove posle kojih su svi dremali, razbacani po stanu kao nasukani kitovi.”
„Nedelja – dan bez budućnosti“, napisao je u jednoj svojoj pesmi Raša Livada. Ne znam na šta je on mislio kada je napisao taj stih, ali to je za mene najlepši opis nedelje. One druge nedelje, kakva je nekada bila, a ne kakva je sada i kakva je bila kada sam juče izašao iz kuće.
Nekada nedeljom nisu radile radnje. U stvari, do deset se u nekim prodavnicama mogao kupiti hleb, mleko i pogačice, a bili su, takođe do deset, otvoreni i kiosci za prodaju štampe. Sve ostalo je bilo zatvoreno i uživalo u nedeljnom miru.
Na pijacu se išlo subotom. To je bio pravi dan za kupovinu paprika, lubenica i kajmaka. Nedeljom se odlazilo na pijacu samo u slučaju da vas je nešto sprečilo u subotu. Uostalom, nedeljna ponuda na pijaci je pružala bledu sliku u poređenju sa subotnjim obiljem.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Mirsad. Rom. Ciganče. Ostavila ga majka, rekoše mi…
Tada sam se kao mlada majka deteta od nepunih godinu dana, našla u dečjoj bolnici. Smestili su nas u sobu u kojoj je bio i jedan dečak oko godinu dana...
Bebisiterke i do 60.000 dinara, roditelji na listama čekanja i po više meseci
Ko će da čuva decu dok su mama i tata na poslu? Ovo pitanje je za mnoge roditelje postalo prava noćna mora, jer je tokom epidemije virusa korona drastično povećana...
Devedesetih nismo imali za igraonice ali smo imali jedni druge
Devedesetih nije bilo para rođendane u kafanama i igraonicama. Umesto profesionalnog fotografa, skupe dekoracije i slatkih stolova u popularnim igraonicama i restoranima, rođendani su se slavili tamo gde je najlepše...
Evo kakva su se imena davala deci 1981. godine: Roditelji su hteli moderno!
Krajem 2021. godine objavljen je spisak najpopularnijih dečjih imena, među kojima su broj jedan Mija i Relja. Kada su devojčice u pitanju, spisak imena koja se roditeljima najviše sviđaju su Ema,...
Mi pravoslavni idemo u crkvu nedeljom
Ми, православни, идемо у цркву недељом, али је за пример што један Јеврејин овако лепо гледа на недељу и брани је од посветовњачене “православне” културе. “Недеља, дан без будућности” , то је сасвим православан поглед на недељу, по мени. И не остаје се цео дан у цркви, тада.
Vučem traume od tih nedelja. Od teškog mirisa supe i zaprške, i još teže obaveze da se bude u kući za ručak. Od rezultujuće lenjosti i inhibicije moje pubertetlijske životne energije.
30 godina kasnije u mojoj kući jede kad je ko gladan, svakog dana, pa i nedeljom, bez ikakvih rituala. Još bolje ako su to različiti momenti, iskoristićemo iste sudove više puta, manje ćemo morati da peremo.
I volim da iskoristim nedelju da uradim po nešto po kući, i da trknem da kupim šta se već setim da treba, kad već imam vremena. Rado bih zaradio i još po koju dnevnicu nedeljom, ali nažalost moja firma ne nudi tu mogućnost.
Obozavam te nedelje kakvih vise nema.
Spor dan, namenjen opustanju, kada se nista ne mora.
Dugacke ruckove sa supom sa knedlama, porodicne razgovore o svemu sto se desaavalo prethodnih dana, najedenost i to cekanje mirisa kafe posle rucka…