Krajnje je vreme da vratimo nedelju. Ako to uskoro ne učinimo, nikada je više nećemo videti
Piše: David Albahari
Šta se desilo s nedeljom? Juče sam je celog dana tražio i nigde nisam mogao da je nađem. Nekad je, sećam se, svaka nedelja bila praznik, oblačila se bela košulja i prale se uši i vrat. Nedeljom se išlo na porodične ručkove posle kojih su svi dremali, razbacani po stanu kao nasukani kitovi, i tek bi nas miris crne kafe budio iz te omamljenosti. Ustajali smo polako, pažljivo, ništa nije smelo da bude brzo i naglo. Nedelja je bila dan sporosti, dan lenjosti, dan koji se provodio tako kao da mu ništa nije prethodilo ili kao da se ništa neće desiti posle njega.
“Nedeljom se išlo na porodične ručkove posle kojih su svi dremali, razbacani po stanu kao nasukani kitovi.”
„Nedelja – dan bez budućnosti“, napisao je u jednoj svojoj pesmi Raša Livada. Ne znam na šta je on mislio kada je napisao taj stih, ali to je za mene najlepši opis nedelje. One druge nedelje, kakva je nekada bila, a ne kakva je sada i kakva je bila kada sam juče izašao iz kuće.
Nekada nedeljom nisu radile radnje. U stvari, do deset se u nekim prodavnicama mogao kupiti hleb, mleko i pogačice, a bili su, takođe do deset, otvoreni i kiosci za prodaju štampe. Sve ostalo je bilo zatvoreno i uživalo u nedeljnom miru.
Na pijacu se išlo subotom. To je bio pravi dan za kupovinu paprika, lubenica i kajmaka. Nedeljom se odlazilo na pijacu samo u slučaju da vas je nešto sprečilo u subotu. Uostalom, nedeljna ponuda na pijaci je pružala bledu sliku u poređenju sa subotnjim obiljem.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Briga o sebi je obavljanje onih stvari koje nam se NAJMANJE rade
"Briga o sebi (eng. „self-care“) jedna je veoma neprivlačna stvar. To je bacanje na papir svih naših finansijskih dugova, teranje sebe na novu jutarnju rutinu koja je dobra po nas,...
Kad ne znate da kažete NE supružniku, šefu, detetu…
Zamislite scenu, verujem da ste je doživeli, ako ne, onda makar videli: sedite za stolom kod rodbine i neko vas pita: „Hoćeš još malo da ti sipam?” I u vašem...
Običaji za Badnji dan i Božić
Badnji dan Dan uoči Božića, 6. januara, zove se Badnji dan. Naziv je dobio po tome jer se toga dana seče badnjak i unosi u kuću. Sa ovim danom već...
Muškarac je zdraviji u braku u kojem mu žena zanoveta
Nedavna studija otkrila je da muškarci, koji su u "lošem" braku imaju niži rizik od dijabetesa od muškaraca koji se nalaze u srećnom braku. Sociolozi sa Državnog univerziteta Mičigen i...
Mi pravoslavni idemo u crkvu nedeljom
Ми, православни, идемо у цркву недељом, али је за пример што један Јеврејин овако лепо гледа на недељу и брани је од посветовњачене “православне” културе. “Недеља, дан без будућности” , то је сасвим православан поглед на недељу, по мени. И не остаје се цео дан у цркви, тада.
Vučem traume od tih nedelja. Od teškog mirisa supe i zaprške, i još teže obaveze da se bude u kući za ručak. Od rezultujuće lenjosti i inhibicije moje pubertetlijske životne energije.
30 godina kasnije u mojoj kući jede kad je ko gladan, svakog dana, pa i nedeljom, bez ikakvih rituala. Još bolje ako su to različiti momenti, iskoristićemo iste sudove više puta, manje ćemo morati da peremo.
I volim da iskoristim nedelju da uradim po nešto po kući, i da trknem da kupim šta se već setim da treba, kad već imam vremena. Rado bih zaradio i još po koju dnevnicu nedeljom, ali nažalost moja firma ne nudi tu mogućnost.