Kako je jedna „obična“ petočlana porodica postala „neobična“? Tačnije, kada, kako i zašto je nastala inicijativa Walking by the Earth?
Neobično je što i mi, obično, razmišljamo o tome kako smo nastali.
Hodanje po Zemlji postoji kao inicijativa, čini nam se, oduvek.
Volimo da putujemo i istražujemo, da budemo što bliže prirodi, da čitamo, da se družimo i obožavamo decu. Unazad godinama pokušavamo da u najprisnijem okruženju učinimo pozitivne promene. Prvo je to bio životni prostor koji smo kreirali po našem ukusu i sopstvenim rukama, ali i uz pomoć dragih prijatelja iz detinjstva. Menjali smo, prepravljali, gletovali i krečili, iskoristili stari nameštaj, sređivali dvorište, sadili drveće, reciklirali zaostavštinu starog gvožđa, i mnogo što-šta, dok u naš svet nije došla Isidora. A znate kako je to kad dobijete prvenče, pogubite se, prepadnuti ste, čitate knjige i jurišate za nekim ‘’stavovima’’ u odgoju deteta, iako, sve što bi trebalo da uradite, jeste da pratite sopstveni instinkt.
U to vreme smo reciklirali, misleći da je to dovoljno za činiti, a u isto vreme smo šetali, vozili bicikle i nismo nosili nikakvo breme koje je danas prisutno. Zato smo pre tačno 2 godine, javno pokrenuli, tada inicijativu, a danas udruženje, Hodanje po Zemlji, ili Walking by the Earth, kako nas većina prepoznaje sa društvenih mreža.
Da li ste na samom početku imali predstavu o tome kako će ovo porodično iskustvo izgledati?
Kada pogledamo iz ove perspektive, apsolutno ne.
Ushićeni, puni energije, entuzijazma i poleta, mislili smo da možemo da promenimo, paa, sve što zamislimo i nismo brinuli zbog borbe koja nas čeka. Krenuli smo sa idejom da smo mi porodica koja već živi po ekološkim principima, ali od tog trenutka, porodica koja radikalno menja svoj način putovanja i boravka na drugim mestima kako bi i ostalim roditeljima dali podstrek i pozitivnu sliku o putovanju sa malom decom, bez struje, vode iz slavine za tuširanje i pranje sudova, i što je najvažnije, interneta. Ujedno, hteli smo da prikažemo količinu otpada koji je svuda oko nas, tako što ćemo da čistimo. A čistili smo plaže, šume, livade i naše naselje, više puta.
Na taj način smo iskoračili iz zone komfora i izložili svoju privatnost zarad višeg cilja.
Koje ste aktivnosti imali do sada, i kakvi su vam planovi za dalje?
U našem domu ekološke aktivnosti su svakodnevne, ali ako računamo samo one ‘’vidljive’’ akcije, prestali smo da brojimo, ali bilo ih je preko 10.
Akcije čišćenja, sadnja drveća i interaktivno- edukativni sadržaj, preko naših digitalnih kanala i na terenu.
Organizovali smo čišćenja prigradskog naselja grada Beograda gde i živimo, dva puta.
Prvi put, povodom Svetskog dana čišćenja 2018 godine, zajedno sa nekolicinom meštana, Školom za osnovno i srednje obrazovanje sa domom “ Sveti Sava”, vrtićem i sportskim klubovima. Drugi put organizovali smo čišćenje povodom kampanje koju smo samostalno osmislili, i koja traje i dalje, a zove se #pokupi1komad. Na dosadašnjim akcijama prikupili smo preko 1t otpada koji je selektovan i prodat lokalnoj sakupljačkoj firmi, radili edukacije o prevenciji i primarnoj selekciji otpada, a novac od reciklabilnih materijala, donirali školi sa domom iz našeg naselja (ŠOSO Sveti Sava), koja je već 3 godine član Međunarodnog programa Eko- škola (FEE I EEB).
Tu je i Hrast za rast, jednodnevna akcija u kojoj smo u vrtiću “Cvrčak”, OŠ ‘’D. Obradović’’ i ŠOSO ‘’Sv. Sava’’, posadili preko 30 hrastova koji su odgajani u iskorišćenoj tetrapak ambalaži (drugarica je sadila hrastove i negovala ih skoro godinu dana, a mi smo sakupljali tetrapak). Održali smo edukaciju o važnosti prevencije i smanjenja otpada i sadnji drveća i dobili pismeno obećanje da će se hrastovi čuvati i negovati za buduće generacije. Podršku su nam dali Studentski parlament šumarskog fakulteta i IFSA (International Forestry Students’ Association), Milja Vuković ispred inicijative Divlji Beograd i Za manje smeća i više sreće, koja je predstavila kampanju Moja šolja za prirodu bolja (tema koja je skoro objavljena na vašem portalu), Tea Nikolić i udruženje Šuma peva, udruženje Permakultura Srbije kao i roditelji i kolektiv vrtića i škola. Trend sadnje u tetrapak nastavili smo i dalje, i sada imamo oko 100 sadnica lovor višnje i oko 50 sadnica jablana u tetrapacima koje prikupljamo, i sadimo i dalje.
- Decembra 2019, organizovali smo do sada najzahtevniju akciju,
Sadili smo hrastove u šumi Duboko, na najvećem klizištu u Evropi koje se nalazi i na našoj opštini.
Došlo je preko 70 volontera iz cele Srbije i posadili smo 1600 sadnica crvenog hrasta. Na dopis Hodanja po Zemlji JP “Srbijašume’’ je poslalo zvaničan odgovor da će nas pozvati da učestvujemo u redovnim aktivnostima pošumljavanja. Pregovori su trajali 5 meseci, i sve je bilo veoma neizvesno. Na kraju smo ipak ostvarili cilj zajedno sa Studentskim parlamentom šumarskog fakulteta i IFSA, Milja i Tea sa svojim organizacijama, Trash Hero Beograd, Permakultura Srbije, Biljoberi, Filološka gimnazija, gosti koji su potegli iz Niša i Novog Sada, Avala Green Life, Moje naselje i lokalni meštani. Nije da smo presrećni što smo sadili monokulturu, jer znamo šta to u perspektivi znači, ali ideja je bila da se skrene pažnja na klizište i na važnost sadnje drveća, kao i na činjenicu da je vredno boriti se za svaki dah vazduha koji dišemo.
Ostale akcije su sprovođene u režiji 2 čoveka 4 ruke, a imali smo često podršku i naših malih pomoćnica kroz pesmu. Bilo je tu raznorazih aktivnosti. Čistili smo put kroz Bojčinsku šumu, Kosmaj, šumu u selu Zlatarić, plaže na ostrvu Limnos (pretežno mikroplastiku), mesta za kampovanje redovno (na Grzi smo jednom očistili sav otpad oko kampa i povadili sve čepove od piva, opuške iz zemlje na obali i flaše i kese iz vode)… Imamo ovih priča u nedogled…
Planovi iskrsavaju na svakom koraku. Kod nas to ide po zakonu inercije. Padne nam na pamet neka ideja, malo je prokrčkamo i procenimo da li imamo kapacitete da je sprovedemo u delo. Ako shvatimo da je moguća, krenemo u realizaciju. Do sada smo sve planove ostvarili. Volimo to da istaknemo, jer smatramo da je važno u težnji da nekoga na taj način motivišemo. Ponekad samo pustimo da se stvari odvijaju i ne lupamo mnogo glavu, jer rešenje je uvek tu, pre ili kasnije.
Ispričajte nam nešto više o vašoj deci – kako je na njih uticala promena načina života?
Isidora je đak prvak. Super joj ide škola. Ona je druželjubiva i pravdoljubiva, vesela duhom i zaštitnički nastrojena najstarija sestra. Magda je mala plava, razigrana, ali i vrlo strpljiva za svojih 5 godina, sanjiva i intuitivna. Dok je Žanka, trogodišnjakinja, kao i većina dece koja su trećerođena, samostalna i prodorna, vrlo inteligentna i snalažljiva. Sve tri su velike mazulje. Filip i Marija su njihovi roditelji. Volimo ih, štitimo ih, učimo ih i trudimo se.
Ne bismo mogli da kažemo da je to uticalo na njih kao promena, jer gledajući nas, one to prihvataju kao način života. Recimo, Žanka nas je posle akcije pošumljavnja, gledajući prilog Marka Žvaka o našoj akciji, strogo pitala: ‘’ A zašto MI nismo bili u šumi?!’’ Objasnili smo im da su mama i tata bili zaduženi za mnogo ljudi i ceo događaj, i da nismo mogli da posvetimo pažnju samo našim devojčicama. Ali zato smo morali da se odužimo odlaskom do mesta pošumljavanja, kako bi one videle šta smo uradili zbog njih.
Koja su najčešća pitanja koja dobijate od porodica koje bi želele da pokušaju nešto slično?
Najčešće ljudi hvale, oduševljavaju se i čude, i ponude pomoć u volontiranju ili donacijama.
“ Kako to da porodica sa troje male dece ima vremena da se bavi tako zahtevnim aktivnostima za koje, čak, nisu ni plaćeni?’’; “ Ko vas finansira?’’; “ Vi ste retki koji malo pričaju, a puno rade.’’; “ Svaka vam čast! O vama treba da se piše svaki dan u novinama!’’; ‘’ Vi ste inspiracija! Bravo! Samo tako nastavite’’; “ Mogu da vam ponudim pomoć u sadnicama.’’ Pišu nam i naši ljudi iz inostranstva, hvale nas i šalju reči podrške. Ali, do sada nam se nije obratio niko sa pitanjem kako da promeni nešto ili željom da to učini. Znamo da ima još dosta porodice koje žive po ekološkim načelima, ali se ne eksponiraju. Želimo da verujemo kako uspevamo da ipak inspirišemo ljude da menjaju svest potaknuti pozitivnim primerom i voleli bismo da nam se jave i ispričaju nam svoje iskustvo. Najveća promena se vidi među našim najbližim prijateljima i u porodicama porekla. Svi nas podržavaju i trude se da promene neke navike za koje im kažemo da nisu dobre.
Možete li roditeljima dati nekoliko nekoliko saveta – kako živeti tako da najmanje narušavamo životnu sredinu? Koje su to stvari koje na svakodnevnom nivou možemo da promenimo?
- Potrudimo se da smanjimo otpad i recikliramo: kupujemo samo ono što vam je zaista neophodno. Ne uzimamo kese i jednokratnu ambalažu, osim ukoliko nema alternative. Uvek imajte uz sebe minimum 1 ceger, 1 višekratnu ambalažu za prodavnicu zdrave hrane i 1 flašicu sa vodom koja je višekratna, gde god da krenete. Recikliramo tek kada ispunimo prethodne korake, ne košta ništa, a mnogo doprinosimo;
- Čuvajmo energiju: smanjujemo potrošnju vode (gasimo vodu dok peremo zube i sapunjamo sudove za pranje, ne puštamo svu vodu iz kazančeta kada idemo na malu nuždu, zaustavimo vodu kada šamponiramo kosu ili sapunjamo telo). Smanjujemo potrošnju električne energije (svetla i svi uređaji se gase kada ih ne koristimo- punjači troše energiju kada ostanu u utičnicama, mašinu za veš i sudove palimo po jeftinoj struji, a kada moramo, kupujemo aparate A klase, sušimo veš napolju kada su pogodni uslovi za to), ne košta ništa, a znatno doprinosimo. Zamislite kada bi sva domaćinstva vodila računa o ovim malim stvarima…
- Oprobajte se u Kompostiranju, jako je zabavno: mi odvajamo organski otpad godinama i pravimo kompost. Većina kaže da je to nemoguće u stanu. Mi garantujemo da je moguće, pitanje je samo da li želite. A kompostiranje je milina za sva čula!
- Posadite drvo u dvorištu, dva drveta, šumu. Ili na zelenoj površini sa komšijama uz dozvolu nadležnih službi (Šuma peva sadi drveće u gradskoj sredini već godinama, a tu smo i mi). Donirajte koliko možete organizacijama koje evidentno rade da zaštite javno zdravlje i životnu sredinu, ako nemate vremena da uradite nešto konkretno.
- Napravite akciju čišenja svog dvorišta, ulice ili parka u komšiluku gde se igraju možda i vaša deca.
- Inicirajte odgovornost i dobre promene u društvu tako što ćete baš vi biti primer solidarnosti i zajedništva. Ako imate toksične ljude oko sebe, zaobiđite ih. Okrenite se pozitivnim dešavanjanjima, priključite se našim akcijama, ili akcijama ostalih organizacija i inicijativa koje zaista rade konkretne stvari za bolju budućnost svih nas.
Na koji način treba da pričamo sa decom da bismo kod njih razvili ekološku svest?
Naravno da bi trebalo pričati sa decom, ali to ne donosi veliki pomak, ukoliko ono što govorimo nije i učinjeno. Čučnite i pogledajte dete u oči i pokažete mu neprirodne prizore iz njegove perspektive, od otpada i deponija koje su na svakom koraku, posečenog drveća na kome su živele ptice, preko mikroplastike koju možemo naći na svakoj plaži koja je već u lancu ishrane, i na kraju, obzirom da smo u digitalnoj eri, sve one silne fotografije i video zapise životinja koje su ugrožene zbog nesavesnog delovanja nas ljudi, uočićete detinji pogled koji sve to razume. A kada pored toga što mu pokažete, učinite mikro korake u svom domu i van njega da poboljšate situaciju koliko je u vašoj moći, vi ste stavili pečat na ekološki osvešćeno biće. Deca uče kroz čula, intuitivno i čisto. Ako smo iskreni prema sebi i prema našoj deci, možemo se nadati samo najboljem. U suprotnom, gubimo sve.
Ispričajte nam nešto više o tome, šta vaša porodica radi kada se ne bavi ekološkim akcijama?
Mi smo jedna sasvim obična porodica koja je isključila TV odavno (gledamo samo ski skokove, tradicionalno, kao novogodišnju poslasticu). Uglavnom koristimo draži inteneta da slušamo i gledamo ono što nas interesuje. Volimo da čitamo svi po redu i starini. Baš smo pre neki dan završili Sjenkjevičevu knjigu “ Kroz pustinju i prašumu’’. King, Nela i Staša su glavni junaci u našoj kući. To je u igri, u snovima i prepričavanju. Sada čitamo Džeka Londona i njegov “Beli očnjak’’. Manje-više sve slobodne aktivnosti su usmerene na prirodu i boravak što bliže njoj. Priroda je i u našem dvorištu gde rasađujemo i kompostiramo, spremamo baštu ili negujemo drveće i biljke koje smo posadili i sadimo, i u šumi koja nam je jako blizu, ali i na putovanjima gde uživamo pod kapom nebeskom..Kada smo u kući crtamo, pišemo, pevamo, igramo se i kuvamo. I jako važno, zajedno učestvujemo u kućnim poslovima, usisavamo, vadimo sudove iz mašine i savijamo i pakujemo veš. Sve po malo, dođe na puno.
Za kraj, da li uskoro imate neku akciju u planu kojoj zainteresovani čitaoci mogu da se priduže, i gde mogu u buducnosti da prate vaše aktivnosti?
Trenutno prikupljamo novčana sredstva kako bismo mogli da ostvarimo ciljeve iz Statuta našeg udruženja.
Projekat sadnje plodonosnog i dekorativnog drveća i žbunja i pravljenje komposišta po vrtićima i školama koje imaju kuhinju je u toku. Krenuli smo iz svog “dvorišta” i inicirali ovaj mini projekat sa lokalnim vrtićem. Već imamo odobrenje od predškolske ustanove sa naše opštine. Plan je i da promovišemo Miljinu kampanju ‘’Moja šolja za prirodu bolja’’ tako što će vrtić sa Umke potpuno izbaciti jednokratne čaše i vlažne maramice iz upotrebe.
Posebno bismo istakli našu davnašnju želju da putujemo po Srbiji (i dalje, što da ne), kampujemo ili dobijemo smeštaj u nekomercijalizovanim ekološkim i održivim domaćinstvima kod ljudi, ili zajednica, koji su otišli iz grada kako bi bili bliskiji sa prirodom. Cilj nam je da kroz video zapise obelodanimo jedan potpuno drugačiji život na način koji bi bio blizak svim ljudima koji su razmišljali na ovu temu. Iskoristićemo priliku da pozovemo sve one koji znaju za ovakve zajednice ili domaćinstva da nas kontaktiraju, kao i ljude koji su već u tome, sigurni smo da imaju fenomenalnu priču koju bi podelili sa nama. Ono što mi možemo da pružimo jeste emocija i jasna slika boljitka u životu bliže prirodi.
U najavi od prošle godine je i čišćenje šume Duboko koju smo pošumili u decembru. Već smo izlazili na teren sa komunalnim preduzećem i dogovorili potencijalnu saradnju, čeka se odgovor JP ‘’Srbijašume’’, koje između ostalog, ima zakonsku obavezu da očisti šumu kojom gazduje.
Čišćenje Savskog nasipa na desnoj obali Save, što je opet zakonska obaveza nadležnih javnih preduzeća. A ko zna, možda iskrsne još nešto u međuvremenu.
Pozivamo sve ljude dobre volje i željne pozitivnih promena da nam se pridruže i pomognu nam tako što će i sami postati primer, kroz afirmisanje i sprovođenje dobrih i humanih dela koja štite zdravlje naše dece i našu prirodu. Možete nas pronaći na facebook strani ili instagram nalogu kao Walking by the Earth. Tu se objavljuju sve naše aktivnosti. Mi nastavljamo dalje da se borimo za kvalitetniji život, bolje zdravlje i čistiju životnu sredinu naše i vaše dece, a na vama je da razmislite kako možete doprineti i pomoći da žrvanj počne da daje brašno od žita, a ne kukolja.
Razgovatala: Jovana Papan
Izvor: Detinjarije.com
