Za početak, mi smo učitelji, ne dadilje. Mi smo učitelji profesionalci koji rade sa decom svakoga dana i često vidimo vašu decu u drugačijem svetlu nego što ih vi vidite. Ako vam damo savet, ne odbijajte ga. Usvojite ga i primenite na isti način kao što biste usvojili savet lekara ili advokata. Susretala sam se sa roditeljima koji naprosto nisu hteli da čuju ništa negativno o svojoj deci, ali je ponekad dobro prihvatiti blagovremeni savet da bi se izbegli problemi koji kasnije mogu imati veće posledice.
Verujte nam. Kada bih rekla roditeljima da njihovo dete ima problem sa ponašanjem, skoro da sam mogla videti kako im se kosa diže na glavi. Odmah su spremni da brane svoje dete. Najviše me naljuti kada kažem majci da je njen sin nešto loše uradio a ona se okrene njemu i pita ga: “Je li to istina?” Pa, naravno da je istina! Upravo sam vam rekla. Molim vas, nemojte tražiti da njegov drug ili drugarica iz razreda potvrde da li se to zaista desilo. To će samo poniziti učitelja i oslabiti saradnju između učitelja i roditelja.
Ne tražite izgovore! Ako zaista želite da pomognete svom detetu da bude uspešno, prestanite da ga opravdavate i tražite izgovore za svaki propust ili lošu ocenu. Naravno da postoje objektivne situacije koje mogu sprečiti dete da na vreme završi zadatak, ali to može biti izuzetak, nikako pravilo. Jer, ako od malena nauče da umesto da sednu i zagreju stolicu rešenje traže u zaobilaženju obaveza, šta mislite, kako će se ponašati kad odrastu? Pa isto tako, naravno!
Molim vas, ne govorite učitelju neistine, naročito ne pred svojom decom. Zamislite situaciju u kojoj roditelj dolazi u školu na razgovor sa učiteljem i, u želji da opravda svoje dete (ili sebe) svesno zaobilazi istinu i to pred detetom. Da li znate da ste vi svom detetu uzor? Ako vi govorite neistine, poruka koju njemu šaljete jeste da je u redu lagati. Da li želite dete koje će vas sutra lagati?
I najvažnija stvar koju nikako ne smete zaboraviti, vaša deca su vaše ogledalo! Ako na čas dođu bez domaćeg zadatka, učitelj skoro nikad neće okriviti dete, već roditelja koji je dozvolio da se to dogodi. Vi ste ga odgajili, vi mu usadili osnovne vrednosti, od vas je naučio šta je važno u životu. Zato, ako vama nije bitno da zadatak bude uredan i lekcija naučena, neće biti važno ni detetu. Obrnuto važi još više. Vaša posvećenost detetu i njegovom obrazovanju najbolji je motiv svakom đaku!
Autor: Aleksandra Cvjetić
Izvor: Zelena učionica
Nema bolje potvrde istinitosti ovog članka od komentara Gordane Stošić (sa fejsbuka). Kada pročitam ovako nešto poput ovog komentra, i nakon što doživim transfer blama, zapitam se koji je to stepen gluposti, bezobzirnosti i primitivizma potreban da bi neko ostavio ovakav komentar na članak koji ukazuje na jedan od problema zbog kojih nam je loše. Jako loše. Toliko loše da, evo, Gordana ima dete koje će da vaspitava u duhu svog komentara. Kolio če tek loše da nam bude!
Breka svaka cast na komentaru.Majka sam dva djaka i ne razumem roditelje poput Gordane.
Sta tacno ne razumete? Ako neko nesto ne razume, onda je logicno da pita.
Gordana, očigledno je da ste se prepoznali u tekstu u ulozi roditelja pa zato ste napisali ovakav komentar (koji svakako nije na mestu). Evo, iskreno da Vam kažem, ni ja nikada ne bih volela da imam posla s roditeljem kao što ste Vi. S uskogrudnim ljudima, koji nisu spremni na kompromis, razgovor i zajedničko rešavanje problema bilo bi najbolje ne petljati se. Problem je što u ovakvoj situaciji samo dete ispašta. Vaše dete će biti problematično u školi recimo 12 godina, a Vi se posle s njim nosite do kraja života. Srdačan pozdrav!
Odličan članak. Ja bih za svoju decu volela ovakvu učiteljicu. Ali nisu svi roditelji isti a ni učiteljice. Moje dete je sada krenulo u treći razred OŠ, njihova učiteljica koja je takođe bila odlična, otišla je u penziju, odelenje dodeljuju učiteljici koja je na vrlo „lošem glasu“. Za nju nije prošlo vreme fizičkog kažnjavanja i grubosti, a što uglavnom viče nećemo joj ni uzeti za zlo, vičemo i mi na našu decu. Ja nisam prosvetni radnik, ali kada uporedim način rada u prethodne dve godine sa ovim kako sada rade u školi razlika je ogromna. Na časovima im slabo šta predaje, u svesci za matematiku prođe i cela nedelja a da ništa ne napišu, nego im zada da rade jednu stranu iz radnih listova i to je to. Kome jasno – kome nije. Kada sam bila na otvorenim vratima, ona mi je napomenula da deca treba više da rade kod kuće nego u školi? U prva dva razreda sa prethodnom učiteljicom oni su jako puno radili a imali su dosta i za domaći. Ali tada im je učiteljica čak izvodila i eksperimente iz sveta oko nas da bi im bilo jasnije i interesantnije.
Zaista mi nije jasno na osnovu kog tacno dela teksta se moze zakljuciti moja „uskogrudost“. Ne da se nisam prepoznala u ulozi roditelja u tekstu, nego mi je, cak, i potpuno nejasno kako je to „ocigledno“. Moje dete je malo, daleko smo od skole, oba roditelja su mi prosvetni radnici i vrlo dobro znam kakav je to posao i zato sam zapanjena navedenim tekstom. Nikako se ne bih bavila „predvidjanjima“ kakvo ce cije dete biti kada poraste, bilo u skoli ili van nje, a razlog je moja averzija prema besmislenim temama. Srdacan pozdrav.
Ima uzasnih roditelja,ne samo neodgovornih i onih koji sublimiraju lose ponasanje svoje dece,vec ih i podsticu na agresiju i druge asocijalne postupke.Medjutim ne bih se slozila da je krivica bas sva na roditeljima.Ima roditelja koji rade sa svojom decom,medjutim nastavnici toliko lose predaju da nicim ne mogu da drze paznju vezanu za gradivo toj deci.Jos jedna stvar:kada se na kraju svake godine popusti najgorim ucenicima,i ovi najbolji izgube motivaciju.
DAN UCITELJA, ja sam imala divnu uciteljicu, pravi blagoslov. moj sin nije, ja sam kriva. mislila sam da su svi ucitelji kao moja Uciteljica. bila je neiskreni iskompleksirani manipulator. kad su mog sina kinjili i maltretirali on je bio kriv jer je previse njezan, kada sam najiskrenije trazila savjet kako da pomognem djetetu, da li bi mu promjena sredine prijala ona je mene tako izmanipulisala da je to grozno. bili smo bolesni svake nedjelje vece, grickao je nokte, poceo je da laze. ja, majka, nisam shvatila poruke, ja sam dopustila da jedan mediokritet upropasti moje dijete.
ima ucitelja i ucitelja. ima djece koja nisu nasilna, koja cak ne umiju da se brane. ima iskrenih roditelja koji vjeruju uciteljima. ako neki ucitelj procita ovaj komentar neka se zapita da li su svi roditelji lazovi i sva djeca buduci kriminalci