Zlatozrak, Svilac, Tajna, General i brojni drugi stanovnici Dubokog jendeka našli su se pred velikim problemom. Da bi sačuvali svoju šumu, pristali su na opkladu – na to da odigraju fudbalsku utakmicu s gradskim drvosečama. Uz pomoć lugara Vukadina i miša zvanog Gricko Milirod, čuvenog fudbalskog trenera, daće sve od sebe da naprave pravi fudbalski tim. U ovu utakmicu domaćini će ući spremni da ostave svoje srce na terenu. Ulog je veliki, a oni imaju samo jednu šansu. Ako izgube utakmicu, izgubiće svoj dom…
U izdanju Kreativnog centra nedavno je objavljen nov roman Zlatka Vasića, koji je čitaocima poznat po knjizi Čudesno putovanje, za koju je dobio Nagradu Neven (najbolja knjiga za decu iz oblasti beletristike u 2017) i Nagradu Dečje kritike Dositejevo pero.
Sa ovim izuzetnim piscem iz Apatina razgovarali smo o njegovoj novoj knjizi Šumski derbi, o ljubavi prema fudbalu, o odnosu prema prirodi, kao i o tome kako se oseća kao autor čije je delo deo školske lektire.
Odakle ideja za knjigu Šumski derbi?
Nedugo nakon objavljivanja romana Čudesno putovanje, na predlog urednika Kreativnog centra, počeo sam da razmišljam o dečjem romanu koji bi se bavio fudbalom i prikazao ovu timsku igru iz jednog posebnog ugla. Tokom rada na priči shvatio sam da zadatak nije jednostavan. Preda mnom se otvorilo važno pitanje: šta još može da se napiše, a da je novo i neviđeno, kada je fudbal u pitanju?
O čemu se radi?
Ovo je priča o stanovnicima šume Duboki jendek i njihovoj borbi da sačuvaju svoj dom. Nakon što se jednog dana u šumi pojave drvoseče s namerom da započnu seču stabala, junaci ove knjige, protiv svoje volje, bivaju uvučeni u opkladu u kojoj je ulog njihov život u Jendeku. Spremni na žrtvu, pristaju da odigraju fudbalsku utakmicu i na taj način spreče seču šume. Naravno, tu se pojavljuje problem: oni ne samo što nisu igrali fudbal nego nikada nisu ni čuli da takva igra postoji…
Kome biste preporučili ovu knjigu?
Možda se na prvu pogled čini da je ova knjiga namenjena isključivo ljubiteljima fudbala, ali ona je mnogo više od toga. Iako je prvobitna ideja bila da se knjiga obraća dečacima, s podjednakim uživanjem mogu da je čitaju i devojčice. Idealna je za ljubitelje avanturističke priče, budući da je ispresecana humorom i puna neizvesnosti do samog kraja. Svi koji vole dobru priču uživaće u svakoj strani ovog napetog i uzbudljivog romana.
Inspiracija za junake?
O prvim hodajući stablima čitao sam u pesmi Grigora Viteza Kad bi drveće hodalo, a zatim u mnogim drugim pričama i bajkama. Nedavno, ponovo čitajući ovu divnu pesmu, pomislio sam kako bi zaista bilo sjajno da postoje stabla koja hodaju. A zatim sam se zapitao da li bi ona poželela nešto više od običnih šetnji i mahanja granama. Zar ne bi poželela da potrče, da igraju balet, glume u pozorištu? Zar ne bi htela da zaigraju fudbal? Ta pitanja su mi i nametnula rešenja za junake, ali i mesto radnje romana. Šta može da bude neobičnije od toga da stabla igraju fudbal, a da se utakmica odigrava u šumi?
Koji je bio najveći izazov pri pisanju ove knjige?
Najveći izazov je bio odgovoriti na temu. O fudbalu je manje-više sve rečeno. Bar se u prvi mah tako čini. Toliko je knjiga i novinskih članaka napisano, snimljeno dokumentarnih i igranih filmova, da je teško pružiti nešto drugačije a opet zanimljivo da privuče i najveće znalce ove igre. Tek kada je tim Tri zvezde bio na okupu i održao prvi trening, osetio sam olakšanje. Znao sam da ovu utakmicu mogu da dobijem.
U oba vaša romana priroda i odnos prema njoj važne su teme. Šta vas je podstaklo da obe priče smestite u šumu, odnosno polje?
Ovo su dva od tri planirana „zelena romana“, kako volim da ih zovem, u kojima je priroda u prvom planu. Oduvek sam fasciniran prirodom, svim onim što dozvoljava da nam bude vidljivo i onim što je duboko skriveno od naših čula. Mislim da sve i da sam hteo, nisam mogao drugačiji ambijent da primenim u svojim knjigama, pošto dolazim iz grada čije dvorište čini obala Dunava. Odrastao sam uz tu veličanstvenu reku, okružen poljima i šumama rezervata Gornje podunavlje. Duboki jendek koji se pominje kao dom junaka iz Šumskog derbija stvaran je. To je deo šumskog gazdinstva koji se nalazi u blizini Apatina i ako igde na svetu stabla umeju da hodaju, onda je to na tom mestu.
Za prethodni roman Čudesno putovanje 2018. godine dobili ste Nagrade Dositejevo pero i Neven. Koliko su ovakve nagrade podsticajne za autore?
Nagrade mogu da budu veoma podsticajne, ali i da uspore dalje stvaranje. Uvek posle neke od nagrada poput Nevena nameću se pitanja šta dalje i da li je sledeći rukopis dovoljno dobar. Za razliku od prethodnih nagrada, koje su mi potvrđivale da sam na dobrom stvaralačkom putu, ali su me i zaustavljale na duže ili kraće vreme, ova nagrada je „stigla“ u trenutku kada je rukopis romana Šumski derbi već bio završen. Tako da se nisam preispitivao da li je knjiga jednako kvalitetna kao Čudesno putovanje. Vrlo brzo sam se posvetio novim rukopisima, koji će se uskoro naći u rukama najmlađih čitalaca. A Nagrada Neven je bila sjajan pokretač…
Pomenuti roman Čudesno putovanje našao se i u novom izboru lektire za četvrti razred, koji će važiti od 2021. godine. Kakav je osećaj biti jedan od retkih savremenih domaćih autora u lektiri?
Još se navikavam na tu činjenicu. Zvuči potpuno nestvarno. Ono što me veoma raduje jeste da je ovo još jedan od načina da ova topla priča dospe u ruke mnogih čitalaca mlađeg uzrasta. A to je prava nagrada za svakog pisca.
Izvor: Detinjarije.com
