Savremeni mališani svaki dan padaju sa stolica, naleću jedni na druge i udaraju u zidove, a pažnja im je veoma ograničena. “To je jako čudno, nikada ranije nismo to viđali…”
“Još se sećam prvih dana u vrtiću moje najstarije ćerke,” piše Anđela Henskom za Vašington post. “Očajnički sam želela da je stimulišem što je ranije moguće kako bi bila spremna za školu. Upisala sam je u obdanište koje je naglasak stavljalo na učenje čitanja, pisanja i matematike. Kupovala sam joj posebne slagalice, zakazivala druženja sa vršnjacima, čitala joj svako veče pred spavanje, vodila je na časove muzike i plesa kao i u posete muzejima.”
Sa prijateljicama je u svojoj zaluđenosti ranim učenjem- – organizovala i časove bojenja, brojanja, čak i sedenja! Sve je činila kako bi joj ćerka bila što spremnija za vrtić.
Henskom priznaje da je akademski uspeh njene ćerke postao njena opsesija. “Jedino što sam sve radila naopako,” kaže ona. Ćerka joj je dobro prolazila na testiranjima ali je propustila da stekne mnoge važne životne veštine.
“Otrežnjavajući trenutak bio je kad mi je vaspitačica rekla da mojoj ćerki učenje ide dobro, ali da jojnedostaju osnovne društvene veštine poput umeća deljenja sa drugima i čekanja na svoj red. ” Devojčice takođe nije umela da vlada svojim emocijama, bila je nervozna i imala opažajne probleme, a nije umela ni da se igra sama.
Ovo nije bio problem samo moje ćerke, već je postalo epidemija. Henskom citira direktorku jedne napredne predškolske ustanove koja već 40 godina radi sa decom: “Deca su danas prosto drugačija – lakše se iznerviraju i odmah zaplaču,” kazala joj je u intervjuu, dodavši da savremeni mališani svaki dan padaju sa stolica, naleću jedni na druge i udaraju u zidove, a pažnja im je veoma ograničena. “To je jako čudno, nikada ranije nismo to viđali,” primetila je direktorka, žaleći se da su, iako se u njenom vrtiću mnogo uči, pod stalnim pritiskom da smanje vreme za igru- na račun još više učenja!
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Razmaženo dete nije srećno dete. Evo u čemu je razlika:
Mnogo je razlika između onoga što definiše srećno i razmaženo dete. Lično, poznajem jedno razmaženo. Jedno dete koje samo učini grimasu jer neko drugi jede sladoled, a ono je svoje...
Ovako izgleda emocionalna sigurnost u zdravoj porodici
O važnosti razvoja osećaja emocionalne sigurnosti svih članova porodice mnogo se govori. Evo nekoliko primera koji će vam pokazati kako se u emocionalno zdravim sredinama razgovara kad se desi neki...
Maloletnice u đakuziju poznatog jutjubera: Nisu one samo žrtve obmane, one su, pre svega, žrtve nevaspitanja
Piše: Ljiljana Španić Nije loše vreme u kom živimo, loši su ljudi koji žive u njemu. Hteli to priznati ili ne, svakodnevnica govori tako. Verujem da je većina ovih dana...
Tri najveće greške koje roditelji prave kad žele da disciplinuju decu
Roditeljstvo je težak posao. Čak i kad se čini da sve ide kao podmazano. Roditelji koji su odabrali drugačiji, nežniji, povezujući tip roditeljstva, upravo zbog tolikog truda koji ulažu u...
Pustite decu da se igraju, ostavite se skola stranih jezika, sahova, muzickih zabavista, skola ucenja…gluposti, do 7. godine pustite decu da jurcaju, dajte im bicikle, trotinete, zaboga, pustite ih da se penju na drvece, na merdevine, neka mile, zavlace se, naravno, minimum bezbednosti se podrazumeva.PUSTITE DECU DA SE ISPRLJAJU, uzasavam se kada u parku vidim sredjene devojcice i mame koje , kada siroto dete hoce da u novim patikama kroci na travu, kazu “nemoj tamo, isprljaces se” ili kada cujem “nemoj da trcis, pasces” meni se kosa na glavi digne. Pa sta ako padne? Pobogu, dete treba da bude dete!