Savremeni mališani svaki dan padaju sa stolica, naleću jedni na druge i udaraju u zidove, a pažnja im je veoma ograničena. “To je jako čudno, nikada ranije nismo to viđali…”
“Još se sećam prvih dana u vrtiću moje najstarije ćerke,” piše Anđela Henskom za Vašington post. “Očajnički sam želela da je stimulišem što je ranije moguće kako bi bila spremna za školu. Upisala sam je u obdanište koje je naglasak stavljalo na učenje čitanja, pisanja i matematike. Kupovala sam joj posebne slagalice, zakazivala druženja sa vršnjacima, čitala joj svako veče pred spavanje, vodila je na časove muzike i plesa kao i u posete muzejima.”
Sa prijateljicama je u svojoj zaluđenosti ranim učenjem- – organizovala i časove bojenja, brojanja, čak i sedenja! Sve je činila kako bi joj ćerka bila što spremnija za vrtić.
Henskom priznaje da je akademski uspeh njene ćerke postao njena opsesija. “Jedino što sam sve radila naopako,” kaže ona. Ćerka joj je dobro prolazila na testiranjima ali je propustila da stekne mnoge važne životne veštine.
“Otrežnjavajući trenutak bio je kad mi je vaspitačica rekla da mojoj ćerki učenje ide dobro, ali da jojnedostaju osnovne društvene veštine poput umeća deljenja sa drugima i čekanja na svoj red. ” Devojčice takođe nije umela da vlada svojim emocijama, bila je nervozna i imala opažajne probleme, a nije umela ni da se igra sama.
Ovo nije bio problem samo moje ćerke, već je postalo epidemija. Henskom citira direktorku jedne napredne predškolske ustanove koja već 40 godina radi sa decom: “Deca su danas prosto drugačija – lakše se iznerviraju i odmah zaplaču,” kazala joj je u intervjuu, dodavši da savremeni mališani svaki dan padaju sa stolica, naleću jedni na druge i udaraju u zidove, a pažnja im je veoma ograničena. “To je jako čudno, nikada ranije nismo to viđali,” primetila je direktorka, žaleći se da su, iako se u njenom vrtiću mnogo uči, pod stalnim pritiskom da smanje vreme za igru- na račun još više učenja!
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Evo zašto ne treba da pospremate nered za decom!
Da li bi protivotrov za dečiju sobu u haosu mogao biti tako jednostavan poput zatvaranja vrata? Stručnjaci kažu da malo nereda nije samo prihvatljivo, već je neophodno i za kreativnost....
Ništa mu ne fali – škola ga ne zanima, a kad igra video igrice on je miran
Ponekad pomislim da pišem o banalnim stvarima. O nečemu što u suštini svi znaju. Pogotovo kad pišem o temama vezanim za zdravlje i vaspitanje djece. Jer, većina ljudi, prosječnog nivoa...
Mi ne gajimo travu, mi gajimo sinove
Piše: Slavica Adžić Ne prosipaj mrve sa stola. Ne piši po zidu. Ne gazi travu. Pazi da ne polomiš vazu ili lutku. Pazi da ne prospeš vodu van kade dok...
Današnja deca nemaju granice koje su nama postavljali roditelji
Piše: Jovana Kešanski Nemoj da mi neko dolazi da se žali na tebe. Idi trotoarom. Posle škole, odmah kući. Uradi prvo domaći. Javljaj se na ulici starijima. Idi mi...
Pustite decu da se igraju, ostavite se skola stranih jezika, sahova, muzickih zabavista, skola ucenja…gluposti, do 7. godine pustite decu da jurcaju, dajte im bicikle, trotinete, zaboga, pustite ih da se penju na drvece, na merdevine, neka mile, zavlace se, naravno, minimum bezbednosti se podrazumeva.PUSTITE DECU DA SE ISPRLJAJU, uzasavam se kada u parku vidim sredjene devojcice i mame koje , kada siroto dete hoce da u novim patikama kroci na travu, kazu “nemoj tamo, isprljaces se” ili kada cujem “nemoj da trcis, pasces” meni se kosa na glavi digne. Pa sta ako padne? Pobogu, dete treba da bude dete!