Molim vas, shvatite da se vršnjačko nasilje ne može rešiti u školi nego kod kuće, kad vaše dete nauči šta znači NE.
– ne dovode decu na vreme, jer njihova deca ne mogu rano da ustaju, a onda zahtevaju da im se da doručak, da bi njihovi prinčevi i princeze jeli, a ostali neka ih čekaju, pa šta?
– zahtevaju od njihove dece da uzvrate udarac, i tome ih uče, naravno, kod kuće, ali kad se njima uzvrati udarac onda postrojavaju od čistačice do direktora.
– podrazumeva se, naravno, da njihovo dete dođe u ronilačkom odelu u školu, sa omiljenom igračkom, sa setom alata, jer su oni od jutros eto baš u tom fazonu, a to i pozitivno utiče na njih jer neće da prekidaju njihovu ,,igru”, jer time guše ,,kreativnost”.
Kad se roditelji ponašaju kao šonje, deca rade šta god požele
(Kasnije, naravno, ako nisu kretaivna, postroje učiteljicu, jer pobogu „ moje dete je drugačije kod kuće, ja stvarno ne znam šta mu VI radite?”)
A šta će dete? Uglavnom, za takvu decu su učiteljice i vaspitačice one „opasne zle tete” jer kod tih teta NE zaista znači NE. Onda je već to dete pod nekom „strašnom torturom” kojoj će roditelji predatori da stanu na put već u prvom razredu. U sedmom će, naravno, da se žale da je školstvo loše i da im dete ništa ne zna.
Ima mnogo zahteva roditelja predatora, jer kreativnost u tom pogledu ima nesagledive dubine i širine!
Često mi kažu, bago tebi kakvo dete imaš! Znam ja kakvo dete imam! Jedino mi je žao što ti koji mi kažu misle da sam imala sreće pa sam ga dobila na lutriji, a eto, oni nisu!
Meni je bilo mnogo lakše da budem dete, nego što je to mom detetu. Poziciju deteta u mom detetu demantuju svi na svakom koraku. Društvo, novi talas vaspitanja, škola pod prisilom roditelja predatora, neki novi ljudi zbunjeni nad tim šta sloboda znači.
Nevaspitana deca su sistemski zaštićena i njima niko ništa ne može
Sloboda, od čega? Od zdravog razuma?
Situacija u kojoj im se ispunjava svaka želja, sada i odmah, pod nazivom slobodno detinjstvo je pravi, u mašnice upakovan, zatvor. Sloboda se ne podrazumeva. Sloboda se osvaja!
P.S. Ja sam mama koja se druži samo sa dve mame jer mi većina jednostavno ide na živce. Idu mi na živce svojim popustljivim vaspitanjem i decom koja nisu naučena da odustaju od svojih zahteva, ali zato prva odustanu od svoje obaveze.
Molim vas, shvatite da se vršnjačko nasilje ne može rešiti u školi nego kod kuće, kad vaše dete nauči šta znači NE. Kad pre svojih prava nauči šta su obaveze. Kad su u obaveze koje dete treba da ima uključene i staromodne stvari kao što su poštovanje, marljivost, doslednost.
Izvor: Zelena učionica
Da li nas roditeljska sujeta čini slepim za loše postupke naše dece?
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Prijavi se za vebinar “7 roditeljskih mitova koji ti otežavaju život”
Da li je svaka kazna nepoželjna i traumatična za dete? Postoji li jedan pravi recept za podizanje dece? Koliko roditelji zaista mogu da utiču na svoju decu? Da li treba...
Jesam li ja kanta ili roditelj?
Nemam svoje granice. Ja sam majka koji je previše ozbiljno shvatila ideju da biti roditelj znači biti sigurna luka i kanta za negativne emocije svoje dece. Zato što želim da se osećaju potpuno prihvaćenim, dopuštam...
Mama i tata, ja nisam kriva što je vama loše!
„Mama i tata, ja nisam kriva za to što je vama tako… Nisam kriva što vi tako živite… tako jedno s drugim komunicirate… Nisam kriva što nemate hrabrosti i odlučnosti...
Nama niko nije govorio ”Volim te”
Piše: Angelina Radulović Nama niko nije govorio ”Volim te”. Nisi mogao isterati lako tu rečenicu iz naših naoko težački grubih roditelja. Njihove su reči bile skupe. Pohvale još skuplje....
U ovom tekstu su predstavljene dve krajnosti, tačnije ovi predatori koji sve prepuštaju svojoj deci koja nisu sposobna sama da odlučuju šta je dobro a šta loše, a autorka teksta nisam sigurna da li je ta druga krajnost koja misli da sa NE rešava sve, jer to “ne” samo po sebi ne znači ništa ako detetu nije jasno zašto “ne”, ako to samo znači-zato što mama kaže “ne”, onda to kod drugog ne mora da znači “ne” jer mu nije objašnjeno zašto, kad dođete u situaciju da morate da objasnite,i sami ćete možda shvatiti da li preterujete.
Čitajući tekst nisam stekla utisak da je autorka misli da sa NE rešava sve. Mislim da uopšte ne preteruje. Svako ko je bar jednom odveo dete u vrtić sreo sa sa ovakvim, ili sličnim situacijama.
Vi defektolog?
Osnovni razlog zbog kojeg bih voleo da moja deca odrastaju negde drugde…
Hvala na ovom tekstu. Ja sam vaspitač i susrećem se sa vršnjačkim nasiljem SVAKI DAN! Autor je u pravu: osećam se nemoćno, jer pokušavam da ispravljam krive Drine, a u suštini radim sa “donetim materijalom”.Ako je nešto kući OK, ja sam babaroga jer tražim da se držimo pravila….
Poštovana Lumita,
drago mi je da ste našli podršku. Sigurno je teško, ali molim Vas da zadržite svoje samopouzdanje, budite svesni da ste Vi predstavnik institucije i države, i budite što bolji stručnjak što možete biti.
Srdačno!
Sasvim sigurno dobijamo generacije dece koja se ponasaju kako ona zele a ne kako bi bilo dobro. Generacije dece koja znaju svoja prava, nicim zasluzena, a pojma nemaju ni o kakvim obavezama, ni odgovornosti. Nisu cak ni kriva deca, vec roditelji koji su popustljivi, cineci im magarecu uslugu. Sve je dozvoljeno, sve se kupuje, deca postaju nemotivisana, prevazisla su sama sebe i vise im nista ne drzi paznju. Tako ce 20 godina kasnije biti i sami jos gori roditelji, supruznici koji ne postuju nista i nikoga. Budi Bog s nama!