Ovo istraživanje pobija teorije o tome da je za decu stresno da često menjaju boravište, jer je za njih daleko važnije to što živeći i kod jednog i kod drugog roditelja imaju čvršće veze sa oboje.
Deca koja žive samo sa jednim roditeljem više su pod stresom nego deca čiji roditelji dele starateljstvo, bez obzira na nifo konflikta među roditeljima, pokazuje studija sa Stokholskog univerziteta.
“Moguće da je razlog tome što deca koja su upućena na samo jednog roditelja imaju manje kontakata sa familijom i prijateljima i manje novca. Prethodna istraživanja su pokazala da deca mogu brinuti zbog roditelja kojeg retko viđaju,” kaže Jani Turunen, demograf sa Stokholskog univerziteta.
Već se od ranije zna da je psihološko stanje dece bolje kada roditelji dele starateljstvo tako što deca borave jednake vremenske periode kod majke i oca. Nova studija je posebno proučavala nivo stresa kod dece, tako što su naučnici ispitivali 807 mališana razvedenih roditelja, postavljajući im pitanja o tome koliko često su pod stresom i kako se slažu sa roditeljima.
Ovo istraživanje pobija teorije o tome da je za decu stresno da često menjaju boravište, jer je za njih daleko važnije to što živeći i kod jednog i kod drugog roditelja imaju čvršće veze sa oboje.
“Življenje kod jednog ko drugog roditelja za decu ne znači nestabilnost. Zajedničko starateljstvo čini decu naviknutim na redovna preseljenja i dobar odnos i sa majkom i sa ocem,” zaključuje Jani Turunen.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Roditeljstvo bez cenzure na crtežima norveške mame
Roditeljstvo deluje kao uzbudljivo putovanje na koje većina nas želi da krene u nekom trenutku života, ali u stvarnosti, idila se vrlo često pretvara u svoju suprotnost. Norvežanka Jade Nordal...
“Ne” faza i kako se protiv nje boriti
Koju reč najčešće govori dete između jedne i tri godine? Svaki roditelj će vam odgovoriti bez razmišljanja – to je reč “Ne!” U bilo kojoj prilici, u bilo kakvim okolnostima,...
Evo zašto ne treba da pospremate nered za decom!
Da li bi protivotrov za dečiju sobu u haosu mogao biti tako jednostavan poput zatvaranja vrata? Stručnjaci kažu da malo nereda nije samo prihvatljivo, već je neophodno i za kreativnost....
Ništa mu ne fali – škola ga ne zanima, a kad igra video igrice on je miran
Ponekad pomislim da pišem o banalnim stvarima. O nečemu što u suštini svi znaju. Pogotovo kad pišem o temama vezanim za zdravlje i vaspitanje djece. Jer, većina ljudi, prosječnog nivoa...
Ma koja glupost. Zamislite vas, odrasle, da nedelju dana spavate u jednom tipu sobe, nocu ustakete i idete sanjivi u jedan toalet, imate razlicite police sa knjigama, razlicite rituale, i to se tao menja non stop-na 7 dana. Pa mi imamo svi potrebu za jednim domom, nasim , gde se osecamo sigurnim, opustenim. I kad smo na odmoru i lepo nam je, ipak jedva cekamo da udjemo u semu, ritam.
To je pristrasna stdija, jer je u Skandinaviji popularno da deca zive nedelju dana kod mame inedelju dana kod tate. Tu se vise vodi racuna o pravu roditelja, prvenstveno tata, koje se zale da ne vidjaju decu dovoljno.
To jeste tacno-da je tatama tesko, ali u centru nisu tate, vec dete.
Kakvu ce perspektivu dete imati, kad se u detinjstvu nauci na nedoslednost u dnevnim rutinama? na stalne selidbe. To znaci 4x nedeljno dete menja okruzenje. I to ne prestaje godinama. Ocekuje li se od takve dece da im bude dovoljno insirativan zivot sa jednom partnerkom u bracnoj zajednici 365 dana? Sa svim izazivima koje svakodnevica nosi? Ili ce nauciti da sve sto ne moze da zadovolji kod mame, moze da saceka nedelju dana i zadovolji kod tate?
Kako biste se vi osecali da nedelju dana zivite u svom stanu, a nedelju dana kod najbolje drugarice?
Da se menjaju stilovi vaspitanja, koralne norme, prihvatljivo/ ne, dozvoljeno/ ne, na nedelju dana?
Dete je u centru, ne roditelji!
Ne prepisujte sve sa zapada. Mislite malo svojom glavom.
Njihova deca su najvise rangirana po alkoholisanosti u maldosti. Ne znaju da izadju na kraj sa osecanjima. Glume stabilnost, a posle perioda alkoholisanosti, kad “stasaju” prelaze na sedative. 50% Skandinavaca je na sedativima.