Ovo istraživanje pobija teorije o tome da je za decu stresno da često menjaju boravište, jer je za njih daleko važnije to što živeći i kod jednog i kod drugog roditelja imaju čvršće veze sa oboje.
Deca koja žive samo sa jednim roditeljem više su pod stresom nego deca čiji roditelji dele starateljstvo, bez obzira na nifo konflikta među roditeljima, pokazuje studija sa Stokholskog univerziteta.
“Moguće da je razlog tome što deca koja su upućena na samo jednog roditelja imaju manje kontakata sa familijom i prijateljima i manje novca. Prethodna istraživanja su pokazala da deca mogu brinuti zbog roditelja kojeg retko viđaju,” kaže Jani Turunen, demograf sa Stokholskog univerziteta.
Već se od ranije zna da je psihološko stanje dece bolje kada roditelji dele starateljstvo tako što deca borave jednake vremenske periode kod majke i oca. Nova studija je posebno proučavala nivo stresa kod dece, tako što su naučnici ispitivali 807 mališana razvedenih roditelja, postavljajući im pitanja o tome koliko često su pod stresom i kako se slažu sa roditeljima.
Ovo istraživanje pobija teorije o tome da je za decu stresno da često menjaju boravište, jer je za njih daleko važnije to što živeći i kod jednog i kod drugog roditelja imaju čvršće veze sa oboje.
“Življenje kod jednog ko drugog roditelja za decu ne znači nestabilnost. Zajedničko starateljstvo čini decu naviknutim na redovna preseljenja i dobar odnos i sa majkom i sa ocem,” zaključuje Jani Turunen.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Majke dve direktorke i jedne doktorke daje svoj recept za podizanje uspešne dece
Jedna ćerka joj je direktorka kompanije YouTube, druga je profesor pedijatrije a treća suosnivač i direktor biotehnološke kompanije 23andMe. Ester Vojcicki objašnjava kako je vaspitala ćerke koje su stigle na...
Problem današnjih roditelja je što brkaju dečja prava sa privilegijama
Piše: Nikolina Milosavljević U svom radu sa klijentima često sam nailazila na situaciju da roditelji ne znaju šta je ono na šta dete ima pravo, a šta je ono što...
Postalo je tabu ponašati se prirodno u društvu svog deteta
Koliko me žalosti nedostatak saosećanja i responsivnosti prema deci, autoritarnost naročito prema bebama i todlerima (oprostite na psovci), isto toliko me pogađa i permisivnost – nepostavljanje očekivanja ponašanja, naročito kako...
Roditelj u virtuelnom dobu je sve zbunjeniji i neodlučniji
Autor: Katarina Đorđević Nekada se znalo: glavni „savetnici” u vaspitanju deteta bile su babe, tetke, strine i iskusne komšinice, a u slučaju komplikovanijih vaspitno-zdravstvenih dilema konsultovan je i – doktor...
Ma koja glupost. Zamislite vas, odrasle, da nedelju dana spavate u jednom tipu sobe, nocu ustakete i idete sanjivi u jedan toalet, imate razlicite police sa knjigama, razlicite rituale, i to se tao menja non stop-na 7 dana. Pa mi imamo svi potrebu za jednim domom, nasim , gde se osecamo sigurnim, opustenim. I kad smo na odmoru i lepo nam je, ipak jedva cekamo da udjemo u semu, ritam.
To je pristrasna stdija, jer je u Skandinaviji popularno da deca zive nedelju dana kod mame inedelju dana kod tate. Tu se vise vodi racuna o pravu roditelja, prvenstveno tata, koje se zale da ne vidjaju decu dovoljno.
To jeste tacno-da je tatama tesko, ali u centru nisu tate, vec dete.
Kakvu ce perspektivu dete imati, kad se u detinjstvu nauci na nedoslednost u dnevnim rutinama? na stalne selidbe. To znaci 4x nedeljno dete menja okruzenje. I to ne prestaje godinama. Ocekuje li se od takve dece da im bude dovoljno insirativan zivot sa jednom partnerkom u bracnoj zajednici 365 dana? Sa svim izazivima koje svakodnevica nosi? Ili ce nauciti da sve sto ne moze da zadovolji kod mame, moze da saceka nedelju dana i zadovolji kod tate?
Kako biste se vi osecali da nedelju dana zivite u svom stanu, a nedelju dana kod najbolje drugarice?
Da se menjaju stilovi vaspitanja, koralne norme, prihvatljivo/ ne, dozvoljeno/ ne, na nedelju dana?
Dete je u centru, ne roditelji!
Ne prepisujte sve sa zapada. Mislite malo svojom glavom.
Njihova deca su najvise rangirana po alkoholisanosti u maldosti. Ne znaju da izadju na kraj sa osecanjima. Glume stabilnost, a posle perioda alkoholisanosti, kad “stasaju” prelaze na sedative. 50% Skandinavaca je na sedativima.