Svaka četvrta godina je prestupna, a o tome zašto imamo prestupne godine i šta bi bilo da ih nema – čitajte u tekstu ‘Šta bi bilo da nema prestupnih godina?‘
S obzirom na to da je ovo jedan veoma neobičaj i poseban dan, za njega su vezane mnoge zanimljivosti, ali i običaji koji se primenjuju širom sveta.
Na ovaj dan žene prose muškarce
Iako danas nije zabranjeno da žena zaprosi svog partnera bilo kog dana u godini – ovaj dan je posebno značajan jer je predstavljao deo tradicije za koju se veruje da potiče iz Irske i to čak iz petog veka. Tada je 29. februar predstavljao Dan neženja i tada je bilo dozvoljeno i ženama da zaprose muškarca.
Veruje se da je ova tradicija deo legende o Svetoj Brigiti i Svetom Patriku, kada se Brigita požalila Patriku da žene predugo čekaju na udaju jer su muškarci neodlučni po tom pitanju i čekaju previše na prosidbu. Tada je ona zamolila da omogući ženama da zaprose muškarce – kad misle da je za to vreme, pa je Sveti Patrik odlučio da za to odredi baš 29. februar.
Ovaj običaj se pominje i u 16. veku kada je papa Grgur XIII proglasio gregorijanski kalendar i dodao 29. februar na svake četiri godine. Ova ideja se u tadašnjem društvu činila toliko neobičnom i smešnom da je ovaj dan predstavljao povod za komične predstave i sve ono što je ‘naopako’ i čudno. Tako su žene tada oblačile pantalone umesto suknje i ponašale se kao muškarci – čak i proseći muškarce.
Iako je ovo predstavljalo satirični prikaz, već od 18. veka žene su počele da koriste upravo ovaj dan kao povod da zaprose muškarca, a ta tradicija je doživela vrhunac početkom 20. veka u Velikoj Britaniji.
Loša/dobra sreća prati 29. februar
U nekim slučajevima se upravo ovaj dodatni dan smatra baksuznim. Škoti smatraju da oni koji se rode na ovaj dan neće imati previše sreće u životu. Ipak, ima i kultura koje smatraju da su upravo oni rođeni 29. februara posebni, sa nekim jedinstvenim darom rođeni – zbog čega su upravo rođeni na taj dan.
Osim toga, Grci smatraju da je prestupna godina, a 29. februar pogotovo, jako loše vreme za sklapanje braka i da brakovi sklopljeni u prestupnoj godini neće dugo trajati.
Zašto baš 29. februar?
Jasno je zašto je svaka četvrta godina prestupna i zašto se dodaje po jedan dan. Ali zašto je baš februar izabran za ovaj dodatni dan?
Kroz istoriju kalendar se mnogo puta menjao, pa je jedno vreme godina bila sastavljena od 10 meseci, a vreme od kraja decembra do početka marta se nije merilo – već se čekalo da prođe zima. Međutim, da bi se ipak popunilo ovo vreme, Numa Pompilije, drugi od sedam rimskih kraljeva, odlučio je da kalendaru doda još dva meseca: januar i februar.
Nakon toga, broj dana u kalendaru se promenio, menjao se i raspored, pa čak i naziv meseci, a prema raspodeli dana – februar je ‘ostao’ sa najmanje dana, pa je bilo logično da upravo ovaj mesec dobija svake četiri godine po jedan dan kada je prestupna godina.
Kako da znamo koja je prestupna godina, a koja nije?
Prestupna je svaka četvrta godina, odnosno ona godina čije su poslednje dve cifre deljive sa četiri. Međutim, i u ovom pravilu postoje izuzeci.
Naime, prestupne godine ne mogu biti one koje označavaju kraj veka – sem ako nisu deljive sa 400. Tako, na primer, 2000. godina jeste prestupna, kao što će biti i 2400, ali 2100. godina neće biti prestupna.
Izvor: Detinjarije.com
