1) književnost razvija mogućnost preciznog formulisanja vlastitih stavova, dakle iz nemih bića pretvara nas u ljude;
2) književnost pokazuje da svet nisu šarena vrata u koja telad zadivljeno gleda, već šuma znakova koji se mogu i moraju tumačiti, ako čovek ne želi da bude to tele;
Pročitajte i: Savremeno školovanje podanika
3) književnost kroz istoriju književnosti i žanrove utopije i distopije stvara ljudsko vreme sačinjeno od prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, koje se razlikuje od vremena životinja koje poznaju samo sadašnjost i ništa više. Dodajmo tu i nacionalni prefiks – dakle, radi se o srpskoj književnosti. Šta nam proučavanje kanona srpske književnosti pokazuje? To da nismo narod specijalizovan za traženje milostinje iz svakakvih fondova i robovski rad od jutra do sutra za koricu hleba, već da smo – i dalje – kultura koja je dala svoj doprinos evropskoj i svetskoj kulturnoj baštini.
Dakle, srpska književnost sve nas, uključujući i decu iz tzv. stručnih škola, upućuje na to da su slobodni i kulturni ljudi koji ne zaslužuju robovski status. Slutim da upravo zato i teže da je odvoje od te dece.
slobodanvladusic.net
Izvor: Politika
Pročitajte i: Počnimo da učimo decu kako, a ne šta da misle!
