Pametni mobilni telefoni i tableti koji se daju sasvim maloj deci jedan su od razloga zbog čega ona sve kasnije počinju da pričaju, postaju sve više lenja i nezainteresovana za okolinu.
Od najranijeg uzrasta deci dajemo tablete i mobilne telefone, a to nikako nije dobro
Sigurno se svakome desilo da malom detetu, da bi bilo mirno neko vreme, da tablet ili mobilni telefon da se zanima. A onda to polako počinje da prelazi u naviku… Stručnjaci upozoravju da tako nešto kod male dece može drastično da uspori razvoj govora.
Pametni mobilni telefoni i tableti koji se daju sasvim maloj deci jedan su od razloga zbog čega ona sve kasnije počinju da pričaju, postaju sve više lenja i nezainteresovana za okolinu. Tako smo došli u situaciju da imamo armiju dece koja sa dve ili tri godine ne izgovaraju ni mama ni tata ili se čak toliko povlače u svoj svet da mogu da deluju kao da su autistična, kažu stručnjaci.
Došli smo u situaciju da imamo armiju dece koja sa dve ili tri godine ne izgovaraju ni mama ni tata ili se čak toliko povlače u svoj svet da mogu da deluju kao da su autistična, kažu stručnjaci.
– Era moderne tehnologije, pored razvoja tehnološke komunikacije, donela nam je i drugi, nesavršen vid komunikacije koja nije svojstvena čoveku kao socijalnom biću. Čovek je postao nemi posmatrač. Kada ceo ovaj proces primenimo na dete, pored “moderne hrane”, “modernog radnog vremena”, “modernog odrastanja”, imamo potomstvo koje je u sveopštem kašnjenju za nekim davno postavljenim normama – upozorava logoped Neda Milošević.
Ona dodaje da se deci vrlo često daju sadžaji na engleskom jeziku, što je opet na njegovu štetu.
– Detetu koje još nije ovladalo ni maternjim jezikom nije preporučivo da sluša sadržaje na stranom. Zato danas imamo armiju dece koja sa dve ili tri godine ne izgovaraju ni mama ni tata, ali znaju da broje ili izgovore boje na engleskom jeziku koje najčešće opsesivno ponavljaju, a ne razumeju ga – pojašanjava Milošević.
Licem u lice, ne klikom ili preko tač skrina
Prema njenim rečima, posledično imamo i izostanak učenja dvosmerne komunikacije, te najčešće takva deca ne umeju, odnosno nisu naučena da iniciraju komunikaciju na adekvatan, verbalan, način.
Čitav je spektar načina komunikacije koji se razvija pre pojave govora, a koji se može razvijati isključivo u živoj, dvosmernoj komunikaciji – licem u lice, ne klikom ili preko tač skrina.
Od najranijeg uzrasta deci dajemo tablete i mobilne telefone, a to nikako nije dobro
Psihoterapeut Zoran Milivojević smatra da su igrice i svi sadržaji, koji su namenjini maloj deci, dobro psihološki osmišljeni. Dete dobija zadovoljstvo, sve je puno šarenih boja. Dobijaju čak i nagradu, ukoliko igraju neke igice, jer prelaze nivoe.
Ponašaju se kao da su autistična
– S jedne strane imaju te igrice, taj neki svet koji im pričinjava zadovoljstvo, a sa druge strane imaju realan svet, koji im je nezanimljiv. Pošto im je on dosadan, oni, i tako mali, jedva čekaju da se vrate tabletu, da gledaju te sadržaje koji im pričinjavaju zadovoljstvo. Zbog te nezainteresovanosti za spoljni svet, deca počinju da se ponašaju kao da su autistična – upozorava Milivojević.
Najmlađi samo nekoliko minuta dnevno
Kako kaže logobed, moderan način života osudio je porodicu da detetu od osam meseca starosti, kao stimulativno i zabavno sredstvo nudi telefon ili tablet, svakodnevno i po više sati. Ipak moderna tehnologija je realnost, sveprisutana je i neizbežna, zaot iz toga treba izvući korist.
– Postoje sadržaji koji su korisni i koji mogu blagodetno da utiču na razvoj govora i jezika, ali naravno u odgovarajućoj meri i isključivo na jeziku okruženja. Takve sadžaje ne treba nuditi više od nekoliko minuta dnevno i naravno birati one koji su kvalitetni i prilagođeni uzrastu. Za stariju decu korišćenje tableta i mobilnih telefona treba ograničiti na pola sata dnevno – savetuje logoped Neda Milošević.
Sonja Todorović
Izvor: Blic
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Toksični roditelji – oni koji se stalno šale na račun deteta
Sećate li se stare izreke: “Štapovi i kamenje mi mogu polomiti kosti, ali reči me...
Dete je ljuto? Tužno? Pa dobro, bože moj…
Moje dete je osetljivo, emotivno, ima divnu dušu, reći će vam 90% roditelja. I biće u pravu. Jer su deca zaista takva. Vrlo rano u detinjstvu im se razvije empatija...
Tata se odselio. Mama je plakala, ali je rekla da je tako bolje
Danas sam dobro. Ali nisam bio dobro više dana nego što jesam. Priča kreće mesecima pre konačnog razvoda mojih roditelja kad je kod kuće postalo neizdrživo. Pitali su me kasnije...
Žarko Trebješanin: Roditelj odgovorni vaspitač ili pokorni sluga dece?
Žarko Trebješanin, profesor psihologije na Beogradskom univerzitetu Kod nas u Srbiji dugo je postojao stari sistem tradicionalnih vrednosti i strogog, patrijarhalnog vaspitanja. Autoritet roditelja i starijih bio je neprikosnoven a...
Ovo je potpuno netačno. Imam sina od 2,6 godine koji gotovo svakodnevno koristi “pametne uređaje”. Priča kao i svaki dvogodišnjak.Uz pomoć istih tih uređaja zna sve bojeve, boje, zivotinje i masu drugih pojmova na engleskom, i zna da razlikuje srpski i engleski. Dostupno im je toliko informacija koje su nama bile nezamislive nekad, i smatram da bi bilo pogrešno ne pružiti ih deci. Oduševljeno svaki dan ide napolje i sve ga zanima.
Problem nisu “pametni telefoni” nego roditelji koji se ne potrude da objasne detetu. Sve je manje roditelja koji dozvoljavaju deci da sama eksperimentišu od rođenja, nego ih parališu sa: Neka mama/tata će to da uradi za tebe.
Tako da deca beže u to malo što mogu sama bez “pomoći” da rade. Izvesti dete svaki dan na isto prvo igralište nije dovoljno. I njima trebaju promene, otkrivanja… To je razlog zašto neće napolje.
Roditelji danas biraju lakše načine, ne shvatajući da time sebi u stvari otežavaju. Ali nema se vremena a ni strpljenja za male istraživače. Oktiviti “pametne telefone” je besmisleno. Oni uz kombinaciju sa obašnjenjima i vizuelnim prikazima u stvarnom svetu doprinose više nego što su nas roditelji učili bez istih.
U mom slučaju se pokazalo kao tačno.