Mada su fizički bezbedna, ova deca žive u “menalnoj” ratnoj zoni u kojoj neprestano trpe napade roditeljskih strahova, želja i ambicija
Kim Džon Pejn je pedagog i autor knjige “Jednostavno roditeljstvo” u kojoj opisuje kako moderan način odgajanja dece dovodi do psihičkih problema od kojih je najrašireniji takozvani ADHD ili poremećaj hiperaktivnosti i deficita pažnje.
Pejn je na grupi dece sa ovim poremećajem sproveo eksperiment – pojednostavio im je život. Rezultati su premašili dejstvo klasične terapije lekovima poput Ritalina. Čak 68% dece je izgubilo simptome, a primećen je i za 37% bolji akademski uspeh.
Jednostavnost detinjstva
Do svog zaključka da deca u zapadom svetu trpe posledice pretpavanja života raznim nadražajima, Pejn je došao zahvaljujući svom iskustvu u izbegličkim kapovima u Džakarti u Indoneziji. Tamo je imao prilike da vidi simptome posttraumatskog stresa kod dece – ona su bila nervozna, preosetljiva na nadražaje i zazirala su od svega novog i nepoznatog. Kada se kasnije vratio u Englesku i započeo sa privatnom praksom, shvatio je da mnoga deca koja mu dolaze – ispoljavaju iste simptome kao deca iz ratnih zona!
Četiri “previše” protiv kojih se treba boriti
Zaključio je da, mada su fizički bezbedna, ova deca žive u “menalnoj” ratnoj zoni u kojoj neprestano trpe napade roditeljskih strahova, želja i ambicija. U njihovim životima bilo je previše svega, što je prouzrokovalo “kumulativnu stresnu reakciju”, svojevrsni odbrambeni mehanizam.
Savremena deca izložena su bujici informacija koje nisu u stanju da obrade i razumeju. Rastu sve brže jer i naša očekivanja sve brže rastu.
Moja deca imaju previše stvari
Roditelji samo žele najbolje za svoje dete. Upisuju ga na bezbroj aktivnosti – fudbal, muziku, borilačke veštine, balet. Vreme im je isparcelisano a kalendar pretrpan. Njihov životni prostor nakrcan je edukativnim knjigama, uređajima i igračkama. Prosečno dete na Zapadu ima preko 150 igračaka i godišnje dobija oko 70 novih. Ono je zaslepljeno tolikim šarenišem i preplavljeno mogućnostima izbora.
Zbog toga je njegova igra površna i ono ne uspeva da utone u maštanje.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Ne mogu da se izborim sa uvredom
Aleksandar Tkačenko je ruski psiholog i pisac, čiji je tekst „Ne mogu da se izborim sa uvredom“ preuzet iz njegove knjige „Snežna osećanja“, koju je objavila moskovska izdavačka kuća „Nikeja“...
Psiholog tvrdi: Roditelji su mnogo veći paničari od dece
Slovenački klinički psiholog Aleksander Zadel ističe dva ekstrema u roditeljstvu: roditelje sa očekivanjima koji su veoma zahtevni i preterano zaštitnički nastrojene roditelje koji dugoročno predstavljaju najveću opasnost po decu, jer...
Danas su mladima idoli jutjuberi i blogeri: Zašto je došlo do krize autoriteta
Ništa ne jača autoritet poput ćutanja, reči su slavnog renesansnog umetnika Leonarda da Vinčija, dok je za velikog naučnika Alberta Ajnštajna “nepromišljeno slušanje autoriteta najveći neprijatelj istine.” Da li je...
Ne plašite se da postavite granice. Detetu trebaju granice kako bi odraslo srećno i zdravo!
Iz mog iskustva, deca se menjaju onoga trenutka kad roditelji promene svoj način vaspitanja. Ne plašite se da postavite granice. Današnja deca su nestrpljiva, nedruželjubiva, dosađuju se, a roditelji im...
Nema komentara.