Na prvi pogled deluje da je sve u redu: s jedne strane dete uči da novac i pokloni u njegovom životu ne dolaze tek tako, a s druge – dete ima stalnu stimulaciju da postane još bolje. Međutim, istraživanje je pokazalo da takav pristup sobom nosi bar dva nedostatka.
Piše: Konstantin Šijan
Kada sledeći put rešite da dete zatrpate poklonima, razmislite još jednom
Istraživači sa Univerziteta Misuri ispitivali su hiljade odraslih mlađih ljudi u cilju utvrđivanja koji sistem vaspitanja primenjuju savremeni roditelji. Ispostavilo se da se većina u vaspitavanju dece služi materijalnim stimulansima.
To znači da ako hoće da ispolje brigu i ljubav prema detetu, najčešće mu kupuju neki poklon. Ako hoće da kazne dete – zabranjuju mu da koristi neke stvari. A ako hoće da ga nauče nekim pravilima i dužnostima, gotovo uvek koriste materijalne stimulanse – novac ili obećanje da će dete dobiti taj i taj gedžet.
Rezultati ovog interesantnog istraživanja su objavljeni u časopisu Consumer Research.
Naučnici su došli do zaključka da sve veći broj mladih majki i očeva stimuliše decu pomoću novca ili stvari. Ako je dete namestilo krevet – dobiće sladoled; ako bude imalo dobre ocene – dobiće iPhone na polugodištu; ako pomaže u raspremanju kuće – dobiće nove farmerke.
Na prvi pogled deluje da je sve u redu: s jedne strane dete uči da novac i pokloni u njegovom životu ne dolaze tek tako, a s druge – dete ima stalnu stimulaciju da postane još bolje.
Međutim, istraživanje je pokazalo da takav pristup sobom nosi bar dva nedostatka. Kao prvo, materijalni pokloni ne usrećuju decu. To je potvrđeno naknadnim istraživanjima. Kao drugo, deca koja od detinjstva imaju takav tretman uče da sebe i druge ocenjuju na osnovu materijalnog dobra kojim raspolažu. Ako detetu plaćate za njegovo primerno ponašanje, ono će na podsvesnom nivou, dakle samo nesvesno toga, početi da se ružno ponaša prema onoj deci koja nemaju igračke kakve ima ono.
To mnogo šta objašnjava, zar ne? Da li ste se nekada zapitali zašto učenici nižih razreda šikaniraju decu koja recimo nemaju mobilni telefon? Ili zašto školarci reketiraju slabije od sebe oduzimajući im novac i igračke?
Isto to važi i za obrnutu stimulaciju. Ako detetu zabranjujete da koristi omiljene stvari zato što je donelo kući keca, nemojte se čuditi ako vas za mesec dana pozovu u školu jer vaše dete otima stvari drugoj deci.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Savet stručnjaka: Kako da sprečim sina da proba drogu?
Dragi čitaoci, započeli smo novu rubriku “Faktor iznenađenja” u saradnji sa Razvojnim centrom za decu i odrasle “Faktor”, koji okuplja vrsne stručnjake koje se bave razvojem dece – psihologe, pedagoge, defektologe, pedagoge, psihoterapeute,...
Prepoznajte anskioznost kod dece na vreme
Ova tri elementa u ponašanju ukazuju da dete možda pati od anksioznosti. Evo na šta bi trebalo da obratite pažnju da biste detetu mogli da pomognete na vreme. Svi roditelji...
Strah od škole: Zašto se javlja i šta možemo da učinimo?
Тo je otpor deteta da ide u školu zbog iracionalnog straha koji je vezan za određene objektivne ili izmišljene okolnosti. Strah prouzrokuje jaku nelagodnost i dete se na različite načine...
Saveti psihologa: Dečja igra – ključ za srećno detinjstvo
Piter Grej, razvojni psiholog sa Bostonskog koledža, smatra da je igra ključna za prevazilaženje urođenih nagona ka agresiji i dominaciji. Kao i da su, zahvaljujući igri koja dovodi do uzajamne...
Nema komentara.