Prestanite svoje dete da tretirate kao dete.
Ne šalim se.
Ako mi ne verujete, isprobajte sledeće metode na svom bračnom drugu:
- Izdajte naizgled proizvoljna naređenja bez konteksta i objašnjenja („Ne diraj to.“)
- Ignorišite povratne informacije („Hoćeš li u park? Ne? Svejedno ima da ideš.“)
- Postavljajte retorička pitanja na pasivno-agresiva način („Da li veliki dečaci plaču?“)
- Na ljutnju uzvraćajte sa novim naređenjima („Prestani da se duriš.“)
- Samostalnost suzbijajte u svakoj prilici („Daj da ti ja to uradim. Povredićeš se.“)
- Nametninte proizvoljne kazne („Nastavi tako i oduzeću ti ključeve od kola.“)
Probajte nedelju dana ozbiljno da se držite ove metode i ako ne dođe do bar jedne teške svađe između vas i supružnika, vi ste pravi srećković.
Kako onda vaspitavati dete a ne tretirati ga kao dete? Evo nekih caka koje su nama upalile:
Objasnite
Deca stalno pitaju „zašto?“ jer zaista žele da nauče. Ako to prestanu, to je zato što im ne dajete odgovore.
Kada dete traži da mu nešto pokažete, dobili ste vrsnu priliku da podučavate. Objasnivši razloge i kontekst nekog pravila, dali ste detetu materijal od kog će izgraditi sopstvene moralne okvire.
To je dobra prilika i da preispitate sopstvena pravila. Da li zaista imate čvrst razlog zbog kog zabranjujete detetu da pravi grimase? Ne uzimate li sebe isuviše ozbiljno?
Deca se najvećma nerviraju što nemaju dovoljno izbora. A vi ste najviše pod pritiskom što svaki čas morate da donosite neke beznačajne odluke umesto njih.
