Zašto Finski obrazovni sistem intrigira svet: "Učimo decu smislu života"

Škola bi trebalo da bude mesto gde učimo decu smislu života; gde deca uče da su nam potrebna; gde se mogu naučiti zajedništvu.

Autor: Christine Gross-Loh

Finski obrazovni sistem nam često djeluje paradoksalan jer krši mnoga pravila koja mi uzimamo zdravo za gotovo. Deca u Finskoj u školu ne kreću prije sedme godine. Imaju više raspusta, kraću nastavu i manje domaćih zadataka od ostalih industrijalizovanih nacija. Ne postoje programi za nadarene, gotovo da nema privatnih škola, a nema ni standardizovanih testova na državnom nivou.

“Deca u Finskoj u školu ne kreću prije sedme godine. Imaju više raspusta, kraću nastavu i manje domaćih zadataka od ostalih industrijalizovanih nacija.”

Ipak, tokom protekle decenije, Finska je po uspehu svojih učenika konstantno na samom vrhu prema Programu za međunarodno testiranje učenika (PISA). Inače, PISA je standardizovani test koji rade 15-godišnjaci u 65 država i teritorija širom svijeta. Finski đaci nisu uvek bili među najboljima. Finska je iznova gradila svoj odlični, efikasni, i ravnopravni obrazovni sistem tokom nekoliko decenija, a koncept kojim se vodila gotovo svaka obrazovna reforma bio je jednakost. Finski paradoks je u tome što fokusiranjem na jednakost za sve, Finska uspijeva razvijati individualni potencijal svakog deteta.

Pročitajte i: Škole u Finskoj – mesto za rad i radost

Šta možemo naučiti od Finske?

U Finskoj se često može čuti izreka: “Ne možemo sebi priuštiti da protraćimo nijedan mozak.” Deca se smatraju jednim od najvrednijih resursa Finske. Ulažete mnogo u obezbeđivanje osnovnih resursa, tako da sva deca mogu napredovati. Kako ove ideje podupiru vaš obrazovni sistem?

“Nekada smo imali sistem koji nije bio zaista ravnopravan. Moji roditelji nikada nisu imali pravu mogućnost da studiraju ili da steknu visoko obrazovanje. Tokom 1960-ih godina smo odlučili da ćemo pružati besplatno kvalitetno obrazovanje za sve. Čak su i univerziteti besplatni. Ravnopravnost znači da podržavamo svakoga i da nećemo protraćiti ničije veštine. Mi ne znamo u šta će izrasti naša deca – ne možemo znati da li će jedan prvačić postati slavni kompozitor ili naučnik. Bez obzira na pol, poreklo, društveno-ekonomski status, svako treba da dobije jednaku šansu da najbolje iskoristi svoje veštine. To je važno zato što mi radimo na razvoju potencijala ukupnog ljudskog kapitala u Finskoj. Iako nemamo naftu ili minerale ili neke druge prirodne resurse, mi mislimo da je ljudski kapital takođe vredan resurs.”

Podeli tekst:

1 2 3 Sledeća strana