Škola bi trebalo da bude mesto gde učimo decu smislu života; gde deca uče da su nam potrebna; gde se mogu naučiti zajedništvu.
Finski obrazovni sistem nam često djeluje paradoksalan jer krši mnoga pravila koja mi uzimamo zdravo za gotovo. Deca u Finskoj u školu ne kreću prije sedme godine. Imaju više raspusta, kraću nastavu i manje domaćih zadataka od ostalih industrijalizovanih nacija. Ne postoje programi za nadarene, gotovo da nema privatnih škola, a nema ni standardizovanih testova na državnom nivou.
“Deca u Finskoj u školu ne kreću prije sedme godine. Imaju više raspusta, kraću nastavu i manje domaćih zadataka od ostalih industrijalizovanih nacija.”
Ipak, tokom protekle decenije, Finska je po uspehu svojih učenika konstantno na samom vrhu prema Programu za međunarodno testiranje učenika (PISA). Inače, PISA je standardizovani test koji rade 15-godišnjaci u 65 država i teritorija širom svijeta. Finski đaci nisu uvek bili među najboljima. Finska je iznova gradila svoj odlični, efikasni, i ravnopravni obrazovni sistem tokom nekoliko decenija, a koncept kojim se vodila gotovo svaka obrazovna reforma bio je jednakost. Finski paradoks je u tome što fokusiranjem na jednakost za sve, Finska uspijeva razvijati individualni potencijal svakog deteta.
Pročitajte i: Škole u Finskoj – mesto za rad i radost
Šta možemo naučiti od Finske?
U Finskoj se često može čuti izreka: “Ne možemo sebi priuštiti da protraćimo nijedan mozak.” Deca se smatraju jednim od najvrednijih resursa Finske. Ulažete mnogo u obezbeđivanje osnovnih resursa, tako da sva deca mogu napredovati. Kako ove ideje podupiru vaš obrazovni sistem?
“Nekada smo imali sistem koji nije bio zaista ravnopravan. Moji roditelji nikada nisu imali pravu mogućnost da studiraju ili da steknu visoko obrazovanje. Tokom 1960-ih godina smo odlučili da ćemo pružati besplatno kvalitetno obrazovanje za sve. Čak su i univerziteti besplatni. Ravnopravnost znači da podržavamo svakoga i da nećemo protraćiti ničije veštine. Mi ne znamo u šta će izrasti naša deca – ne možemo znati da li će jedan prvačić postati slavni kompozitor ili naučnik. Bez obzira na pol, poreklo, društveno-ekonomski status, svako treba da dobije jednaku šansu da najbolje iskoristi svoje veštine. To je važno zato što mi radimo na razvoju potencijala ukupnog ljudskog kapitala u Finskoj. Iako nemamo naftu ili minerale ili neke druge prirodne resurse, mi mislimo da je ljudski kapital takođe vredan resurs.”
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Prosvetari o planu za septembar: Nemoguće u praksi primeniti kombinovani model nastave
Unija sindikata peosvetnih radnika Srbije ocenila je da je nemoguće u praksi primeniti kombinovani model nastave, koji se od 1. septembra najavljuje u osnovnim i srednjim školama, gde je predviđeno...
Ranko Rajović o mogućim posledicama onlajn nastave
Dr Ranko Rajović, autor NTC programa učenja, saradnik Unicefa za ranu edukaciju, osnivač Mense u Srbiji i nekoliko zemalja u regionu, za Nova.rs priča šta se zbog onlajn nastave menja...
Otpisani klasici vraćaju se u lektiru
Planovi i programi nastave i učenja za sve četiri godine gimnazije nisu najbolje reformisani kada je o izučavanju srpskog jezika i književnosti reč i potrebno ih je revidirati. Zato bi...
Drugačiji model za srednjoškolce – jedne nedelje u klupama, druge nedelje od kuće
Organizacija nastave za srednjoškolce biće jednostavniji zadatak u odnosu na onaj koji su u Ministarstvu imali kada su razrađivali modele za osnovce, a za to postoji nekoliko razloga, objasnio je...
1 komentar.