U nastavu je uvela robota od Lego kockica, a klasično programiranje “prebacila” je na programiranje na robotu.
“Zašto to učimo i čemu uopšte služi”, pitali su učenici profesorku informatike Katarinu Veljković. Tragala je po celom svetu za načinom da đacima jasno pokaže svrhu linija teksta na crnom ekranu. To je bio početak Katarininih inovacija u obrazovanju.
Ova nastavnica računarstva i informatike u Prvoj kragujevačkoj gimanziji, nedavno je ušla u top 50 finalista za prestižnu nagradu Global Teacher Prize, za koju se borilo 10.000 nastavnika iz 179 zemalja. Kriterijumi su bili inovativnost, da učenici postižu dobre rezultate u daljem školovanju, da postaju građani sveta…
Deca su “kriva”
Na pitanje šta to konkretno radi što je kvalifikuje za 50 najboljih, Katarina kaže da je sve počelo kada su je pre 14 godina zapravo deca naterala da bude kreativna.
– Predavala sam programiranje budućim mašincima koji jednostavno nisu videli čemu će im služiti to što uče – linije teksta na crnom ekranu. To me uznemirilo, kako ću ih onda nečemu naučiti. Strah je brzo zamenio polet i počela sam istraživanje šest meseci proučavajući kako ovakve probleme rešavaju nastavnici u svetu. Izabrala sam robota. Onda sam istraživala koji robot, koliko košta, može li da ga kupi škola ili ja sama. Mene su deca naterala da tragam za rešenjem- priča Katarina.
U nastavu je uvela robota od Lego kockica. Klasično programiranje “prebacila” je na primenu programiranja na robotu.
– Kada sam uvela robota sve je dobilo smisao. Počeli su da povezuju- tu ima hidraulike, mašinskih delova, da se pitaju- kako sada od tih Lego kockica da napravim zupčanik koji će da načini pokret levo ili desno. Kada ja onda isprogramiram, napišem neku liniju koda i to robot uradi, onda oni vide čemu sve to. A onda su oni počeli da kreiraju programe za robota- razjašnjava jedna od 50 najboljih nastavnica na svetu.
Katarina je osmislila i virtuelnu učionicu. To je platforma na kojoj postavlja predavanja i zadatke koje učenici rade na času. I ako ne prisustvuju nastavi, đaci mogu da je prate sa svog telefona ili računara. Zbog toga Katarinina učenica, koja je šest meseci bila u Danskoj, nije propustila ništa od nastave u Kragujevcu.
Raditi za dobro drugih
Đaci Katarine Veljković učestvovali su na mnogim državnim i svetskim takmičenjima svojim projektima i odnosili nagrade. Razvili su “pametnu košnicu” koja je predstavljena i na Evropskom takmičenju učeničkih kompanija. Senzori za vlagu i temperaturu, mikrofon i kamera u košnici pčelaru putem interneta omogućavaju da prati stanje u košnicama i brzo interveniše. U projektu “pametna bašta” učenici su postavili senzore u baštu, a oni registruju kada nema dovoljno vode i pokreću pumpu iz rezervoara gde je prikupljena kišnica. Ali, zašto su Katarinini učenici, mahom gradska deca, smišljali “poljoprivredne” projekte iz tematike koja im nije bliska?
– Učim ih da tehnologiju ne koriste samo da bi pravili igrice, nego da naprave i alatke koje će pomoći drugim ljudima, da razmišljaju šire. Napravili su i naočare za slepe i slabovide, uređaj koji pomaže ljudima da se snađu u prostoru. Naočari koriste sistem funkcionisanja slepih miševa, odnosno eho – pojašnjava jedan od najboljih nastavnika Katarina Veljković.
Nastavnica i kosmos
A onda je jedna od 50 najboljih nastavnika na svetu rešila da bude još bolja. Konkurisala je i primlena u Honeywell Space Academy programu u Alabami, kao prva nastavnica iz Srbije. Ovu obuku je prošla u junu 2018.
– To je bio kamp na kome se nastavnici edukuju kako da različitim metodama drže časove iz STEM predmeta (science, technology, engineering, mathematics). Imali smo različite simulacije i radionice. Ono što iz ovog programa primenjujem je da je jako važno da kada se daje problem i kada ga učenici rešavaju, to budu autentični i multidimenzionalni problemi koji će imati više od jednog rešenja. Rešavajući problem na svoj način, učenici postaju vlasnici svog znanja. Nema usiljenosti niti klasičnog podučavanja u kome objašnjavam učenicima šta je, na primer, motor i kako on radi. Oni sami otkrivaju, na primer šta sve motor treba da sadrži da bi mogao da pokreće- objašnjava Katarina.
Dodaje da ne bi mogla da uvede ove inovacije da nije imala podršku direktora škola gde je radila i da nije prepoznata od strane Udruženja “Živojin Mišić”, koje u Srbiji bira najbolje nastavnike. Sredinom februara 2019. od 50 najboljih biće izabrano 10 nastavnika, a pobednik će dobiti milion dolara za ulaganje u obrazovanje.
A Katarina Veljković pre 15 godina nije ni razmišljala da po završenim studijama matematike i informatike bude profesor.
– Igrom slučaja sam “upala” u školu, i to je bilo to. Zaljubila sam se – kaže jedna od najboljih nastavnika na svetu.
Marija Raca
Izvor: Telegraf
