Kao i mnogi Srbi, imao sam običaj da u fioci držim nekoliko kutija antibiotika, za „nedajbože”. Svake godine, kada bi me zakačila epidemija gripa, i kada bih pao u krevet, krenuo bih da ih pijem. Posle nekoliko dana, antibiotici bi učinili svoje i bio bih izlečen. Sve je to lepo, osim što sam nedavno saznao da moje izlečenje nikada nije imalo nikakve veze sa antibioticima. Ne samo da ne utiču na grip, već je uzimanje istih kada nisu potrebni izuzetno opasno.
Lekari već godinama pričaju ove stvari, ali očigledno informacija ne dolazi do ljudi. I kod nas i u svetu mediji se već godinama bore da podignu svest ljudi o ovom problemu. No, izgleda da postoji neki problem u komunikaciji.
Grip i prehlada su bolesti za koje ne postoji lek. Jednostavno, ne postoji. Većina onih šarenih tableta za prehladu koje se mogu naći u apoteci su placebo pilule sa dobrim marketingom – osećamo se bolje jer smo „popili neki lek” i preduzeli nešto povodom naše bolesti. No, ispijanje tih šarenih pilula sa lepim reklamama nije strašno – osim što škodi našem novčaniku. Ispijanje antibiotika je daleko opasnije.
Antibiotici su napravljeni za lečenje bakterijskih infekcija, a grip i prehlada su virusi. Virusi i bakterije nemaju nikakve sličnosti, osim što su i jedni i drugi nevidljivi i sitni. Uzimanjem antibiotika onda kada telu nisu potrebni, doprinosimo stvaranju takozvane rezistencije na antibiotike, i vremenom oni sve manje deluju, ne samo na nas, već na celu populaciju. Ovo je ozbiljan problem, i ako se ovo bezbrižno ispijanje antibiotika nastavi, predviđanja su da će u budućnosti desetine miliona ljudi svake godine umirati od davno iskorenjenih bolesti, jer bakterije postaju sve otpornije i navikavaju se na antibiotike.
Stotine novih studija pokazale su da vitamin Ce nema apsolutno nikakvog uticaja na grip i prehladu
U Srbiji su antibiotici tretirani zdravo za gotovo. Drže se u fioci, pored aspirina i kafetina, i piju se čim krene temperatura i neka malo jača prehlada koja nas obori. Međutim, u nekim državama lekari i mediji su uspeli da promene svest građana o antibioticima. Ovo sam primetio kada sam otišao na put u Ameriku. Kao i svaki Srbin, poneo sam sa sobom tri kutije antibiotika. Kada su to videli moji prijatelji, koji tamo žive, bili su u šoku: „Zar i ti? Zašto, pobogu, svi vi koji dolazite iz Srbije nosite sa sobom te antibiotike, kao da živite u pećinskom dobu!”
Pričajući s ljudima, shvatio sam da je tamo svest građana o zloupotrebi antibiotika neuporedivo veća. Ima i tamo ljudi koji pokušavaju da „leče” grip antibioticima, ali mnogo manje nego kod nas. To je bio trenutak kada sam shvatio da sve vreme živim u zabludi oko ovog čudesnog leka.
Jer, to je zaista čudesan lek. Pre manje od sto godina ljudi su umirali od bakterijskih bolesti za koje danas niko i ne zna, samo zahvaljujući antibioticima. Bakterijske bolesti su bile glavni uzrok smrti, kao što je to danas kancer. Još uvek su žive neke prabake i pradede koji mogu da nam potvrde da je to istina. Pronalazak antibiotika u to vreme je bio kao kada bi danas neko pronašao lek protiv raka. No, ljudi se uvek vrlo kratko raduju lepim vestima i brzo na njih zaborave. Tako su antibiotici u roku od 50 godina promenili imidž, od čudesnog leka na koji se gleda sa strahopoštovanjem do obične dosadne pilule koja se tretira isto kao čaj ili vruća supa.
Postoji još jedna velika zabluda oko lečenja gripa, a ona se zove vitamin Ce. Stotine i stotine novih studija pokazale su da vitamin Ce nema apsolutno nikakvog uticaja na grip i prehladu. Glavni krivac za ovu zabludu je Linus Pauling, jedini naučnik u istoriji koji je dobio dve Nobelove nagrade. Linus je bio zvezda medija, najuticajniji naučnik na svetu. Krajem sedamdesetih godina postao je opsednut vitaminom Ce. Išao je po televizijama i manično govorio kako je to univerzalni lek za sve bolesti, čak i za rak (od koga je na kraju i preminuo). Ovo ludilo za vitaminom Ce koje je Linus proizveo traje i dan danas. Ispijanje vitamina Ce kada smo bolesni nije ništa drugo do odjek iz prošlosti, odjek pogrešne ideje nekada cenjenog naučnika, koji je pred kraj svog života malo „izgubio kompas”.
No, vratimo se na antibiotike, jer je njihovo pogrešno korišćenje daleko opasnije. Ja nisam lekar, stoga pitajte njih šta misle o ovome, a sve ovo možete pronaći i na sajtovima zvaničnih medicinskih institucija. I siguran sam da će mnogi ljudi, čak i nakon ovog teksta, sledeći put kad se razbole pomisliti „ipak ću uzeti antibiotik, za svaki slučaj”. Imajte na umu da time uništavate ne samo svoj imunitet, već mnogo više imunitet svoje dece i potomaka.
Istok Pavlović
Izvor: Politika