Zašto je oponašanje odraslih omiljena dečija igra?

Igračke koje odgovaraju na iskonsku dečiju potrebu oponašanja odraslih, roditeljima su dobar saveznik u borbi za detinjstvo puno igre.

Igra – to je naš način da učimo, istražujemo i razvojamo svoje fizičke, intelektualne, društvene i moralne potencijale. Kroz igru stvaramo prijateljstva i učimo da rešavamo probleme, kontrolišemo impulse i sledimo pravila. Po definiciji, igra je dobrovoljna, što znači da igrači uvek mogu da odustanu. Zbog toga je igra jedna od najdemokratskijih aktivnosti, jer njeni učesnici jedni druge moraju održati srećnim kako bi igra mogla da traje.

Iako je igra spontana i neobavezna aktivnost koja donosi radost i uživanje, koja je usmerena na proces, a ne na cilj, ona je apsolutno ključna za zdravo odrastanje, važnija od svih kasnijih oblika učenja, a nedostatak igre u ranom detinstvu je nenadoknadiv gubitak.

Želim da budem veliki!

Svaka igra je bazirana na principu pretvaranja. Da bi mogla da se odvija, svi njeni učesnici moraju da prihvate postojanje određenog zamišljenog sveta. Najuspešnija u tome su mala deca, koja bez ikakvog napora ulaze u ove zamišljene svetove u kojima postaju životinje, mitska bića, mame i tate, kosmonauti… Dečija soba ili igralište tako u tren oka postaju druga planeta, lekarska ordinacija, kuhinja ili začarana šuma.

Kakve svetove deca najčešće zamišljaju? Od mališana iz lovoskupljačkih društava do savremenih digitalnih klinaca, sva deca imaju potrebu da u svojoj mašti budu nalik odraslim pripadnicima svog društva, pripremajući se između ostalog i za uloge koje će igrati kao odrasli pripadnici zajednice. Odrasli koje deca najbolje poznaju najveći su im i uzori – pa se deca najčešće i najlakše uživljavaju u uloge svojih roditelja u različitim svakodnevnim porodičnim scenarijima.

Blagodeti igre pretvaranja

Igra u kojoj deca ulaze u različite uloge stručno se zove sociodramska igra, pretvarajuća igra ili pretend play. Stručnjaci ističu da je ovaj tip igre izuzetno važan za decu u uzrastu od 18 meseci do šest godina, zato što utiče na razvoj kognicije i metakognicije, socijalne kompetentnosti, razvoj sposobnosti za rešavanje problema (konvergentno i divergentno mišljenje), poboljšanje fine i grube motorike, razvoj jezika, emocionalno razumevanje, razumevanje konteksta, razvoj kreativnosti i naracije.

U igrama pretvaranja, kao što su igranje “kuće” ili pretvaranje da ste životinje, glavno pravilo je da morate ostati u ulogama. Ako ste pas, morate lajati umesto da pričate i hodati na sve četiri koliko god vam to neudobno bilo. Ako ste hrabri lovac, morate se uzdržati od plača čak i ako padnete i udarite se.

Ova potreba da se uživi u ulogu i ostane u njoj veoma je korisna iz nekoliko razloga:

Razvija saosećajnost – Kada se igrate uloga, vi morate da sebe zamislite u tuđoj koži, i pretpostavite kako izgleda biti mama, mlađa sestra, učiteljica, kučence.. Ova nova, privremena osećanja, obogaćuju dečije iskustvo i čine njihove odnose u stvarnom životu bogatijim.

Proširuje detetove horizonte -Kada ste kuvar ili kosmonaut ili čarobnica, dečija soba više ne predstavlja granice vašeg sveta i ambicija. Najednom uviđate da se mogu imati najrazličitiji snovi i ambicije i da je život prepun raznovrsnih mogućnosti.

Obogaćuje jezik – Igra pretvaranja zahteva od deteta stalno improvizovanje, i upotrebu rečnika koji im nije svojstven u svakodnevnom životu. Kada se pretvarate da ste lekar, prvi put ćete naučiti šta znači “stetoskop” ili razmisliti o tome kako se zove predmet koji služi za muđenje testa za palačinke. Na taj način, deca kroz igru pretvaranja razvijaju jezičke veštine i bogate rečnik.

Poboljšava veštinu komunikacije – Igranje uloga podrazumeva da napuštate svoju svima poznatu ličnost i postajete neko drugi. Kroz igru, dete sa problemima u komunikaciji može mnogo lakše da promeni svoje uobičajene načine reagovanja, jer se ne nalazi u svojoj “zoni udobnosti” pa ima veću slobodu da pobegne od svojih šablona ponašanja, eksperimentiše i otkriva nove načine komunikacije sa drugima.

Šta čini dobru igračku za igranje uloga ?

Istina je da dečija mašta nema premca, i da igračke nisu deci neophodne da bi se zaigrala. Međutim, dobra igračka itekako podsticajno deluje na dete, što je naročito važno u vremenu kada previše stimulacija sa mnoštva ekrana koji su okupirali moderno detinjstvo mališane odvlači od igre – u pasivnost. Igračke koje odgovaraju na iskonsku dečiju potrebu oponašanja odraslih zbog toga će roditeljima biti dobar saveznik u borbi za detinjstvo puno igre.

Šta je ono u čemu savremeni mališani vole da oponašaju svoje roditelje ? Deca im svakodnevno prave društvo u kupovini namirnica i pripremanju hrane, i sasvim je prirodno što toliko vole da se igraju prodavnice i kuvanja.

Igračke kase i setovi za kupovinu uvek s na spisku dečijih želja, jer otvaraju nebrojene mogućnosti sociodramske igre.

A nakon kupovine namirnica sledi seckanje, mešenje, mućenje, a zatim i kuvanje, pečenje i konačno – serviranje i probanje. Sve faze pripreme hrane neizostavan su deo dečije igre na svim meridijanima. Setovi voća i povrća, šerpi i tiganja, setovi za pečenje, mutilice, varjače i drugi kuhinjski pribor, šporeti, rerne, sudopere, tanjirići, šoljice – omogućavaju deci da se u potpunosti užive u igru.

Kompanija IKEA ozbiljno je shvatila važnost pretvarajuće igre za decu i kreirala setove igračaka za kuvanje koji stimulišu dečiju maštu. Od prirodnih materijala, tekstila, drveta, keramike, metala, ovi setovi podsećaju na umanjene verzije pravih kuhinjskih rekvizita, poručujući deci da njihove mogućnosti i veštine ne zaostaju mnogo za onima kod “velikih”. Mekane namirnice ljupkog i veselog dizajna inspirišu na igru i dečiju sobu pretvaraju u prodavnicu, kuhinju, pekaru ili poslastičarnicu, pružajući sate i sate kreativne igre.

(Sponzorisana objava)
Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: