Što više vremena deca provedu u aktivnostima koje vode roditelji, više se smanjuje njihova sposobnost da budu produktivni u sopstvenim ciljevima.
Deci je to vreme za istraživanje okoline i otkrivanje misterija i blaga koje leto skriva.
Ta detinja idila je možda istinita kod neke dece, ali za većinu leto označava jedva nešto više od promene rasporeda dnevnih planiranih aktivnosti koje nadziru roditelji.
Neplanirano, slobodno vreme za igru je jedna od najvrednijih edukativnih prilika koje dajemo svojoj deci.
To je plodno tle, mesto na kojem deca mogu ojačati društvene veze, izgraditi emocionalnu zrelost, razviti kognitivne sposobnosti i poboljšati svoje fizičko zdravlje. Vrednosti slobodne igre, sanjarenja, rizikovanja i samostalnog otkrivanja često se spominju u medijima poslednjih godina, a nova studija grupe psihologa sa Univerziteta Colorado otkriva koliko su te aktivnosti važne u razvoju dečjeg funkcionisanja.
Snaga samousmerenosti je potcenjena i neprocenjiva veština koja dopušta učenicima da deluju produktivno kako bi postigli svoje ciljeve.
Autori su proučavali rasporede i navike igranja sedamdesetoro šestogodišnje dece, mereći koliko vremena provode u “manje struktuiranim”, spontanim aktivnostima poput imaginarne igre i samoodabranog učenja te “strukturiranih” aktivnosti koje organizuju i nadziru odrasli, poput lekcija, sportskih praksi, rada za opšte dobro te domaćih zadataka.
Istraživači su otkrili da deca koja se upuštaju u više slobodne igre imaju razvijeniju samousmerenu izvršnu funkciju.
S druge strane, što više vremena deca provode u struktuiranim aktivnostima, time je slabiji njihov osećaj samousmerene samokontrole. Treba spomenuti da autori smatraju sve aktivnosti koje su deca sama inicirala “manje strukturiranim”, a aktivnosti koje su vodili odrasli “strukturiranim”.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Deca koja obavljaju kućne poslove uspešnija kad porastu
Želite da vaše dete postane uspešan odrasli? Terajte ga da obavlja kućne poslove. Ako gunđa, objasnite mu da nauka kaže da je to za njegovo dobro. Najveće kontinuirano istraživanje u...
Zoran Milivojević: Roditelj i bes tinejdžera
Autor: Zoran Milivojević Izlazak iz detinjstva i ulazak u mladalaštvo je po pravilu veoma buran period života. Promene u telu koje su došle s pubertetom čine da mlada osoba preispituje...
GRDANA – savremena bajka ili poziv u pomoć?
Dok smo mi odrastali uz “Uspavanu lepoticu” danas deca odrastaju uz zlu vilu GRDANU. Iako ova rečenica zvuči negativno, iza nje se ipak krije pozitivna poruka. Šta nas uči Grdana?...
Kako traume iz detinjstva utiču na život odrasle osobe
Detinjstvo se smatra najosetljivijim periodom odrastanja, a iskustva koja se tada proživljavaju mogu da ostave neizbrisiv trag u životu pojedinca, na mnogim poljima. Kad razmišljate o svojim ranim godinama života,...
Nema komentara.