Ukoliko je vaše dete starosti od jedne do tri godine, izlivi besa su zapravo razvojna faza, kako u psihološkom, tako i u fiziološkom smislu.
Autor: Nikolina Milosavljević
Kroz razgovor sa nekim od mojih klijenata primetila sam da nisu u potpunosti sigurni kako reagovati u situaciji kada njihovo dete započne period jakih izliva besa. Mnogi od njih tu situaciju doživljaju kao vrlo neprijatno iskustvo koje prati osećaj bespomoćnosti, a kao rezultat toga, počinju da viču i pokazuju i oni neku vrstu izliva besa.
S obzirom da su ti momenti vrlo neprijatni, roditelji upadaju u začarani krug frustriranosti, pokušavajući da smire dete tako što će mu govoriti: “Ajde smiri se! Tako veliki dečak (velika devojčica) pa plače“, onda ih imitiraju sa prizvukom podsmeha, ili im viču: „Prestani ili ćeš dobiti po guzi!“. Dete zatim nastavi dalje da se neadekvatno ponaša, a roditelj bude dodatno isfrustriran. Istina je da je transformacija od divnog i nasmejanog mališana u neko čudno stvorenje koje se rita, šutira, vrišti, baca stvari oko sebe, vrlo neprijatan doživljaj za roditelja, za dete, ali i za okolinu koja to gleda.
Zbog toga, mnogi roditelji misle da dete to radi da bi manipulisalo, kao i sa ciljem da dobije ono što želi (a ne sme). U tim trenucima roditelji mogu u potpunosti verovati u to da je takvo detetovo ponašanje zapravo okrenuto protiv njih. Logičan ishod je da roditelj koji tako misli i on doživi izliv besa i počne da viče i preti kako bi se odbranio od te dečje najezde.
Ipak, istina i realnost su drugačije od onog kako neki od roditelja mogu videti ove izlive besa.
#1 Izlivi besa su razvojna faza u psihološkom i fiziološkom smislu
Ukoliko je vaše dete starosti od jedne do tri godine, izlivi besa su zapravo razvojna faza, kako u psihološkom, tako i u fiziološkom smislu. U tom periodu dete uči kako da se izbori sa svojim negativnim emocijama, a uloga roditelja je da im to olakša koliko god je moguće. Dakle, kada dete počne da “besni”, pokušajte da to ne tumačite kao da je protiv vas, već da vam dete šalje određene signale (ili je gladno, ili je žedno, ili mu se spava, ili mu nedostaje vaša pažnja kako bi lakše prebrodilo neke njemu teške trenutke).
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Teorija afektivnog vezivanja je pogrešna. Evo šta nauka stvarno kaže
Ljudi sa nesigurnim, dezorganizovazovanim ili odbacujućim stilovima vezivanja ne mogu biti smireni, kaže 60 godina stara teorija afektivnog vezivanja. Međutim, brojne studije u međuvremenu pokazale su da su dokazi za...
Zoran Milivojević: Da li će roditelj biti uzor detetu ne odlučuje on, već dete
Kada kažemo da je neko nekome uzor, onda pretpostavljamo da osoba želi...
Porodični psiholog: Da li dete treba da ima obaveze?
Katarina Murašova, porodični psiholog i (dečji) pisac Da li su se u naše vreme izmenile tradicionalne predstave o obavezama dece u porodici? Ako je dete od jutra do mraka zauzeto...
DETE I EKRANI – načela i preporuke za zdravu upotrebu bez štetnih posledica
Priredila: Vesna Smiljanić Rangelov Francuska akademija nauka je tokom 2010. bila...
Nema komentara.