Zašto je važno postaviti zdrave granice svojoj deci

Evo četiri razloga zašto roditelji ne treba da odustanu od povlačenja granica kako bi detetu omogućili pravilan emocionalni razvoj:

Danas, mnoge porodice imaju “mini-demokratiju” kao osnov svog funkcionisanja. Ona se ogleda u tome da glas ili mišljenje roditelja ima istu vrednost kao i glas deteta. U nekim porodicama, ide se dotle da glas deteta ima čak veću vrednost. Nije novitet da moderno doba sa sobom nosi i pravilo da roditelj treba da potpuno žrtvuje svoje sopstvene potrebe da bi usrećio svoje dete.

Klatno se zaljuljalo na drugu stranu, i sa nekadašnjeg fokusa na ponašanju dece sada je centar pažnje prešao na dečije emocije. Time je, međutim, došlo je do očiglednog rasta anksioznih poremećaja kod dece i tinejdžera. Iako je izuzetno važno za dečije emocije da ih čujemo, budemo upućeni u njih i razgovaramo o njima, ipak prvenstveni roditeljski zadatak treba da bude stvaranje bezbednog i stabilnog okruženja za svoju decu. Posebno treba naglasiti da su roditelji ti koji su odgovorni za postavljanje granica, jer podsticaj da se deca čuju, podrže i vole, ne isključuje roditeljski uticaj na sticanje strpljenja, samosvesti i ostalih osobina koje je moguće razviti kod dece baš postavljanjem granica.

Evo četiri razloga zašto roditelji ne treba da odustanu od povlačenja granica kako bi detetu omogućili pravilan emocionalni razvoj:

1.Roditeljske granice čine da se deca osećaju bezbedno

Čvrste granice, koje isključuju moljakanja i pregovaranja, smanjuju anksioznost. Uspostavljena pravila i rutine, poput vremena za obrok, vremena za krevet, vremena za domaći kao i vremena za ekrane – čije poštovanje je ispratio roditelj – stvaraju poželjnu predvidivost u životu deteta. Predvidivost smanjuje neizvesnost, a to smanjuje nervozu.

Granice ne postavljaju samo zli ili nepravedni roditelji, čak i ako vam to vaše dete kaže u nastupu besa. Kada dete pokušava da pregovara oko pomeranja satnice odlaska u krevet, to umanjuje njegov osećaj sigurnosti, jer tada dete ima pogrešan osećaj da ima veću moć od odraslih.

1 2 3 4 Sledeća strana

Podeli tekst:

Tagovi :kako deci postaviti granice, nadčeoni režanj mozga, narcisoidnost, razmaženost, roditeljstvo, samokontrola, vaspitanje

Slični članci koji vas mogu zanimati:

Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO

“Politika za decu” Jovane Papan – ogledalo za odrasle

1 komentar.

Odgovor · 22. 01. 2015 · Reply · Citiraj

Vazno je da roditelj cuje, razume i prica sa detetom o njegovim emocijama. To ne znaci da ce postupi po njima nego samo da ih razume. Da da podrsku detetu da prebrodi emocionalnu krizu a ne da potiskuje emocije. Problem je sto se nekad disciplina smatra potiskivanjem decijih emocija, pogotovu losih, i cak kaznjavanje istih. Molim komentar!! zasto su Detinjarije toliko protiv decijih emocija, od bebe do tinejdzera!