Časovi baleta, tenisa, klavira, engleskog, posete igraonicama i prijateljima. Moderan roditelj je u svakodnevnoj trci da obezbedi što više u strahu da ne radi dovoljno kako bi osigurao zlatnu budućnost svojim potomcima. Ako se prepoznajete u ovom opisu koristiće vam da saznate više o školi lenjeg ili neaktivnog roditeljstva.
Tom Hodžkins je autor knjige i bloga “The Idle Parent” (Neaktivan roditelj, slobodan prevod) koji podstiču roditelje da na neaktivan način pristupe roditeljstvu. Naime, roditelji su ubeđeni da će uničiti najbolje za svoju decu ako ih stalno zabavljaju, ispunjavaju im želje i čine sve da im pruže veliki izbor aktivnosti. A kad na zabavu ne misle roditelji tu su televizori, kompjuteri i igrice.
U čemu je tu problem?
Kako kaže Tom Hodžkins, sve ove aktivnosti predstavljaju dodatno opterećenje (u vidu novca i vremena) za već veoma zauzete roditelje. Osim toga, imaju i još jedan negativan uticaj na decu koja postaju nesposobna da se brinu sama o sebi i da sama sebe zabave. Kada stimulacija dolazi iz spoljnog sveta – bilo da se radi o novom kursu, kompjuteru ili televiziji, deca gube sposobnost kreiranja sopstvenih igara. Ona, u stvari, zaborave kako da se igraju.
Previše stumulisana deca očekuju konstantnu zabavu i zabavljače toliko da se čovek mora zapitati “Šta se desilo sa njihovom maštom?”.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Ostavite decu na miru!
Ne zanima ih naše djetinjstvo u kom se ratovalo, u kojem se bombardovalo, u kojem smo stajali u redu za litru ulja. Ništa mi bolji od njih nismo jer se...
5 najvećih grešaka u odgajanju muškog deteta
Neki roditelji prave greške u odgajanju sinova, zbog kojih muška deca kasnije ne postaju pravi muškarci. Koja pravila treba poštovati prilikom odgajanja dečaka? I šta roditelji treba da izbegavaju kada...
Roditelji, treba li JA da sklanjam vaše dete kada staje u red ispred mog?!
Park, scena 1: Devojčica od možda godinu i po, nespretno se kreće, cucla u ustima, jedva ustaje kada padne. Majke, oca, bake… nigde. Dete kreće ka ulici. Neke dve ženice...
Roditelju, ne stavljaj šećer u Koka-Kolu. Ni figurativno, ni bukvalno.
Sećam se da mi je kao devojčici omiljeni sok bio Koka-Kola… i mojoj najboljoj drugarici, i njenom bratu i mojoj sestri i ceeeloj ekipi. I sećam se roditeljske borbe da...
Svaka vam čast! I hvala vam! Moja deca znaju da uključe kompjuter ali ga ne koriste jer ja smatram da će im on postati navika i da će prestati da se igraju i popustiti u školi. U nekom momentu sam pomislila da preterujem slušajući druge roditelje čija deca igraju svakakve igrice, imaju profil na facebook-u i svo slobodno vreme “vise” na kompjuteru. Kupuju im tablete sa 5 godina da se ne bi svađali oko jednog kompa pa neka deca imaju još jedan. Ja sa mojom decom igram Riziko i moj sin od 9 godina zna glavne gradove Sveta, zna kontinente,naučio je kroz igru. Igramo karte, igramo svašta, a svaki dan kada je lepo vreme igraju sa drugarima fudbal napolju. Treniraju samo jedan sport a tek ove godine će krenuti na Engleski, do sada je imao obavezu samo košarku. Ja volim da čitam i treba mi u toku dana malo tišine za to posle svih kućih obaveza. Zaista sam se više puta pitala da li grešim zato što ne vozam decu po ceo dan sa jedne aktivnosti na drugu jer to rade mnogi moji prijatelji, i još se žale da im je to opterećenje. Ovim vašim tekstom ste mi zaista pomogli, biće nešto od mee kao roditelju 😀
Odličan tekst!
Hvala, ovakav tekst nam je trebao! Aneta, Vi odlicno postupate! Mislim da treba dete odvesti na par casova svake aktivnosti, pa da dete odabere jednu-dve aktivnosti koje mu se dopadaju, i da na tome ostane. Takodje, ne mogu da razumem zasto svi roditelji misle da su u obavezi da voze decu u skolu i na te aktivnosti! Zdravije je da dete pesaci, plus to je nastavak druzenja sa vrsnjacima. Jel’ neko vozio nas?