Časovi baleta, tenisa, klavira, engleskog, posete igraonicama i prijateljima. Moderan roditelj je u svakodnevnoj trci da obezbedi što više u strahu da ne radi dovoljno kako bi osigurao zlatnu budućnost svojim potomcima. Ako se prepoznajete u ovom opisu koristiće vam da saznate više o školi lenjeg ili neaktivnog roditeljstva.
Tom Hodžkins je autor knjige i bloga “The Idle Parent” (Neaktivan roditelj, slobodan prevod) koji podstiču roditelje da na neaktivan način pristupe roditeljstvu. Naime, roditelji su ubeđeni da će uničiti najbolje za svoju decu ako ih stalno zabavljaju, ispunjavaju im želje i čine sve da im pruže veliki izbor aktivnosti. A kad na zabavu ne misle roditelji tu su televizori, kompjuteri i igrice.
U čemu je tu problem?
Kako kaže Tom Hodžkins, sve ove aktivnosti predstavljaju dodatno opterećenje (u vidu novca i vremena) za već veoma zauzete roditelje. Osim toga, imaju i još jedan negativan uticaj na decu koja postaju nesposobna da se brinu sama o sebi i da sama sebe zabave. Kada stimulacija dolazi iz spoljnog sveta – bilo da se radi o novom kursu, kompjuteru ili televiziji, deca gube sposobnost kreiranja sopstvenih igara. Ona, u stvari, zaborave kako da se igraju.
Previše stumulisana deca očekuju konstantnu zabavu i zabavljače toliko da se čovek mora zapitati “Šta se desilo sa njihovom maštom?”.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Dan kada sam svojoj deci oduzela ekrane i sve igračke na 24 sata
Subota. Lenja subota. U našoj kući obično počinje tako što deca krenu da trče hodnikom oko 7 ujutru dok i mi konačno ne shvatimo da nam spavanja više nema. Onda,...
Mama koja je deci ukinula ekrane podelila sliku koja pokazuje pozitivne efekte ovog poteza
Mama petoro dece, pisac i blogerka Moli Defrank pre sedam meseci odlučila je da iščupa svoje klince iz ralja ekrana svih vrsta - pametnih telefona, televizora i računara. Nedavno je...
Tajna pametne dece je u rečima koje čuju od svojih roditelja
To je rezultat naučnika sa Univerziteta u Jorku, koji tvrde da deca roditelja koji više razgovaraju sa svojom decom i dodeljuju im razne zadatke za obavljanje, treniranje njihovih neverbalnih sposobnosti,...
Dozvolimo im da budu svoji
Piše: Tamara Đuran Majka sam uskoro punih devet godina, a toliko sam, čini mi se, grešila. Iznova sam se pitala kako da se nosim sa svojim strahovima, zabludama, idejama kakav...
Svaka vam čast! I hvala vam! Moja deca znaju da uključe kompjuter ali ga ne koriste jer ja smatram da će im on postati navika i da će prestati da se igraju i popustiti u školi. U nekom momentu sam pomislila da preterujem slušajući druge roditelje čija deca igraju svakakve igrice, imaju profil na facebook-u i svo slobodno vreme “vise” na kompjuteru. Kupuju im tablete sa 5 godina da se ne bi svađali oko jednog kompa pa neka deca imaju još jedan. Ja sa mojom decom igram Riziko i moj sin od 9 godina zna glavne gradove Sveta, zna kontinente,naučio je kroz igru. Igramo karte, igramo svašta, a svaki dan kada je lepo vreme igraju sa drugarima fudbal napolju. Treniraju samo jedan sport a tek ove godine će krenuti na Engleski, do sada je imao obavezu samo košarku. Ja volim da čitam i treba mi u toku dana malo tišine za to posle svih kućih obaveza. Zaista sam se više puta pitala da li grešim zato što ne vozam decu po ceo dan sa jedne aktivnosti na drugu jer to rade mnogi moji prijatelji, i još se žale da im je to opterećenje. Ovim vašim tekstom ste mi zaista pomogli, biće nešto od mee kao roditelju 😀
Odličan tekst!
Hvala, ovakav tekst nam je trebao! Aneta, Vi odlicno postupate! Mislim da treba dete odvesti na par casova svake aktivnosti, pa da dete odabere jednu-dve aktivnosti koje mu se dopadaju, i da na tome ostane. Takodje, ne mogu da razumem zasto svi roditelji misle da su u obavezi da voze decu u skolu i na te aktivnosti! Zdravije je da dete pesaci, plus to je nastavak druzenja sa vrsnjacima. Jel’ neko vozio nas?