Zašto ljudi veruju u dezinformacije o zdravlju na društvenim mrežama?

Svedoci smo već par godina, a poslednjih 12 meseci posebno koliki uticaj društvene mreže mogu imati kada je širenje dezinformacija u pitanju, posebno ovih dana kada se šire dezinformacije o zdravlju. Osnovna ideja društvenih mreža jeste da one budu mesto za razmenu ideja, ali sve češće su i prostor u kome se dele informacije ljudi koji nisu stručni da o njima razgovaraju, a prenose informacije koje su čuli od kumovog rođaka, bez ijednog medicinski validnog dokaza.

U Srbiji se posebno ne možemo pohvaliti time da nismo skloni manipulaciji. Da se ne dotačinjemo raznih političkih primera, dovoljno je da se prisetimo pomračenja Sunca 1999. godine, kada su nas mediji bez mnogo muke ubedili da možemo oslepeti ako budemo posmatrali ovu pojavu. I dok je ceo svet posmatrao ovaj fenomen koji se viđa jednom u životu, u Srbiji su ulice bile puste, a na domovima su bile spuštene roletne.

Ni na globalnom nivou nije bolja situacija. Nekada se čini da je čovečanstvo dostiglo vrhunac, te da se polako krećemo unazad. Odjednom se sumnja u razvoj medicine, u Poljskoj je zabranjen abortus, a u Kaliforniji su po prvi put rođeni bliznanci čiji roditelji čine zajednicu tri muškarca. Sa jedne strane se vekovima borimo protiv bigamije, odnosno poligamije, a sa druge za pravo na abortus. Sve više se čini da se ne snalazimo sa balansiranjem između prirode i tehnološkog napretka.

Zdravstvena dezinformacija

Internet, kao i papir, trpi sve. Na nama je da procenimo šta je ono što ćemo uzeti zdravo za gotovo . Niko vam ne može garantovati da se informišete na pravom mestu, ako se ne obratite stručnim licima. Kada je medicina u pitanju, jedino ispravno jeste da se držite odobrenih lekova, stručnih ljudi i informacija koje imaju svoju pokrivenost u vidu studija koje su sprovedene.

Izraz koji je od skoro u upotrebi jeste ZDRAVSTVENA DEZINFORMACIJA, a odnosi se na tvrdnje povezane sa zdravljem koje nemaju naučnu potporu. Ovaj izraz je krilatica kojom se, nažalost, sve češće služimo zbog brojnih dezinformacija koje kruže na Instagramu, Tviteru i pre svega Fejsbuku.

Rasprostranjenost dezinformacija na društvenim mrežama uzima maha. Ukupno 69 studija je identifikovano kao prihvatljivo, dok su ostale predstavljale dezinformacije. Pre svega su tema bile vakcine (32%), droga i cigarete (22%), nezarazne bolesti (19%), pandemija (10%) i poremećaji ishrane (9%). Ova studija je pokazatelj šta ljude najviše zanima i trebalo bi da u budućnosti korisiti da se na osnovu nje vrši edukacija ljudi na osnovu validnih i dokazanih informacija.

Istraživači pokušavaju da saznaju kako dolazi do manipulacije informacijama

Zbog zabrinutosti zdravstvenih radnika da bi zdravstvene dezinformacije mogle da ugroze globalno zdravlje ljudi, istraživači su pokušali da saznaju ko su osobe koje su najpre sklone manipulaciji. Istraživači Medicinskog fakulteta Univerziteta u Koloradu, u Aurori, zatim Masačusets tehnološkog instituta u Kembridžu i Univerziteta Regina u Kanadi istraživali su ovaj problem.

Anketirano je više od hiljadu ljudi starosti 40 do 80 godina koji žive u SAD. Dato im je da procene 24 različita posta na Tviteru i Fejsbuku koji su uključivali informacije i dezinformacije o lečenju karcinoma, vakcinama protiv HPV-a i statinima. Servirane su im dezinformacije poput onih da se đumbirom može lečiti rak, a da su vakcine opasne.

Na osnovu odgovora koje su ispitanici davali, istraživački tim je utvrdio da su ljudi sa nižim nivoom obrazovanja, koji nisu znali mnogo o medicini, češće tvrdili da su im predstavljene dezinformacije zapravo istina. Pored njih, oni koji nemaju poverenje u zdravstveni sistem i preferiraju alternativne načine lečenja, takođe su pre verovali da su dezinformacije vezane za zdravlje istinite.

Nepoverenje u zdravstveni sistem i dezinformacije o zdravlju

Iako je zdravstveni sistem u Srbiji uz mnoštvo problema, napredniji od zdravstvenih sistema u mnogim zemljama, uživa veliko nepoverenje stanovništva. Razlozi su brojni i time nema potrebe da se sada bavimo. Ono što je fakat tačno i čega se treba držati, jeste da je medicina ta koja je produžila ljudski vek. Takođe treba da pričamo i o lekarima koji rade već celu godinu u gotovo nehumanim uslovima i svakodnevno spašavaju ljudske živote, dok su i sami potencijalno životno ugroženi.

Setite se da se nekada umiralo od tuberkuloze, pa čak i upale pluća. A apsurdno je pričati i da više verujemo vakcinama koje su pravljene u vreme pre više decenija, kada recimo ultrazvučni pregledi nisu bili deo standardnog specijalističkog pregleda.

Kao najbolji način borbe protiv dezinformacija zbog nedostatka poverenja navodi se da treba efikasno raditi na edukaciji i predočavati samo informacije iz validnih izvora. Na svetskom nivou se pokušava raditi na tome da se putem društvenih mreža šire proverene informacije. To je ono što sada vidimo kao poziv na društvenim mrežama da se informišemo o COVID-19, svaki put kada se spomene virus korona u nekom postu.

Zdravstvene dezinformacije i COVID-19

Svima je jasno da se borba protiv virusa korona vodi i na društvenim mrežama, širenjem dezinformacija o COVID-19 jedino što postižemo jeste širenje zaraze u većim razmerama. Širenje različitih teorija zavere upravo su i doveli do toga da izgubimo više života na globalnom nivou, ali i u Srbiji.

Zbog nepoverenja u krizni štab i neke lekare, a usled odsustva empatije prema lekarima koji obavljaju svoj posao preko svih svojih mogućnosti, kao i usled odsustva empatije prema ljudima i deci, koji su na primer, onkološki bolesnici ili imaju retke bolesti i ne smeju da budu vakcinisani, dolazi do daleko većih gubitaka nego što je to bilo potrebno.

Zašto je važan kolektivni imunitet?

Kolektivni imunitet koji se spominje kad se dostigne cifra od najmanje 70% vakcinisanih je važan upravo zbog onih koji vakcine ne smeju da prime. Ista je situacija i kada su u pitanju neke druge vakcine za decu.

Najčešće pitanje koje kao argument postave roditelji dece koju su odbili da vakcinišu jeste: „Kako moje nevakcinisano dete ugrožava tvoje vakcinisano?“ i to uz, neretko, podrugljiv blagi osmeh. Ne, nije ugroženo moje dete. Nije ugroženo nijedno vakcinisano dete. Ali, time ste ugrozili svu decu koja se leče od leukemije, karcinoma, imaju neku od retkih bolesti ili pak alergiju. Sva ona deca za koju se šalju sms poruke uglavnom ne smeju da prime vakcine zbog svog zdravstvenog stanja. Oni su, pre svih, potencijalne žrtve izostanka kolektivnog imuniteta. I mnogi stariji ljudi koji zbog prirode svoje bolesti ne smeju da budu vakcinisani.

Možda se uzdate u prirodnu selekciju, u to da ste mladi, da ćete lako proći kroz pandemiju. Prirodna selekcija onda čini svoje, a na nama je da biramo da li želimo da branimo i živote onih koji su slabiji. Nauka je rekla svoje, a Srbija je jedna od retkih zemalja koja u ovom trenutku pruža mogućnost da što pre steknemo taj kolektivni imunitet. Izbor je naš.

Literatura:

1. NCBI: Where We Go From Here: Health Misinformation on Social Media – https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7532328, oktobar 2020. godine
2. JMIR: Prevalence of Health Misinformation on Social Media: Systematic Review – https://www.jmir.org/2021/1/e17187, januar 2021. godine
3. HealthPsyhology: Who Is Susceptible to Online Health Misinformation? A Test ofFour Psychosocial Hypotheses – https://www.apa.org/pubs/journals/releases/hea-hea0000978.pdf, novembar 2020. godine
4. MNT: Why do some people believe health misinformation?- https://www.medicalnewstoday.com/articles/why-do-some-people-believe-health-misinformation, februar 2021. godine
5. MNT: Empathy in the age of misinformation: An open letter to healthcare and science professionals– https://www.medicalnewstoday.com/articles/empathy-in-the-age-of-misinformation-an-open-letter-to-healthcare-and-science-professionals#1, maj 2020. godine

Izvor: Demetra.rs