Zašto majke odustaju od dojenja i zbog čega to ne bi trebalo da rade

Zašto pored naučnih dokaza da je majčino mleko najbolji start na početku bebinog života, razvijamo prepreke i podležemo predrasudama? Pročitajte šta kažu stručnjaci.

Iako su svi argumenti, kao i nauka na strani dojenja, ono je istovremeno i na „udaru“, o čemu govore i statistike, pa tako i ona koja se odnosi na Srbiju, prema kojoj tek nešto više od polovine beba dobije svoj prvi podoj u toku prvog sata od rođenja, što je ključno za uspostavljanje laktacije i najbolji početak ishrane novorođenčeta.

Statistika

Stopa dojenja u Srbiji u 2014. godini bila je u prvom satu nakon rođenja 50,8%. Tek je 12,8% isključivo dojene dece mlađe od šest meseci u Srbiji, a polovina svih beba nije adekvatno hranjena.

Dilemu oko dojenja razbija dr Olga Stanojlović, pedijatar KBC Zvezdara, i ističe da je majčino mleko jedina hrana koja je bebi potrebna do navršenih šest meseci.

„Sve hranljive supstance u majčinom mleku su po svojoj količini, sastavu i obliku prilagođene potrebama deteta. Prateći bebine potrebe, sastav majčinog mleka menja se u zavisnosti od uzrasta deteta, tokom dana i čak i u toku podoja“, kaže ona i navodi zanimljiv podatak:

„U žiži interesovanja naučnika trenutno su oligosaharidi majčinog mleka; to su nesvarljivi šećeri koji omogućavaju rast korisnih bakterija u debelom crevu, ali izgleda da imaju i brojne druge važne uloge. Fascinantna je činjenica da se u početku laktacije luči i do 150 različitih oligosaharida, kao i da svaka majka proizvodi specifičnu mešavinu molekula oligosaharida, što njeno mleko čini jedinstvenim, kao otisak prsta.“

Hrana i za telo i za dušu

Zdravlje naše planete u značajnoj meri zavisi od toga kako se hrane bebe. Dojenje je daleko više nego jednostavno unošenje hrane. Tokom dojenja uspostavlja se čvrsta veza između majke i bebe i zadovoljava se bebina potreba za ljubavlju, toplotom i sigurnošću na jedinstven način. Dojenje je hrana i za dušu, navodi doktorka Stanojlović.

„Zaštitni faktori štite novorođenče i odojče od infekcija, pre svega crevnih, i regulišu propustljivost crevne barijere, što je značajno za prevenciju alergija kasnije u životu, a možda i autoimunih bolesti. Bioaktivni agensi su područje intenzivnih istraživanja, sa stalno narastajućim saznanjima o različitim supstancama u majčinom mleku, koje utiču na regulaciju gena, smanjuju rizike od autoimunih i malignih oboljenja kasnije u životu i na mnoge načine utiču na doživotno zdravlje dojenog deteta. Majčino mleko je uvek dostupno, higijenski ispravno, odgovarajuće temperature i besplatno“, navodi ona.

Dokazano je i da dojena deca imaju manje ozbiljnih infekcija (crevnih, upala srednjeg uha, teških infekcija disajnih puteva), kao i alergija (astma, atopijski dermatitis). Značajan je i dugoročni efekat na zdravlje u odraslom dobu: smanjen rizik od metaboličkog sindroma (gojaznost, šećerna bolest, povišen holesterol, povišen krvni pritisak). Majčino mleko je hrana za mozak, jer podstiče razvoj viših moždanih funkcija: inteligencije, mišljenja, učenja.

Iskustvo majke

Prednosti za majku su u tome što u prvim danima posle porođaja dojenje pomaže skupljanju materice, a time smanjuje rizik od krvarenja i infekcije. Dojenje donosi materijalnu i zdravstvenu dobrobit za celu porodicu. Prema Lancet studiji (The 2016 Lancet Breastfeeding Series), dojenje ima potencijal da godišnje spase živote 823.000 dece i 20.000 žena.

Na tom putu, ipak, ima prepreka, zbog kojih se neke žene odlučuju da odustanu od dojenja. I to im se nikako ne može zameriti pogotovo ako se imaju u vidu loša iskustva iz porodilišta i neadekvatna podrška, a uz to i bombardovanje reklamama za mlečnu formulu.

Jedna od majki za Nedeljnik priča da kada je rodila svoje prvo dete pre deset godina u porodilištu apsolutno nije bilo osobe, osim iskusnijih majki, koja je pokazala interesovanje da joj objasni kako treba dojiti bebu.

„Da ne pričamo o tome da mi bebu nisu doneli posle prvih sat vremena od porođaja, iako je bio prirodnim putem, već mnogo kasnije. I kada sam tražila pomoć jer sam imala problema sa dojenjem – jednostavno nisam uspevala u tome, zbog čega sam imala bolove – izgledalo je kao da hoće da me što pre otkače uz nabijanje osećaja krivice da ja ne umem/ne znam, kao da se podrazumeva da žena to mora savršeno da zna. Tek po otpustu iz bolnice i dolasku patronažne sestre koja mi je sa nekoliko jednostavnih saveta objasnila sve, počela sam da dojim“, priča ona, napominjući da je sa drugim detetom u samom porodilištu imala daleko bolje iskustvo, što je dobro jer pokazuje da se svest menja.

 

Saveti patronažne sestre

Snežana Malešev, patronažna sestra i savetnica „Halo bebe“, kaže da su mlade žene danas zbunjene kada počnu da razmišljaju o dojenju, i da su mnoge poruke koje dobijaju iz okruženja sputavajuće.

„U želji da dojenje uspe, često upadnu u zamku različitih preporuka koje ne moraju da budu za njih adekvatne i umesto da je dojenje uspešnije, dođemo do rečenice ‘sve sam probala, ne ide… to je moja priroda'“, kaže Snežana.

Ona navodi kao primer neobičan stav da „nekim ženama nije mleko kvalitetno“ i da su zbog toga bebe gladne.

„Nema nekvalitetnog majčinog mleka, a ako želimo da dojenje u svesti mladih žena postane spontan čin koji će se desiti kad postanu majke, moramo da umesto predrasuda ponudimo prave informacije koje su jasne i primenljive u praksi.“

Pružiti podršku ženi koja doji znači krenuti od pitanja koja ona postavi i razrešiti još sve dileme, ma kako zvučale, kaže patronažna sestra Snežana Malešev.

„Često su to pitanja koja se javljaju uvek kad je nešto nepoznato, nešto za šta nemamo lično iskustvo. Tuđa iskustva znaju da zbune. Potrebno je saznati šta ženu čini zadovoljnom, ispunjenom i približiti joj dojenje kroz praktična rešenja za okolnosti u kojima će se ona naći. Kad pomiri u sebi ono što želi da pruži bebi ali i da ostane u ‘svom životu’, žena je spremna da krene u najlepše iskustvo koje jedna žena može da doživi.“

Problem je – kako ne zbuniti majku tim savetima? Zato je važno da savete pruža stručna osoba, ona koja je prošla kroz obuku za podršku.

„Svaki savet treba da bude individualno oblikovan prema potrebi majke i bebe. Ako se postavimo samo kao neko ko će reći ‘treba da uradite to i to’ ne posmatrajući šta se dešava i ne razmišljajući zašto se to dešava, može da se desi da naš savet koji je adekvatan ne bude efikasan“, kaže Snežana i dodaje da „podrška dojenju nije samo sestrinski posao jer podršku pruža svako od koga majka koja doji zatraži pomoć, i to treba da bude univerzalna praksa zdravstvenih radnika i saradnika u zdravstvu“, zbog čega su izuzetno važni obuka, inovativna znanja i specijalizovana mesta za pružanje podrške.

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Prosvetni sindikati: Promena kolektivnog ugovora ili potpuna obustava rada

Četiri reprezentativna sindikata napravila su novi predlog za izmenu obračuna zarada. Ako se to ne usvoji sledi potpuna obustava rada

Mala dela menjaju svet: Obeležavamo Svetski dan ljubaznosti

Svakog 13. novembra obeležava se Svetski dan ljubaznosti - dobar povod da se podsetimo šta to znači

Može li mama preneti karijes na bebu? Istraživanje otkriva moguću povezanost

Najnovija veza koja se istražuje odnosi se na zdravlje usne duplje mame i njen uticaj na razvoj i oštećenje bebinih mlečnih zuba.

Šta ako se partnerski odnos pogorša rođenjem deteta

To je trenutak transformacije veze, preuzimanja novih uloga, menjanje dinamike i prilagođavanja. Par postaje porodica.

Ministarstvo prosvete produžilo rok za unos podataka u ZDRAVITAS i uputilo dopise roditeljima i nastavnicima

Ministarstvo je objavilo dva dopisa, jedan namenjen roditeljima i drugi namenjen nastavnicima.

Pratite nas

KOMENTARI

2 Komentara

  1. Potpuno tačno da ne postoji adekvatna podrška u bolnici, osoblje šikanira majke i ne zanima ih ništa od onog za šta primaju platu. Meni da nije bilo Google-a nikada ne bih uspela da dojim. Niko u bolnici nije zeleo da komunicira o tome. Ja sam imala hitan carski, sin 5 dana u inkubatoru, mleko krenulo a nko neće da priča o tome šta da radim. I ništa, 5 dana sam se cedila u šolju da bih podstakla laktacijui slala mu mleko znajući da je to jako bitno. Oni su prosipali to mleko u lavabo. Hvala Bogu petog dana su ga konacno doneli na podoj i dojila sam ga dve godine bez ikakvih problema. I nisam nikome dala da se meša i pametuje, sve sam uspela sama. Mi smo bili mali tim. Treba raditi na edukaciji doljilja kad je bnajbitnije, u bolnici , ako profdkje mnogo vteremena, moze biti lkasno.

  2. U potpunosti se slazem.. znam kako su me samo zbunjivali kad sam dobila prvo dete..to nikada necu zaboraviti,ipak sam slusala onaj majcinski instikt i dojila osam meseci,onda sledeca dva oko devet meseci a cetvrto cak 11 meseci..samo upornost,a svaka majka ima dovoljno i najbolje mleko za svoju bebu

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img